Народни музеј у Пожаревцу

С Википедије, слободне енциклопедије
Народни музеј у Пожаревцу

Народни музеј у Пожаревцу је после Народног музеја у Београду најстарији музеј у Србији.[1] То је музеј општег, комплексног типа са: археолошким (праисторија, Виминацијум, антика, средњовековна и нумизматичка збирка), историјским, историје уметности са галеријом Милене Павловић-Барили и Етнографским музејом са Етно-парком на Тулби. Више од једног века бави се чувањем културно-историјске баштине Браничева, односно подручја данашњих град Пожаревац, Велико Градиште, Голубац, Кучево, Жагубица, Петровац, Жабари и Мало Црниће.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Формиран је 1895. године, после вишегодишњих сакупљања старина, првенствено археолошких предмета (нумизматичких) са Виминацијума, при Пожаревачкој гимназији. Тада је успостављена музејска збирка и донета су правила музеја.

Фонд[уреди | уреди извор]

У својим фондовима музеј је до сада сакупио око 50.000 предмета и то откупом, поклонима и археолошким ископавањима. Музејске збирке су смештене у пет објеката[3][2][1]:

Галерија[уреди | уреди извор]

Лапидаријум[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б ТО Пожаревац: „Народни музеј“ Архивирано на сајту Wayback Machine (17. новембар 2013), приступ 26.5.2013
  2. ^ а б Завод за проучавање културног развитка - Република Србија: „Град Пожаревац“[мртва веза], приступ 26.5.2013
  3. ^ Град Пожаревац: „Народни музеј Пожаревац“, приступ 26.5.2013
  4. ^ Радио Бум 93: „Градски музеј“ Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2015), приступ 26.5.2013
  5. ^ Радио Бум 93: „Етно парк Тулба са шатором“ Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2015), приступ 26.5.2013

Литература[уреди | уреди извор]