Народни музеј Шабац
| Народни музеј Шабац | |
|---|---|
Народни музеј Шабац | |
| Оснивање | 1934. |
| Локација | Шабац |
| Врста | музеј |
| Број предмета | 121.000 |
| Директор | Марко Бингулац |
| Адреса | Масарикова 13, Шабац[1] |
| Веб-сајт | Званични сајт |
Народни музеј Шабац је основан 1934. године, када је радио у саставу ШНКЧ. Рад је обновљен 1955. године. Смештен је у згради Шабачке полугимназије, саграђене 1857. године, која је проглашена спомеником културе од великог значаја.[1]
Основна делатност музеја је заштита покретних културних добара. Располаже простором од 1033 m2, међутим то је недовољно. У њему је запослено укупно 13 радника, од чега је 7 стручних. Уметнички предмети, којих има око 121.000, разврстани су у 15 музејских збирки.[2]
Прикупљање и чување старина у овом делу Србије започиње крајем 19. и почетком 20. века у окриљу Шабачке гимназије.[1]
На другој седници Управног одбора Шабачке народне књижнице и читаонице, 20. јуна 1934. године, донета је одлука да се оснује Музеј. У згради некадашње кафане „Мира-Маре“ у Масариковој улици, Музеј је добио свој простор.[1]
Одлуком Народног одбора општине Шабац од 11. јануара 1955. године оснива се Градски музеј као посебна установа, а 1960. године дотадашња зграда Гимназије додељује Музеју на коришћење.[1]
Укупна површина зграде музеја износи 1034 m2, од чега изложбени простор заузима 800 m2, депои 120 m2, а канцеларије 114 m2.
Стручни рад у Музеју се остварује кроз активности појединих одељења: археолошког, историјског, етнолошког, одељења за историју уметности и одељења за нумизматику и документацију.[1]
У саставу музеја је музејска поставка на Мишару.[1]
Издавачка делатност се састоји од повремених издања која прате изложбену делатност. Музеј издаје свој годишњак под називом Мuseum, а обајвљен је и водич кроз сталну поставку Шавачки времелов – баштина за будућност.[1]
Међу истакнуте музалије спадају статуа бога Меркура из 3. века, чакшире Стојана Чупића, либаде Томаније Обреновић, текеришки пешкир из Првог светског рата и писаћа машина драмског писца Душана Ковачевића.[1]
Шабачки музеј је добитник дипломе Етнографског музеја у Београду, спомен медаље Народног музеја у Београду и дипломе Међуопштинског историјског архива у Шапцу.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Великани Подриња
-
Писмо Јанка Веселиновића Николи Тесли