Пређи на садржај

Народни савез за слободан мир

С Википедије, слободне енциклопедије

Народни савез за слободан мир је била коалиција лијево оријентисаних српских странака, формирана пред прве послијератне опште изборе 1996. године у БиХ. Дјеловали су опозиционо према тада владајућем СДС-у.

Коалицију су сачињавале: Социјалистичка партија, Странка независних социјалдемократа, Југословенска левица, Социјално-либерална странка Републике Српске и Нова радничка странка Републике Српске.[1] Водећа странка у Савезу, Социјалистичка партија, као и њезин предсједник Живко Радишић, имала је добре односе сa властима у СРЈ, Слободаном Милошевићем и Миром Марковић. Пред опште изборе који су одржани у октобру 1996, Савез се ОЕСС-у пријавио као Народни савез за слободу и мир, што је узето као привремено рјешење јер се вође странака нису могле договорити око бољег назива коалиције. Када су се коначно вође странака усугласиле око назива Савез за мир и прогрес, већ је било прекасно, јер је ОЕСС већ почео штампати гласачке листиће користећи стари назив.[1]

На изборима за Народну скупштину РС 1996. године, освојили су 125.372 гласа, односно 10 мандата,[2] док је апсолутну побједу однио СДС, а за Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине су освојили 136.077 гласова, односно 2 од 14 мандата из Републике Српске.[3]

У трци за предсједника Републике Српске, кандидат коалиције Живко Радишић заузео је треће мјесто са 168.024 гласа, односно 15,6%, док је побједу однијела Биљана Плавшић, тадашњи кандидат СДС-а.

На изборима за српског члана Предсједништва БиХ, заједно са Демократским патриотским блоком су подржали Младена Иванића, који је заузео друго мјесто са 307.461 гласом, иза побједника Момчила Крајишника из СДС-а.

Савез више није није учествовао на даљим изборима.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Electioneering in Republika Srpska (na engleskom). Međunarodna krizna skupina, 1. kolovoza 1996. Pristupljeno 31. listopada 2014.
  2. ^ Fuller, Lenora R. (1998), Bosnia Peace Operation: Progress Toward Achieving the Dayton Agreement's Goals, DIANE Publishing, стр. 92 
  3. ^ Dieter Nohlen & Philip Stöver (2010). Elections in Europe: A data handbook. стр. 336—340. ISBN 978-3-8329-5609-7. 
  4. ^ „Bosnia and Herzegovina”. Архивирано из оригинала 24. 07. 2013. г. Приступљено 01. 03. 2024.  Parties and Elections