Наро-Фоминск
| Наро-Фоминск рус. Наро-Фоминск | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Област | Московска област |
| Основан | 1840. |
| Статус града | 1926 |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 64.640 |
| — густина | 2.938,18 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 55° 23′ 00″ С; 36° 44′ 00″ И / 55.383333° С; 36.733333° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 180 m |
| Површина | 22 km2 |
.svg)  Наро-Фоминск Наро-Фоминск на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 143301, 143302, 143306, 143310 |
| Позивни број | (+7) 49634 |
| ОКАТО код | 46238501 |
| Веб-сајт | |
| http://nfreg.ru/ | |
.png)
.gif)
Наро-Фоминск (рус. Наро-Фоминск) град је у Русији у Московској области налази се на реци Нари, 70 km (43 mi) југозападно од Москве. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 64.640 становника.
Историја[уреди | уреди извор]
Прво помињање села Фомински на реци Нари датира из 1339. године - у духовном тестаменту Ивана Калите. Наполеонова инвазија на Русију прошла је кроз Фоминскоје по одласку из Москве 1812. године. Основано је 1840. године као село придружено фабрици предионице и ткања. Модерни Наро-Фоминск је успостављен као урбано насеље као резултат спајања села Фоминскоје и Малаја Нара 1925. године. 1926. године добија статус града. У јесен 1941. године, током напада немачких трупа на Москву по плану Тајфун, Наро-Фоминск се нашао на правцу главног напада. Од 17. октобра 1941. године град је био изложен жестоким бомбардовањима. 21. октобра 1941. јединице 4. армије приближиле су се центру Наро-Фоминске армијске групе и сутрадан заузеле западни део града. Борбе за град су трајале 66 дана, све док га 26. децембра 1941. нису ослободиле јединице 33. армије генерала М. Г. Ефремова. У послератном периоду град је постао познат по производњи свиле. Наро-Фоминск је био један од првих који је успоставио производњу болоњске тканине. Данас је Наро-Фоминск модеран град у развоју са богатом историјом и великим економским потенцијалом.
Превоз
Пруга Москва - Кијев пролази кроз град.
-
Биста маршала Жукова у администрацији -
Бобрујски трг -
перинатални центар
Војска[уреди | уреди извор]
Град је дом Четврте ГардијскЕ Кантемировске дивизије, део Западног војног округа.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 64.640 становника, 5.835 (8,28%) мање него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 31.613 | 35.419 | 48.651 | 55.858 | 58.292[1] | 70.475[2] | 64.665 |
Градови побратими[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
