Народни музеј историје Азербејџана

Народни музеј историје Азербејџана
Народни музеј историје Азербејџана
Milli Azərbaycan Tarixi Muzeyi
	Народни музеј историје Азербејџана
Оснивање	1920.
Локација	Баку; Азербејџан
Врста	историјски музеј ; (археологија, етнографија, нумизматика)
Директор	Наиле Велиханли
Адреса	Х. З. Тагијева улица 4
Веб-сајт	http://www.azhistorymuseum.az/

Народни музеј историје Азербејџана (азер. Milli Azərbaycan Tarixi Muzeyi) је највећи музеј у Азербејџану, који се налази у Бакуу, у бившој палати азербејџанског нафтног магната и филантропа Хаџи Зеиналабдина Тагијева. Основан је 1920. године и отворен за посетиоце 1921.^[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Зграда Музеја изграђена је између 1893—1902. Италијанско-ренесансна зграда Музеја је огромна и заузима читав градски блок. У појединим деловима зграде постоје четири етаже. Пројектовао ју је пољски архитект Јозеф Гославски.

Када је Црвена армија ушла у Баку у априлу 1920. године, одмах је конфискована резиденција Тагијева - као и других богатих нафтних барона. Резолуцијом Народног комесаријата Совјетског Савеза, резиденција је основана као музеј у јуну 1920. године само два месеца након што су бољшевици заузели Баку.

У мају 1934. године, усвојен је посебан налог за унапређење наставе историје и географије у школама, или прецизније, за увођење „предности“ социјалистичког друштва његових чланова како би се неговала генерација у идеологији тоталитарног режим друштва.^[2] Марксистичко разумевање историје доставља се кроз установе историјских истраживања и других институција. Поред тога, створене су нове врсте историјских и регионалних музеја да би инспирисале наставу и промоцију историје.

Експонати Музеја

Мрежа музеја са историјским профилом проширена је у односу на нови систем. Осим тога, механизми совјетског заступања постали су много јачи и гласници током овог периода. Штавише, познавање историје земље развијало се кроз достигнућа музеја у истраживању. Од 1925. до 1960-их, све док Институт за историју Академије наука није био задужен за археолошки рад, постављени су темељи за научна истраживања античких материјала и културних споменика на територији Азербејџана под руководством археолога Давуда Шарифова, Јевгенија Пакхомова, Исака Јафар-Задеха, Мовсума Саламоав, Салеха Газииева, Мамадалија Хусеинова.^[2] Ископавања су вршена у Којалију, Кабали, Ганџи, Караба Гилану, Орангали, Мингекевиру и другим местима. Збирка музеја састоји се од материјала откривених током ових ископавања и из етнографских експедиција.

Архитектура[уреди | уреди извор]

На другом спрату резиденције Тагијев, поред њих се налазе две велике дворане. Један се заснива на оријенталном дизајну (мауританском), а други је у стилу западњачке културе. Оријентална соба има огромне стаклене прозоре, позлаћене лукове, високо украсне зидове, плафоне и лустере. Линије у другој дворани су више окомите једна на другу - правоугаоне.

Према фотографијама старим око 90 година, једна од најсложенијих соба била је будоар Тагијевове жене (приватна дневна соба). Сви покретни намештај и слике у овој соби су нестали. Данас ништа није остало осим окићеног плафона са мозаиком. Током совјетског периода, четири слоја беле боје су наношене на високо цветне декорације на зидовима. Још у главним халама резиденције, оригинална боја је издржала невероватно добро после толико времена. Боја је израђена од фино млевене љуске од јаја што је била и пракса уметника византијских икона. Скоро 100 година касније, оригиналне боје са својом суптилношћу и софистицираношћу нису ни избледеле нити су уништене.^[3]