Пређи на садржај

Народноослободилачка армија

С Википедије, слободне енциклопедије
Народноослободилачка армија
中国人民解放军

Амблем


Застава
Основана1. августа 1927.
Видови војскеВидови
Копнена војска
Морнарица
Ваздухопловство
Други артиљеријски корпус
Народна полиција
Вођство
Централне војна комисијаСи Ђинпинг
подпредседник:
генерал Џанг Џошиа
генерал Хи Веидонг
Министар одбранеДонг Јун
Бројно стање
Војно способниод 18
Број расположивих
за војну службу
385.821.101 мушкараца, година 16-49 (2010 - процена)
363.789.674 жене (2010. - процена), година 15—49
Број способних
за војну службу
318.265.016 мушкараца, година 16-49 (2010 - процена)
300.323.611 жена, година 16-49 (2010. - процена), година 15—49
Број годишње стасалих
за војну службу
10.406.544 мушкараца (2010. - процена)
9.131.990 жена (2010. - процена)
Активни састав2.035.000 (2022)[1][2] (1. у свету)
Резервни састав500.000[1][2]
Трошкови
БуџетРаст 293 милијарди $[3] (2022)
Проценат БДП1,70 % (2022)
Индустрија
Страни добављачи Русија
 Француска[4]
Годишњи увозРусија
Годишњи извозПакистан, Венецуела, Иран, Индонезија, Камбоџа

Народноослободилачка армија (人民解放军, Rénmín Jiěfàngjūn) је главна оружана сила Народне Републике Кине.

Врховни главнокомандујући Народноослободилачке војске је председник Централне војне комисије НР Кине Си Ђинпинг.

Историја

[уреди | уреди извор]
Lanzhou (DDG170) is a Type 052C destroyer of the PLAN
A Chengdu J-20 5th generation stealth fighter currently under development for the PLAAF.
PLA military regions (1996)

Народноослободилачка армија основана је 1. августа 1927. године као кинеска Црвена армија, оружане снаге Комунистичке партије Кине. Оснивање армије било је резултат раскида савезништва између партије Куоминтанг и КП Кине. Борци армије учествовали су у Дугом маршу 19341935. године и у Другом светском рату против јапанског окупатора. Након 1945, сада преименована у вишемилионску Народноослободилачку армију, победила је оружане снаге Куоминтанга у грађанском рату до 1949. године. Јединице Народноослободилачке армије наредних су деценија учествовале у Корејском рату, Кинеско-индијском рату, Кинеско-вијетнамском рату и осталим сукобима.

Професионализација армије извршена је крајем 1970-их у склопу тзв. Четири модернизације. Последњих деценија, Народноослободилачка армија се трансформисала из вишемилионске армије у професионалну војску базирану на квалитети кадрова.

Учешће у већим сукобима и догађајима

[уреди | уреди извор]

Организација

[уреди | уреди извор]

Војне области

[уреди | уреди извор]

На територији Кине укупно постоји седам војних области:

  • Војна област Шењанг
  • Војна област Пекинг
  • Војна област Ланчоу
  • Војна област Џинан
  • Војна област Нанџинг
  • Војна област Квангчоу
  • Војна област Ченгду
  1. ^ а б IISS 2010, p. 398–404
  2. ^ а б „Military Strength of China”. Globalfirepower.com. Приступљено 3. 1. 2019. 
  3. ^ The SIPRI Military Expenditure Database Архивирано на сајту Wayback Machine (3. мај 2012), SIPRI
  4. ^ „China / Aircraft / Jianjiji / Fighter”. GlobalSecurity.org.