Народни покрет Србије
Народни покрет Србије | |
|---|---|
 | |
| Скраћеница | НПС |
| Председник | Мирослав Алексић |
| Основана | 22. август 2014. (први) 6. август 2023. (други) |
| Распуштена | 22. октобар 2017. (први) |
| Одвојила се од | Уједињених региона Србије[1] (први) Народна странка (други) |
| Наследник | Народна странка (први) |
| Седиште | Булевар краља Александра 20, Београд |
| Омладински огранак | Омладина |
| Женски огранак | Женска мрежа |
| Број чланова | 12000 |
| Идеологија | антикорупција[2]
либерални конзервативизам грађански национализам аграрна реформа |
| Политичка позиција | десни центар[3] |
| Крсна слава | Света Три јерарха |
| Боје | плава црвена |
| Слоган | Из народа, уз народ, за народ! |
| Народна скупштина | 10 / 250
|
| Скупштина АП Војводине | 5 / 120
|
| Скупштина града Београда | 3 / 110
|
| Веб-сајт | |
| nps | |
Народни покрет Србије (скраћено НПС) је политичка странка у Србији. Мирослав Алексић је председник странке од њеног реформисања у августу 2023.
НПС је раније постојао од 2014. до 2017, а предводио га је Алексић, који је био њен једини посланик у Народној скупштини Србије. Алексић је у октобру 2017. дозволио да се странка пререгиструје у Народну странку под вођством Вука Јеремића.[4]
Историја
[уреди | уреди извор]2014 - 2017.
[уреди | уреди извор].png)
Године 2012. Мирослав Алексић је постао председник општине Трстеник као члан Уједињених региона Србије (УРС). УРС су у великој мери постали неактивни након парламентарних избора 2014, а Алексић је напустио странку касније током године и постао вршилац дужности председника отцепљене групе која се првобитно звала Народна странка Србије (НСС).[5][6][7] У јануару 2015. група је формално конституисана као Народни покрет Србије, а Алексић је изабран за њеног председника у фебруару.[8][9][10]
Странка је на парламентарним изборима 2016. изашла на листи Савеза за бољу Србију коју су предводили Борис Тадић, Чедомир Јовановић и Ненад Чанак. Алексић је добио осму позицију на изборној листи и изабран је када је Савез освојио тринаест мандата.[11]
НЛС је деловао у скупштинском савезу са Тадићевом Социјалдемократском странком, која је такође изашла на изборе 2016. у склопу исте коалиције. Алексић је био заменик шефа посланичке групе.[12] И савез са Тадићевом странком и Алексићевим заменичким руководством посланичке групе настављен је након реструктурирања НПС у Народну странку.[13]
2023 - данас
[уреди | уреди извор]НПС је поново успостављен 6. августа 2023. године на Опленцу (након што је после несугласица и непостизања консензуса око смера у коме странка треба да се креће Алексић напустио Народну странку) са вером да je Србији потребна странка окупљања а не раздвајања као и да заједно можемо да изградимо земљу која се поноси својом прошлошћу и оптимистично гледа у будућност.[14] Поред Алексића, странци су приступили и посланици у Народној скупштини Славица Радовановић, Борислав Новаковић и Ђорђе Станковић и одборници у Скупштини града Београда.[14] Алексић је најавио да ће та странка почети са прикупљањем потписа за регистрацију.[15] Алексић је 25. августа саопштио да су прикупили преко 10.000 потписа.[16] Прва изборна Скупштина Народног покрета Србије одржана је 12. новембра 2023. године. Тада је изабрано руководство странке, односно тим који ће предводити председник странке Мирослав Алексић.
НПС је убрзо након оснивања изашао на ванредне парламентарне изборе 17. децембра 2023. године у оквиру коалиције „Србија против насиља”. Листа је освојила у просеку сваки четврти глас (преко 900 хиљада гласова) остваривши тако најбољи резултат једне опозиционе листе још од 2012. године. Носилац изборне листе био је Мирослав Алексић. Од оснивања странке па до данас, НПС броји скоро 300 одборника у преко 100 градова и општина широм Србије и има формирано преко 140 локалних одбора, што градских што општинских.[17]
Политичка платформа и идеологија
[уреди | уреди извор]Политика Народног покрета Србије је усмерена ка стварању одрживе економије која ће омогућити развој и благостање за све грађане. Странка баштини како националне тако и грађанске вредности. Њено деловање се заснива на поштовању националних и демократских начела као и грађанског родољубља.[18]
Један од елементарних постулата на којима је основан Народни покрет Србије је борба против корупције и криминала.
Једна од ствари за коју ће странка борити је увођење пропорционалног персонализованог изборног система ради повратка поверења грађана у институције и одговорност јавних функционера. Народни покрет Србије сматра да су децентрализација и регионализација државе неопходни за реформу система.
Народни покрет Србије је истицао нову стратегију пољопривредног развоја.
Народни покрет Србије је за државотворну и одговорну спољну политику, фокусирану на интересе Републике Србије, грађана и српског народа у дијаспори, у складу са европским вредностима. Приоритет Народног покрета Србије је пре свега стварање услова за безбедан и нормалан живот грађана који живе на Косову и Метохији уз борбу за очување наших интереса, неприкосновености националног интегритета и суверенитета Републике Србије као једне од кључних европских вредности. Залажемо се за трајна решења за сва отворена питања уз пуну примену Устава Републике Србије и Повеље Уједињених нација.
Став странке је да сарадња с ЕУ не би требало да искључује друге велике светске партнере, укључујући Сједињене Америчке Државе и земље БРИКСА, као и билатералну сарадњу с другим земљама у развоју. Србија мора бити место сусрета истока и запада и да подржава мир, солидарност и регионалну сарадњу, сагласно једном од основних начела странке о војној неутралности.
Списак председника
[уреди | уреди извор]| Бр. | Председник | Рођење—смрт | Почетак мандата | Завршетак мандата | ||
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Мирослав Алексић | 
|
1978— | 22. август 2014. | 22. октобар 2017. | |
| у оквиру Народне странке (2017—2023) | ||||||
| (1) | Мирослав Алексић |
|
1978— | 6. август 2023. | данас | |
Резултати на изборима
[уреди | уреди извор]Парламентарни избори
[уреди | уреди извор]| Година | Вођа | Гласови | % од важећих | Бр. | Мандати | Промена | Коалиција | Статус | Реф. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2016. | Мирослав Алексић | 189.564 | 5,17% |  7.
|
1 / 250
|
1
|
НПС—СДС—ЛДП—ЛСВ | опозиција | [19] |
| 2023. | 902.450 | 24,32% | 2.
|
12 / 250
|
11
|
СПН | опозиција |
Покрајински избори
[уреди | уреди извор]| Година | Вођа | # гласова | % од важећих | # посланика | Промена | Коалиција | Влада |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2023. | Мирослав Алексић | 215.197 | 22,55 | 5 / 120
|
5
|
СПН | опозиција |
Избори за одборнике Скупштине града Београда
[уреди | уреди извор]| Година | Вођа | # гласова | % од важећих | # посланика | Промена | Коалиција | Влада |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2023. | Мирослав Алексић | 325.429 | 35,39 | 5 / 110
|
5
|
СПН | Н/Д |
| 2024. | 84.337 | 12,39 | 4 / 110
|
 1
|
Бирам Београд | опозиција |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Bane Jovanović ima novu stranku”.
- ^ Kojić, Nikola (21 July 2023). „Od izbora dva putića: U kom pravcu Narodnu vodi Jeremić, a gde je vidi Aleksić” [Two paths from the election: In which direction does Jeremić lead Narodna, and where does Aleksić see Narodna?]. N1 (на језику: српски). Приступљено 21 July
2023. line feed character у
|access-date=на позицији 9 (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум:|access-date=(помоћ) - ^ „List submitted by the largest opposition coalition “Serbia Against Violence” officially proclaimed”. European Western Balkans. 9. 11. 2023. Приступљено 10. 11. 2023.
- ^ "'Blic': Jeremić u oktobru osniva Narodnu stranku, B92, 28 September 2017, accessed 20 November 2017.
- ^ "Analyst says reassembling Serbian opposition impossible with old leaders," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 8 July 2014 (Source: Politika website, Belgrade, in Serbian 7 Jul 14).
- ^ "Do kraja godine osnivačka skupština Narodne stranke Srbije", Blic, 22 August 2014, accessed 14 August 2022.
- ^ "Nismo zvali Dinkića za lidera", Danas, 21 September 2014, accessed 14 August 2022.
- ^ "Bane Jovanović ima novu stranku", Južne vesti, 9 February 2015, accessed 14 August 2022.
- ^ "Narodni pokret Srbije: Potrebni novi ljudi", Radio Television of Serbia, 8 February 2015, accessed 8 August 2018.
- ^ Mirko Rudić, "Kamen oko vrata državi", Vreme, 21 May 2015, accessed 26 January 2017.
- ^ Изборне листе (БОРИС ТАДИЋ, ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ - САВЕЗ ЗА БОЉУ СРБИЈУ – Либерално демократска партија, Лига социјалдемократа Војводине, Социјалдемократска странка) Архивирано 27 април 2018 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 26 January 2017.
- ^ Social Democratic Party, People’s Movement of Serbia Parliamentary Group, National Assembly of Serbia, accessed 26 January 2017.
- ^ Social Democratic Party, People's Party Parliamentary Group, National Assembly of Serbia, accessed 20 November 2017.
- ^ а б Latković, Nataša (6. 8. 2023). „Miroslav Aleksić napustio Narodnu stranku, osniva Narodni pokret Srbije”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 6. 8. 2023.
- ^ Radovanović, Vojin (6. 8. 2023). „Aleksić najavio prikupljanje potpisa za novu stranku, otkrio njeno ime i razlog za napuštanje Narodne”. Danas (на језику: српски). Приступљено 6. 8. 2023.
- ^ Milićević, Nenad (25. 8. 2023). „Aleksić: Prikupljeni potpisi za registraciju Narodnog pokreta Srbije”. N1 (на језику: српски). Приступљено 25. 8. 2023.
- ^ „Изашли смо на изборе 17. децембра 2023. године у оквиру коалиције „Србија против насиља”.”.
- ^ „Program”. Народни Покрет Србије (на језику: српски). Приступљено 2025-06-02.
- ^ Kovačević, Miladin (2016). Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije [Elections for Deputies of the National Assembly of the Republic of Serbia] (PDF) (на језику: српски). Belgrade: Republički zavod za statistiku. стр. 9. ISBN 978-86-6161-154-4. Приступљено 14. 12. 2022.
