Народни музеј у Пожаревцу

Народни музеј у Пожаревцу је после Народног музеја у Београду најстарији музеј у Србији.^[1] То је музеј општег, комплексног типа са: археолошким (праисторија, Виминацијум, антика, средњовековна и нумизматичка збирка), историјским, историје уметности са галеријом Милене Павловић-Барили и Етнографским музејом са Етно-парком на Тулби. Више од једног века бави се чувањем културно-историјске баштине Браничева, односно подручја данашњих град Пожаревац, Велико Градиште, Голубац, Кучево, Жагубица, Петровац, Жабари и Мало Црниће.^[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Формиран је 1895. године, после вишегодишњих сакупљања старина, првенствено археолошких предмета (нумизматичких) са Виминацијума, при Пожаревачкој гимназији. Тада је успостављена музејска збирка и донета су правила музеја.

Фонд[уреди | уреди извор]

Зграда Музеја културне историје у Немањиној улици

Главна зграда у Етно-парку Тулба

У својим фондовима музеј је до сада сакупио око 50.000 предмета и то откупом, поклонима и археолошким ископавањима. Музејске збирке су смештене у пет објеката^[3]^[2]^[1]:

главна зграда у улици Воје Дулића има сталону поставку археолошких предмета. Простире се на површини од 565 m². Посебно место заузимају фреске са осликаних гробова из Виминацијума и грб Виминацијума, остава сребрног накита из села Баре, као и предмети израђени од свих врста метала. У дворишту главне зграде налази се лапидаријумом, скулптуре, надгробне стеле, саркофазима.
Легат Миодрага Марковића излаже уметничке слике на сталној поставци. Заступљено више од 20 уметника, међу којима Јован Бијелић, Милан Коњовић, Зора Петровић, Љубица Сокић, Пеђа Милосављевић и др.^[4]
Музеј културне историје у Немањиној улици, је грађанска кући, са етнолошком поставком грађанске културе с краја 19. и почетка 20. века. Простире се на 380 m²
Кућа фонда Петра Добрњца са историјском збирком: Пожаревачки мир, Први и Други српски устанак). Простире се на 100 m²
Етно парк на брду Тулба је изложба на отвореном са објектима народног градитељства из 18. и 19. века: окућница, бунар са витлом, кућа брвнара (село Мелница), кућа разбијеног типа места (село Макце код Петровца) из осамдесетих година 19. века. У непосредној близини изграђен је и Царски шатор, налик ономе у коме је 21. јула 1718. године потписан Пожаревачки мир.^[5]