Пређи на садржај

Нарцисоидност

С Википедије, слободне енциклопедије
Нарцис (1597–1599), дело Каравађа; човек заљубљен у сопствени одраз

Нарцисоидност или нарцисизам,[1] је стил личности усмерен на себе, који се одликује претераном заокупљеношћу собом и сопственим потребама, често на штету других.[2][3] Назван по Нарцису, лику из грчке митологије који се заљубио у сопствени одраз, нарцизам је временом постао психолошки појам који се интензивно проучава од почетка XX века и који је препознат као значајан у различитим областима друштва.[4]

Нарцизам постоји на континууму који се протеже од нормалног до абнормалног испољавања особина личности.[5] Иако многи психолози сматрају да је умерен степен нарцизма код људи нормалан и здрав, постоје и израженији облици, нарочито код људи са нарцистичким поремећајем личности (НПЛ), код којих нарцистичке особине постају патолошке,[5][6] што може довести до нарушеног функционисања и психосоцијалне онеспособљености.[7] Нарцизам је такође проучаван у оквиру истраживања мрачне тријаде, заједно са субклиничком психопатијом и макијавелизмом.[8][9][10]

Историјска позадина

[уреди | уреди извор]

Термин нарцизам потиче од имена Нарцис, лика из грчке митологије најпознатијег по причи коју је римски песник Овидије забележио у делу Метаморфозе, написаном 8. године нове ере. Трећа књига овог дела говори о митској причи о лепом младићу Нарцису, који одбацује удварања бројних потенцијалних љубавника. Када Нарцис одбије нимфу Ехо, која је била проклета да може само да понавља звукове које су други производили, богови га кажњавају тако што га наводе да се заљуби у сопствени одраз у води. Када Нарцис схвати да предмет његове љубави не може да му узврати љубав, постепено вене и умире.[11]

Појам претеране себичности препознат је током читаве историје. У античкој Грчкој ова појава је схватана као хибрис.[12]

Тек крајем XIX века нарцизам је почео да се дефинише у психолошком смислу.[13] Од тада је овај термин у психологији добијао различита значења. Коришћен је за описивање:

  • сексуалне перверзије,
  • нормалне развојне фазе,
  • симптома психозе и
  • особине која се јавља у неколико подтипова теорије објектних односа.[14]

Године 1889, психијатри Пол Неке и Хавелок Елис независно један од другог употребили су термин „нарцизам“ како би описали особу која се према сопственом телу односи на исти начин на који се обично односи према телу сексуалног партнера. Нарцизам је у овом контексту сматран перверзијом која је обузимала целокупни сексуални живот особе.[13] Године 1911. Ото Ранк објавио је први клинички рад о нарцизму, повезујући га са сујетом и самодивљењем.[15][13]

У есеју из 1913. године под насловом Комплекс бога: веровање да је неко Бог и особине личности које из тога произлазе, Ернест Џонс разматрао је крајњи нарцизам као особину личности. Људе са комплексом бога описао је као дистанциране, претерано свесне сопствене важности, превише самоуверене, аутоеротичне, неприступачне, заокупљене дивљењем према себи и егзибиционистички настројене, са фантазијама о свемоћи и свезнању. Приметио је да су ти људи имали снажну потребу за јединственошћу.[16][17][18]

Сигмунд Фројд је 1914. године објавио своју теорију нарцизма у опширном есеју под насловом О нарцизму: увод. За Фројда, нарцизам се односи на усмеравање либидиналне енергије појединца ка самом себи, уместо ка објектима и другим људима.[19] Он је претпоставио постојање универзалног „примарног нарцизма“, који представља фазу сексуалног развоја у раном детињству, неопходну међуфазу између аутоеротизма и објектне љубави, односно љубави према другима. Делови ове „самољубави“ или его-либида у каснијим фазама развоја усмеравају се ка споља, односно „дају“ другима. Фројд је до претпоставке о „секундарном нарцизму“ дошао посматрајући специфичну природу односа оболелих од шизофреније према себи и свету. Уочио је да су две основне особине таквих пацијената мегаломанија и повлачење интересовања из стварног света људи и ствари: „либидо који је повучен из спољашњег света усмерен је ка егу и тако доводи до става који се може назвати нарцизмом“.[20][21]

Године 1925, Роберт Велдер је нарцизам одредио као особину личности. Његова дефиниција описивала је особе које се снисходљиво односе према другима, осећају се надмоћно у односу на њих, заокупљене су дивљењем других и показују недостатак емпатије.[22]‍:235 Његов пацијент био је успешан научник који је показивао став надмоћи, био опседнут јачањем самопоштовања и није испољавао уобичајена осећања кривице. Пацијент је био дистанциран и независан од других, није био способан за емпатију и био је сексуално себичан. Велдеров пацијент је такође био претерано логичан и аналитичан и више је ценио апстрактно интелектуално мишљење него практичну примену научног знања.[23]

Карен Хорнај је 1939. године претпоставила да се нарцизам налази на континууму који се протеже од здравог самопоштовања до патолошког стања.[22]

Термин је ушао у ширу друштвену свест након објављивања књиге Култура нарцизма аутора Кристофера Лаша 1979. године.[24] Од тада су друштвене мреже, блогери и аутори књига за самопомоћ неселективно користили термин „нарцизам“[25] као ознаку за људе који делују у сопственом интересу, као и за све починиоце насиља у породици.[26][27]

Испољавање

[уреди | уреди извор]

Основни облици испољавања

[уреди | уреди извор]

Утврђена су два основна облика испољавања нарцизма: грандиозни и рањиви. Према новијим схватањима, суштина нарцизма лежи у егоцентричном антагонизму, односно у преувеличаном осећају сопствене важности и права на посебан третман, а испољава се кроз себичност, осећај сопствених права, недостатак емпатије и обезвређивање других.[28] Грандиозност и рањивост сматрају се различитим облицима испољавања овог антагонистичког језгра, који произлазе из индивидуалних разлика у снази мотивационих система приближавања и избегавања.[29] Ковалчик, Палмијери, Конте и Волиш претпоставили су да се истински нарцисоидне особе могу сврстати у подтип рањивог нарцизма, док би грандиозни нарцизам могао представљати облик психопатије.[30]

Грандиозни нарцизам

[уреди | уреди извор]

Сматра се да грандиозни нарцизам настаје спојем антагонистичког језгра и темпераментне смелости, која се одликује позитивном емоционалношћу, друштвеном доминацијом, трагањем за наградом и склоношћу ка ризику. Поред антагонизма, грандиозност се одликује саморегулаторним стилом који карактеришу самопоуздање, егзибиционизам и манипулативност:[29]

  1. Високо самопоштовање и јасан осећај сопствене јединствености и надмоћи, праћени фантазијама о успеху и моћи и великим амбицијама.
  2. Друштвена моћ, која се испољава кроз егзибиционистичко, ауторитативно, харизматично и самопромотивно понашање у међуљудским односима.
  3. Експлоататорски и на сопствени интерес усмерени односи са другима; краткорочни односи засновани на манипулацији и давању предности личној користи у односу на друге добробити које произлазе из друштвених односа.

Рањиви нарцизам

[уреди | уреди извор]

Сматра се да рањиви нарцизам настаје комбинацијом антагонистичког језгра и темпераментне реактивности, која се одликује негативном емоционалношћу, социјалним избегавањем, пасивношћу и израженом склоношћу ка бесу. Поред антагонизма, рањивост се испољава кроз стидљив, осветољубив и зависан стил саморегулације:[29]

  1. Ниско и условљено самопоштовање, нестабилан и нејасан осећај сопственог идентитета и огорченост због успеха других.
  1. Социјално повлачење, које произлази из стида, неповерења у намере других и забринутости због прихваћености.
  1. Захтевни и опсесивни односи са другима; дугорочни односи обележени прекомерном потребом за дивљењем, одобравањем и подршком, као и осветољубивошћу када те потребе нису задовољене.

Други облици испољавања

[уреди | уреди извор]

Сексуални

[уреди | уреди извор]

Сексуални нарцизам описан је као егоцентричан образац сексуалног понашања који подразумева преувеличан осећај сопствених сексуалних способности или права на сексуалне односе, понекад у облику ванбрачних веза. То може представљати прекомерну компензацију за ниско самопоштовање или неспособност успостављања и одржавања стварне интимности.[31]

Иако се сматра да је овај образац понашања чешћи код мушкараца него код жена,[32][33] он се јавља и код мушкараца и код жена који осећај сексуалне неадекватности надокнађују претераним поносом или опседнутошћу сопственом мушкошћу или женственошћу.[34]

Неки стручњаци сматрају да је контроверзно стање које се назива сексуална зависност заправо облик сексуалног нарцизма или сексуалне компулсивности, а не облик зависничког понашања.[35]

Нарцизам код родитеља

[уреди | уреди извор]

Нарцисоидни родитељи често доживљавају своју децу као продужетке себе и подстичу их да се понашају на начин који задовољава емоционалне потребе родитеља и њихове потребе за очувањем самопоштовања.[36] Због своје рањивости, деца могу бити значајно погођена оваквим понашањем.[37] Да би задовољило потребе родитеља, дете може потиснути или жртвовати сопствене жеље и осећања.[38] Дете одгајано на овај начин може у одраслом добу имати потешкоће у успостављању и одржавању интимних односа.

У екстремним случајевима, овакав стил васпитања може довести до отуђених односа са децом, праћених осећањем огорчености, а у неким случајевима и до самодеструктивних склоности.[36]

Порекло нарцизма код деце често се објашњава теоријом социјалног учења. Према теорији социјалног учења, друштвено понашање се стиче посматрањем и опонашањем понашања других. Према том схватању, већа је вероватноћа да ће деца развити нарцисоидне особине када их родитељи прецењују.[39]

Радно место

[уреди | уреди извор]

Код неких професионалаца постоји снажна потреба да непрестано потврђују своју стручност, чак и када нису у праву.[40][41] Професионални нарцизам може довести до тога да иначе способни, па чак и изузетни професионалци упадну у нарцисоидне замке. Према једном схватању, већина професионалаца настоји да изгради представу о себи која одише ауторитетом, контролом, знањем, стручношћу и угледом. Нарцизам је, у том смислу, присутан у свима нама, јер се плашимо да ћемо изгледати глупо или неспособно.[40]

Руководиоци су често изложени потенцијалним подстицајима који подстичу нарцизам. Неки од њих су материјалне природе, као што су статусни симболи попут службених аутомобила, службених паметних телефона или престижних канцеларија са погледом кроз прозор, док други укључују ласкање и пажњу колега и подређених.[42]‍:143

Нарцизам је повезан са низом потенцијалних проблема у руковођењу, од слабе способности мотивисања других до доношења ризичних одлука, а у екстремним случајевима и са криминалом белих оковратника.[43] Истакнути корпоративни руководиоци који изузетно наглашавају профит могу својим организацијама донети позитивне краткорочне користи, али дугорочно могу негативно утицати како на појединачне запослене тако и на читаве компаније.[44]

Подређени могу открити да их свакодневно пружање подршке нарцисоидном руководиоцу брзо претвара у изворе који омогућавају такво понашање, осим ако веома пажљиво не одржавају одговарајуће границе.[45]

Истраживања улоге личности у успостављању лидерске позиције показала су да се појединци који напредују до руководећих положаја могу описати као међуљудски доминантни, екстравертни и друштвено вешти.[43] При испитивању повезаности нарцизма са напредовањем до руководећих положаја, показало се да су нарцисоидне особе, које су често међуљудски доминантне, екстравертне и друштвено веште, такође склоне напредовању на руководеће положаје, али су чешће постајале руководиоци у ситуацијама у којима нису биле претходно познате, као што је запошљавање споља, за разлику од интерних унапређења. Парадоксално, нарцизам се може испољавати кроз особине које појединцу олакшавају успон на руководећи положај, али га на крају могу довести до слабих резултата или чак неуспеха.[43]

Нарцизам може стварати проблеме и међу запосленима уопште. На пример, особе које постижу високе резултате на скалама за мерење нарцизма склоније су контрапродуктивном понашању којим наносе штету организацији или другим људима на радном месту.[46] Агресивно и контрапродуктивно понашање обично се јавља када је самопоштовање угрожено.[47][48] Особе са израженим нарцизмом имају крхко самопоштовање и лако се осећају угрожено. Једно истраживање показало је да запослени са израженим нарцизмом чешће доживљавају понашање других на радном месту као насилно и претеће него особе са нижим степеном нарцизма.[49]

Односи

[уреди | уреди извор]

Нарцизам може имати снажан утицај и на личне и на професионалне односе, често стварајући нездраве обрасце односа. У романтичним везама, нарцисоидне особе обично захтевају пажњу и дивљење партнера, а заузврат пружају мало тога. Често не показују емпатију нити довољно воде рачуна о емоционалним потребама партнера, већ се усредсређују на задовољавање сопствених жеља. Понашање нарцисоидне особе може се нагло мењати, при чему партнера најпре идеализује и доживљава као савршеног, а затим га обезвређује када више не осећа да добија потврду сопствене вредности. Ова недоследност код партнера може изазвати емоционалну збуњеност и узнемиреност, као и осећај да је потцењен и емоционално исцрпљен.[50]

Славне личности

[уреди | уреди извор]

Нарцизам славних личности (понекад називан и стеченим ситуационим нарцизмом) је облик нарцизма који се развија у касној адолесценцији или одраслом добу, под утицајем богатства, славе и других обележја живота славних личности. Нарцизам славних личности развија се након детињства, а покреће га и подржава друштво опседнуто славним личностима. Обожаваоци, помоћници и таблоидни медији доприносе стварању уверења да је та особа заиста далеко важнија од других људи, чиме се нарцисоидни проблем који је можда раније постојао само као склоност или латентна особина подстиче и може прерасти у потпуно развијен поремећај личности. „Robert Millman каже да се код славних личности дешава то да се толико навикну на то да их други посматрају да престану да узвраћају пажњу другим људима.“[51] У свом најизраженијем облику и са најтежим симптомима, не разликује се од нарцистичког поремећаја личности, осим по томе што се јавља касније у животу и што га подржава окружење са великим бројем обожавалаца. „Недостатак друштвених норми, контроле и људи који се усредсређују на њих доводи до тога да ови људи поверују да су нерањиви.“[51]

Друштвене мреже

[уреди | уреди извор]

Друштвене мреже су последњих година имале значајну улогу у обликовању и појачавању нарцисоидног понашања. Платформе као што су Instagram и TikTok подстичу кориснике да деле садржај којим истичу лична достигнућа и изглед, често награђујући оне који стекну највише лајкова и пратилаца. Нарцисоидне особе склоније су коришћењу ових платформи за самопромоцију и тражење потврде сопствене вредности. Објављивање селфија и пажљиво одабраних слика нарочито је распрострањено међу људима који траже спољашње одобравање како би ојачали своје самопоштовање. Сталне повратне информације које пружају алгоритми друштвених мрежа, а који предност дају садржају са високим степеном ангажовања корисника, додатно подстичу нарцисоидне тенденције. Иако то може довести до повећане пажње и дивљења, може изазвати и емоционалну нестабилност. Нарцисоидне особе често доживљавају негативна осећања, попут анксиозности или депресије, када не добију потврду коју очекују. Притисак да се одржи идеализована слика о себи на интернету може довести до емоционалне узнемирености, нарочито када стварни односи са другим људима нису у складу са сликом коју особа представља на интернету.[52]

Нивои

[уреди | уреди извор]

Нормални и здрави нивои нарцизма

[уреди | уреди извор]

Неки психолози сматрају да умерен ниво нарцизма доприноси добром психолошком здрављу. Самопоштовање делује као посредујући фактор између нарцизма и психолошког здравља. Повишено самопоштовање, када је умерено, подржава отпорност и амбицију, али претерана усмереност на себе може нарушити друштвене односе.[53][54]

Деструктивни нивои нарцизма

[уреди | уреди извор]

Иако се нарцизам сам по себи може сматрати нормалном особином личности, висок ниво нарцисоидног понашања може бити штетан и за саму особу и за друге.[55][56] На континууму, деструктивни нарцизам је израженији од здравог нарцизма, али није толико екстреман као патолошко стање.[57]

Патолошки нивои нарцизма

[уреди | уреди извор]

Изузетно високи нивои нарцисоидног понашања сматрају се патолошким.[58] Испољава се немогућношћу да особа воли друге, недостатком емпатије, осећањем празнине, досадом и сталном потребом за стицањем моћи, због чега особа постаје недоступна другима.[55] Клинички теоретичари Кернберг, Кохут и Теодор Милон сматрали су патолошки нарцизам могућим исходом неемпатичних и недоследних интеракција у раном детињству. Према њиховом схватању, нарцисоидне особе настоје да те недостатке надокнаде у односима током одраслог доба.[59] Немачка психоаналитичарка Карен Хорнај (1885–1952) такође је нарцисоидну личност сматрала темпераментном особином обликованом одређеном врстом раног окружења.[60]

Узроци

[уреди | уреди извор]

Механизми и етиологија нарцисоидних особина и даље нису јасни, али су истраживачи испитивали улогу генетике, искустава током детињства, еволуционих и неуробиолошких фактора.

Наследност и окружење

[уреди | уреди извор]

Истраживања наследности спроведена на близанцима показала су да се нарцисоидне особине, мерене стандардизованим тестовима, често наслеђују.[61] Утврђено је да нарцизам има високу вредност херитабилности од 0,64, што указује на то да је подударност ове особине код једнојајчаних близанаца значајно више условљена генетским него факторима средине.[62] Истраживања су углавном показала да су укупни показатељи нарцизма умерено наследни (37–77%).[61]

Поред тога, докази указују на то да појединачне компоненте нарцизма имају сопствене вредности херитабилности.

  • На пример, углавном адаптивна, интраперсонална грандиозност има вредност херитабилности од 0,23, док маладаптивни, интерперсонални осећај права на посебан третман има вредност од 0,35.[63]
  • У складу са овим резултатима, адаптивне особине нарцизма у целини (грандиозност, доминација) биле су 37% наследне, док су маладаптивне, антагонистичке особине у целини (нпр. осећај права на посебан третман, склоност ка искоришћавању других) биле 44% наследне.[61]
  • Агентни и комунални нарцизам — грандиозност и тежња ка статусу засновани, редом, на агентним вредностима (интелигенција, постигнуће, доминација) и комуналним вредностима (саосећање, алтруизам, топлина) — имају вредности херитабилности од 0,25 и 0,47.[64]

У свим случајевима, генетски фактори и фактори средине повезани са сваком особином углавном су јединствени и међусобно независни, што указује на различите узроке.[61]

Искуства током детињства

[уреди | уреди извор]

Нека истраживања покушала су да повежу нарцизам, а нарочито патолошки нарцизам, са неповољним искуствима током детињства (ACE). Метаанализа из 2024. године утврдила је да је рањиви нарцизам у малој до умереној мери повезан са различитим неповољним искуствима током детињства, а нарочито са емоционалним занемаривањем.[65] Истраживања такође доследно указују на повезаност антагонистичких аспеката нарцизма, заједничких и грандиозности и рањивости, са различитим неповољним искуствима током детињства, укључујући злостављање, занемаривање, недовољан надзор, нестабилност и дисфункционалност породичног окружења.[66][67] Адаптивне особине које су својствене грандиозном нарцизму имају тенденцију да буду позитивно, иако слабо, повезане са родитељском топлином.[68] Грандиозност се понекад повезује са прецењивањем детета од стране родитеља, нарочито код деце са високим самопоштовањем,[69] али резултати истраживања нису доследни.[68]

Еволуциони и неуробиолошки фактори

[уреди | уреди извор]

Грандиозни нарцизам је доследно позитивно повезан са запремином сиве масе у деловима мозга који су повезани са самоуздизањем, награђивањем и друштвеном доминацијом (нпр. орбитофронтални кортекс, медијални префронтални кортекс и стријатални делови), као и са емпатијом (нпр. инсула) и извршним функцијама (нпр. дорзолатерални префронтални кортекс и предњи цингуларни кортекс), што би могло објаснити повезаност нарцизма са агресијом и преузимањем ризика.[70][71] Рањиви нарцизам показује супротну повезаност са структурним особинама, попут дебљине коре великог мозга и њене запремине, у неким од истих подручја.[72]

Грандиозни нарцизам повезан је са високим нивоом тестостерона у стању мировања[73][74] и у условима друштвеног изазова,[75][76] што је повезано са повећаном агресијом.[77]

Све је више доказа који подржавају теорију хијерометра, према којој грандиозни нарцизам нарочито има еволуциону функцију која појединцима омогућава сналажење у статусним хијерархијама. Експериментална и лонгитудинална истраживања показују да су опажени статус, односно осећај да је особа поштована и цењена, или особине релевантне за статус, као што су интелигенција и компетентност, узрочно повезани са нарцисоидним самовредновањем. Пораст у доживљају статуса повезаног са тим особинама повећава грандиозност и асертивно понашање, док његов пад доводи до смањења нарцизма и попустљивијег понашања.[78][79][80][81]


Мрачна тријада

[уреди | уреди извор]

Нарцизам је једна од три особине у моделу мрачне тријаде.[9][10] Мрачна тријада особина личности, нарцизам, макијавелизам и психопатија, показује повезаност нарцизма са манипулативним понашањем и недостатком емпатије.[82] Нарцизам је у различитим истраживањима довођен у везу са обе преостале особине, иако психолози попут Делроја Полхуса и Кевина Вилијамса сматрају да постоји довољно доказа да је реч о засебној особини.[83] Међутим, истраживачи који критикују модел мрачне тријаде указују на то да се многе теоријске особине за које се сматра да разликују психопатију, макијавелизам и нарцизам једне од других не појављују у емпиријским истраживањима.[84]

Мрачна тетрада, позната и као мрачна четворка,[85] проширује мрачну тријаду додавањем садизма, што је у складу са запажањем о недостатку емпатије код овог скупа особина личности. Садизам се односи на задовољство које произлази из бола или понижења друге особе. Садизам је повезан са задовољством које ове особе добијају тако што од својих мета извлаче нарцисоидно снабдевање, што подразумева психолошко злостављање.[86]

Колективни нарцизам

[уреди | уреди извор]

Колективни нарцизам је облик нарцизма код којег појединац има преувеличано самољубље према сопственој групи.[87] Док се класична дефиниција нарцизма усредсређује на појединца, колективни нарцизам полази од тога да појединац може имати слично претерано високо мишљење о некој групи и да група може функционисати као нарцисоидна целина.[87] Колективни нарцизам је повезан са етноцентризмом; међутим, етноцентризам се првенствено усредсређује на егоцентричност на етничком или културном нивоу, док се колективни нарцизам може односити на било коју врсту сопствене групе, а не само на културе и етничке групе.[87][88]

Нормализација нарцисоидног понашања

[уреди | уреди извор]

Неки коментатори тврде да је америчко становништво постајало све нарцисоидније од краја Другог светског рата.[89][90][91] Према социологу Чарлсу Дерберу, људи се у до тада незабележеним размерама надмећу за пажњу и настоје да је задобију. Распрострањеност популарне литературе о слушању и управљању људима који стално говоре о себи указује на то колико је ова појава присутна у свакодневном животу.[92] Развој медијских појава као што су програми ријалити телевизије[89] и друштвене мреже ствара, према неким ауторима, нову еру јавног нарцизма.[93]

У прилог тврдњи да је америчка култура постала нарцисоиднија иде и анализа текстова америчких популарних песама насталих између 1987. и 2007. године. Утврђен је пораст употребе личних заменица у првом лицу једнине, као што су ја, мене, мој и моје, што одражава већу усредсређеност на себе, као и повећање упућивања на антисоцијално понашање. Истовремено је забележено смањење употребе речи које одражавају усмереност на друге, позитивне емоције и друштвене интеракције.[94][95] У америчким популарним штампаним медијима од краја 1980-их дошло је до великог пораста учесталости помињања нарцизма и самопоштовања.[95] Између 1987. и 2007. године, директно помињање самопоштовања у водећим америчким новинама и часописима повећало се за 4.540%, док је нарцизам, који се током 1970-их готово уопште није помињао у штампи, између 2002. и 2007. године поменут више од 5.000 пута.[95]

Нарцизам се, између осталог, може препознати по употреби хиперболичне комуникације и језика.[96][97]

Индивидуалистичке и колективистичке националне културе

[уреди | уреди извор]

Слични обрасци промена у културној продукцији могу се уочити и у другим западним државама. На пример, лингвистичка анализа најтиражнијег норвешког листа показала је да је учесталост употребе израза усмерених на себе и индивидуалистичких израза порасла је за 69% између 1984. и 2005. године, док је употреба колективистичких термина опала за 32%.[98]

Једно истраживање бавило се разликама у оглашавању између индивидуалистичке културе, каква постоји у Сједињеним Америчким Државама, и колективистичке културе, каква постоји у Јужној Кореји, и показало да је у Сједињеним Америчким Државама постојала већа склоност ка истицању различитости и јединствености појединца, док су огласи у Јужној Кореји више наглашавали значај друштвене усклађености и хармоније.[98] Ове културне разлике биле су израженије од утицаја индивидуалних разлика унутар националних култура.[98]

Контроверзе

[уреди | уреди извор]

Током деценије која је претходила 2017. години повећано је интересовање за нарцизам и нарцистички поремећај личности (НПЛ).[99] О овом питању постоје значајне расправе, укључујући:

  • јасно дефинисање разлике између нормалног и патолошког нарцизма,[99]
  • разумевање улоге самопоштовања у нарцизму,[99]
  • постизање сагласности о класификацијама и дефиницијама подтипова као што су грандиозне и рањиве димензије, или њихове варијанте,[99]
  • разумевање које су особине и карактеристике нарцизма централне, а које периферне, као и које су примарне, а које секундарне,
  • утврђивање да ли постоји усаглашен опис нарцизма,[99]
  • постизање сагласности о етиолошким факторима,[99]
  • одређивање области или дисциплине у оквиру које би нарцизам требало проучавати,[99]
  • постизање сагласности о начину процене и мерења нарцизма,[99] и
  • постизање сагласности о начину на који би нарцизам требало представљати у уџбеницима и приручницима за класификацију.[99]

Размере ове контроверзе постале су јавно видљиве у периоду 2010–2013. године, када је комитет за поремећаје личности за пето издање (2013) Дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје препоручио да се нарцистичка личност уклони из приручника. У клиничкој заједници уследила је спорна трогодишња расправа, а међу најоштријим критичарима био је Џон Г. Гундерсон, који је предводио комитет за поремећаје личности приликом израде четвртог издања приручника.[100]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Речник српског језика. Матица српска. 2007. „нарцисоидност; нарцизам; нарцисизам” 
  2. ^ „Oxford Learner's Dictionary”. oxfordlearnersdictionaries.com. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 25. 6. 2021. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  3. ^ „APA Dictionary of Psychology”. dictionary.apa.org. American Psychological Association. Архивирано из оригинала 25. 9. 2021. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  4. ^ Yakeley, Jessica (септембар 2018). „Current understanding of narcissism and narcissistic personality disorder”. BJPsych Advances. 24 (5): 305—315. doi:10.1192/bja.2018.20. 
  5. ^ а б Krizan Z, Herlache AD (фебруар 2018). „The Narcissism Spectrum Model: A Synthetic View of Narcissistic Personality”. Personality and Social Psychology Review. 22 (1): 3—31. PMID 28132598. doi:10.1177/1088868316685018. 
  6. ^ Nazario B (4. 9. 2022). Casarella J, ур. „Narcissistic Personality Disorder”. webmd.com. Web MD. Архивирано из оригинала 13. 5. 2020. г. Приступљено 18. 6. 2020. 
  7. ^ Caligor E, Levy KN, Yeomans FE (мај 2015). „Narcissistic personality disorder: diagnostic and clinical challenges”. The American Journal of Psychiatry. 172 (5): 415—422. PMID 25930131. doi:10.1176/appi.ajp.2014.14060723. 
  8. ^ Paulhus, Delroy L; Williams, Kevin M (децембар 2002). „The Dark Triad of personality: Narcissism, Machiavellianism, and psychopathy”. Journal of Research in Personality. 36 (6): 556—563. doi:10.1016/S0092-6566(02)00505-6. 
  9. ^ а б Furnham, Adrian; Richards, Steven C.; Paulhus, Delroy L. (март 2013). „The Dark Triad of Personality: A 10 Year Review”. Social and Personality Psychology Compass. 7 (3): 199—216. doi:10.1111/spc3.12018. 
  10. ^ а б Jones, Daniel N.; Paulhus, Delroy L. (фебруар 2014). „Introducing the Short Dark Triad (SD3): A Brief Measure of Dark Personality Traits”. Assessment. 21 (1): 28—41. PMID 24322012. doi:10.1177/1073191113514105. 
  11. ^ „Narcissus Greek mythology”. britannica.com. Britanica. Архивирано из оригинала 5. 6. 2023. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  12. ^ Berger, Joël; Osterloh, Margit; Rost, Katja; Ehrmann, Thomas (1. 10. 2020). „How to prevent leadership hubris? Comparing competitive selections, lotteries, and their combination”. The Leadership Quarterly. 31: 101388 (5). doi:10.1016/j.leaqua.2020.101388. 
  13. ^ а б в Millon T, Grossman S, Millon C, Meagher S, Ramnath R (2004). Personality Disorders in Modern Life (PDF). Wile y. стр. 343. ISBN 978-0-471-23734-1. Архивирано (PDF) из оригинала 2023-06-04. г. Приступљено 2018-11-07. 
  14. ^ Gay P (17. 5. 2006). Freud: A Life for Our Time. W. W. Norton & Company. стр. 340. ISBN 978-0-393-32861-5. 
  15. ^ Ogrodniczuk J (2013). „Historical overview of pathological narcissism”. Understanding and treating pathological narcissism. стр. 15—26. ISBN 978-1-4338-1234-7. doi:10.1037/14041-001. 
  16. ^ Jones E (1951). „Essays In Applied Psychoanalysis”. Essays In Folklore, Anthropology and Religion. Hogarth Press. Приступљено 14. 12. 2021 — преко Internet Archive. 
  17. ^ Jones E (15. 3. 2007). Essays in Applied Psycho-Analysis. Lightning Source Inc. стр. 472. ISBN 978-1-4067-0338-2. Приступљено 2012-01-22. 
  18. ^ Evans N. „History of Narcissism” (PDF). deepblue.lib.umich.edu. University of Michigan. Архивирано (PDF) из оригинала 2021-12-14. г. Приступљено 2021-12-14. 
  19. ^ Aleksandrowicz, Dov R.. „Mastery, Aggression and Narcissism: A contribution to psychoanalytic drive theory”. Archives of Psychiatry and Psychotherapy (на језику: енглески). 11 (2): 13—21. 
  20. ^ „On Narcissism, 1914 by Freud”. SigmundFreud.net. Sigmund Freud. Архивирано из оригинала 9. 8. 2022. г. Приступљено 14. 12. 2021. 
  21. ^ Strachey J. „Standard Edition of the Complete Works of Sigmund Freud” (PDF). sas.upenn.edu. University of Pennsylvania. Архивирано (PDF) из оригинала 6. 8. 2020. г. Приступљено 14. 12. 2021. 
  22. ^ а б Levy, Kenneth N.; Reynoso, Joseph S.; Wasserman, Rachel H.; Clarkin, John F. (2007). „Narcissistic Personality Disorder”. Personality Disorders: Toward the DSM-V. стр. 233—278. ISBN 978-1-4129-0422-3. doi:10.4135/9781483328980.n9. 
  23. ^ Bergmann MS (1987). Anatomy of Loving; Man's Quest to Know what Love is. Ballantine Books. ISBN 978-0-449-90553-1. 
  24. ^ Daum M (6. 1. 2011). „Narcissist -- give it a rest”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 21. 12. 2021. г. Приступљено 21. 12. 2021. „The term has been misused and overused so flagrantly that it's now all but meaningless when it comes to labeling truly destructive tendencies.” 
  25. ^ Pilossoph J (14. 11. 2019). „So, you think your spouse is a narcissist? You might not want to be so quick with the label.”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 15. 11. 2019. г. Приступљено 14. 11. 2019. „the word is extremely overused, and I don't think people truly understand what it means” 
  26. ^ Gay P (17. 5. 2006). Freud: A Life for Our Time. W. W. Norton & Company. стр. 340. ISBN 978-0-393-32861-5. „Some in fact exploited it as a handy term of abuse for modern culture or as a loose synonym for bloated self-esteemed.” 
  27. ^ Malkin, Craig (12. 4. 2015). „Why We Need to Stop Throwing the 'Narcissist' Label Around”. Psychology Today. „The current promiscuous use of the term narcissist forevery minor instance of self-absorption, however, trivializes that very real pain.” 
  28. ^ Crowe, Michael L.; Weiss, Brandon; Lynam, Donald R.; Campbell, William Keith; Miller, Josh. Narcissism and Narcissistic Personality Disorder: Moving toward a trifurcated model (Preprint). doi:10.31219/osf.io/3e476 Слободан приступ. 
  29. ^ а б в Krizan, Zlatan; Herlache, Anne D. (фебруар 2018). „The Narcissism Spectrum Model: A Synthetic View of Narcissistic Personality”. Personality and Social Psychology Review. 22 (1): 3—31. PMID 28132598. doi:10.1177/1088868316685018. 
  30. ^ Kowalchyk, Mary; Palmieri, Helena; Conte, Elena; Wallisch, Pascal (2021). „Narcissism through the lens of performative self-elevation”. Personality and Individual Differences. Elsevier BV. 177: 110780. doi:10.1016/j.paid.2021.110780 Слободан приступ. 
  31. ^ Hurlbert DF, Apt C (1991). „Sexual narcissism and the abusive male”. Journal of Sex & Marital Therapy. 17 (4): 279—292. PMID 1815094. doi:10.1080/00926239108404352. 
  32. ^ Hurlbert DF, Apt C, Gasar S, Wilson NE, Murphy Y (1994). „Sexual narcissism: a validation study”. Journal of Sex & Marital Therapy. 20 (1): 24—34. PMID 8169963. doi:10.1080/00926239408403414. 
  33. ^ Ryan KM, Weikel K, Sprechini G (2008). „Gender differences in narcissism and courtship violence in dating couples”. Sex Roles. 58 (11–12): 802—13. doi:10.1007/s11199-008-9403-9. 
  34. ^ Schoenewolf G (2013). Psychoanalytic Centrism: Collected Papers of a Neoclassical Psychoanalyst. Living Center Press. ISBN 978-1-4811-5541-0. 
  35. ^ Apt C, Hurlbert DF (1995). „Sexual Narcissism: Addiction or Anachronism?”. The Family Journal. 3 (2): 103—07. doi:10.1177/1066480795032003. 
  36. ^ а б Rapport A (2005). „Co-Narcissism: How We Adapt to Narcissistic Parents.” (PDF). The Therapist. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 11. 2017. г.. 
  37. ^ Wilson S, Durbin CE (октобар 2012). „Dyadic parent-child interaction during early childhood: contributions of parental and child personality traits”. Journal of Personality. 80 (5): 1313—1338. PMID 22433002. doi:10.1111/j.1467-6494.2011.00760.x. 
  38. ^ Kepner JI (1997). Body Process: A Gestalt Approach to Working with the Body in Psychotherapy. стр. 73. ISBN 978-1-315-79898-1. 
  39. ^ Brummelman E, Thomaes S, Nelemans SA, Orobio de Castro B, Overbeek G, Bushman BJ (март 2015). „Origins of narcissism in children”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 112 (12): 3659—3662. Bibcode:2015PNAS..112.3659B. PMC 4378434 Слободан приступ. PMID 25775577. doi:10.1073/pnas.1420870112 Слободан приступ. 
  40. ^ а б Banja JD (2004). Medical errors and medical narcissism. Sudbury, Mass.: Jones and Bartlett Publishers. ISBN 978-0-7637-8361-7. 
  41. ^ Banja J (7. 2. 2005). „John Banja: Interview with the clinical ethicist” (интервју). Rangus E. Архивирано из оригинала 18. 11. 2023. г. Приступљено 18. 11. 2023. 
  42. ^ DuBrin AJ (2012). Narcissism in the Workplace: Research, opinion and practice.. Edward Elgar Publishing. ISBN 978-1-78100-136-3. 
  43. ^ а б в Brunell AB, Gentry WA, Campbell WK, Hoffman BJ, Kuhnert KW, Demarree KG (децембар 2008). „Leader emergence: the case of the narcissistic leader”. Personality & Social Psychology Bulletin. 34 (12): 1663—1676. PMID 18794326. doi:10.1177/0146167208324101. 
  44. ^ Hill V (2005). Corporate Narcissism in Accounting Firms Australia. Australia: Pengus Books. 
  45. ^ Dubrin, стр. 143, 181
  46. ^ Judge TA, LePine JA, Rich BL (јул 2006). „Loving yourself abundantly: relationship of the narcissistic personality to self- and other perceptions of workplace deviance, leadership, and task and contextual performance”. The Journal of Applied Psychology. 91 (4): 762—776. PMID 16834504. doi:10.1037/0021-9010.91.4.762. 
  47. ^ Bushman BJ, Baumeister RF (јул 1998). „Threatened egotism, narcissism, self-esteem, and direct and displaced aggression: does self-love or self-hate lead to violence?”. Journal of Personality and Social Psychology. 75 (1): 219—229. PMID 9686460. doi:10.1037/0022-3514.75.1.219. 
  48. ^ Penney LM, Spector PE (2002). „Narcissism and counterproductive work behavior: Do bigger egos mean bigger problems?”. International Journal of Selection and Assessment. 10 (1–2): 126—34. doi:10.1111/1468-2389.00199. 
  49. ^ Wislar JS, Richman JA, Fendrich M, Flaherty JA (2002). „Sexual harassment, generalized workplace abuse and drinking outcomes: The role of personality vulnerability”. Journal of Drug Issues. 32 (4): 1071—88. doi:10.1177/002204260203200404. 
  50. ^ Brunell, Amy B.; Campbell, W. Keith (2011). „Narcissism and Romantic Relationships”. The Handbook of Narcissism and Narcissistic Personality Disorder. стр. 344—350. ISBN 978-0-470-60722-0. doi:10.1002/9781118093108.ch30. 
  51. ^ а б Crompton S (2007). All about me: Loving a narcissist.. London: Collins. стр. 171. ISBN 978-0-00-724795-0. 
  52. ^ McCain, Jessica L.; Campbell, W. Keith (јул 2018). „Narcissism and social media use: A meta-analytic review.”. Psychology of Popular Media Culture. 7 (3): 308—327. doi:10.1037/ppm0000137. 
  53. ^ Jackson, Joshua J.; Beck, Emorie D. (октобар 2021). „Using idiographic models to distinguish personality and psychopathology”. Journal of Personality. 89 (5): 1026—1043. PMID 33748991. doi:10.1111/jopy.12634. 
  54. ^ Sedikides, Constantine; Rudich, Eric A.; Gregg, Aiden P.; Kumashiro, Madoka; Rusbult, Caryl (септембар 2004). „Are normal narcissists psychologically healthy?: Self-esteem matters.”. Journal of Personality and Social Psychology. 87 (3): 400—416. PMID 15382988. doi:10.1037/0022-3514.87.3.400. hdl:1871/17274. 
  55. ^ а б Kohut H (1971). The Analysis of the Self. A systematic approach to the psychoanalytic treatment of narcissistic personality disorders. London: The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-45014-8. 
  56. ^ Vazire, Simine; Funder, David C. (мај 2006). „Impulsivity and the Self-Defeating Behavior of Narcissists”. Personality and Social Psychology Review. 10 (2): 154—165. PMID 16768652. doi:10.1207/s15327957pspr1002_4. 
  57. ^ Brown NW (1998). The Destructive Narcissistic Pattern. Greenwood Publishing. ISBN 978-0-275-96017-9. 
  58. ^ Dashineau, Samantha C.; Edershile, Elizabeth A.; Simms, Leonard J.; Wright, Aidan G. C. (септембар 2019). „Pathological narcissism and psychosocial functioning.”. Personality Disorders: Theory, Research, and Treatment. 10 (5): 473—478. PMC 6710132 Слободан приступ. PMID 31259606. doi:10.1037/per0000347. 
  59. ^ Morf, Carolyn C.; Rhodewalt, Frederick (октобар 2001). „Unraveling the Paradoxes of Narcissism: A Dynamic Self-Regulatory Processing Model”. Psychological Inquiry. 12 (4): 177—196. doi:10.1207/S15327965PLI1204_1. 
  60. ^ „Karen Horney: Life, Theories, and Contributions to Psychology” (на језику: енглески). 2022-11-03. Приступљено 2024-01-22. 
  61. ^ а б в г Luo, Yu L. L.; Cai, Huajian (2018). „The Etiology of Narcissism: A Review of Behavioral Genetic Studies”. Handbook of Trait Narcissism. стр. 149—156. ISBN 978-3-319-92170-9. doi:10.1007/978-3-319-92171-6_16. 
  62. ^ Livesley WJ, Jang KL, Jackson DN, Vernon PA (децембар 1993). „Genetic and environmental contributions to dimensions of personality disorder”. The American Journal of Psychiatry. 150 (12): 1826—1831. PMID 8238637. doi:10.1176/ajp.150.12.1826. 
  63. ^ Luo YL, Cai H, Song H (2014-04-02). „A behavioral genetic study of intrapersonal and interpersonal dimensions of narcissism”. PLOS ONE. 9: e93403 (4). Bibcode:2014PLoSO...993403L. PMC 3973692 Слободан приступ. PMID 24695616. doi:10.1371/journal.pone.0093403 Слободан приступ. 
  64. ^ Luo, Yu L.L.; Cai, Huajian; Sedikides, Constantine; Song, Hairong (април 2014). „Distinguishing communal narcissism from agentic narcissism: A behavior genetics analysis on the agency–communion model of narcissism”. Journal of Research in Personality. 49: 52—58. doi:10.1016/j.jrp.2014.01.001. 
  65. ^ Gao, Shuling; Yu, Delin; Assink, Mark; Chan, Ko Ling; Zhang, Ling; Meng, Xianxin (јануар 2024). „The Association Between Child Maltreatment and Pathological Narcissism: A Three-Level Meta-Analytic Review”. Trauma, Violence, & Abuse. 25 (1): 275—290. PMID 36651026. doi:10.1177/15248380221147559. 
  66. ^ Clemens, Vera; Fegert, Jörg M.; Allroggen, Marc (мај 2022). „Adverse childhood experiences and grandiose narcissism – Findings from a population-representative sample”. Child Abuse & Neglect. 127: 105545. PMID 35217322. doi:10.1016/j.chiabu.2022.105545. 
  67. ^ Zeigler-Hill, Virgil; Vonk, Jennifer; Barlow, Cynthia; Brosch, Nathan; Coon, Emily (април 2024). „The early life of Narcissus: The connections that childhood harshness and unpredictability have with narcissistic personality traits”. Personality and Individual Differences. 221: 112571. doi:10.1016/j.paid.2024.112571. 
  68. ^ а б Horton, Robert S.; Tritch, Tanner (март 2014). „Clarifying the Links Between Grandiose Narcissism and Parenting”. The Journal of Psychology. 148 (2): 133—143. PMID 24684075. doi:10.1080/00223980.2012.752337. 
  69. ^ Nguyen, Kim Thy; Shaw, Lauren (фебруар 2020). „The aetiology of non-clinical narcissism: Clarifying the role of adverse childhood experiences and parental overvaluation”. Personality and Individual Differences. 154: 109615. doi:10.1016/j.paid.2019.109615. 
  70. ^ Nenadić, Igor; Lorenz, Carsten; Gaser, Christian (3. 8. 2021). „Narcissistic personality traits and prefrontal brain structure”. Scientific Reports. 11: 15707 (1). Bibcode:2021NatSR..1115707N. PMC 8333046 Слободан приступ. PMID 34344930. doi:10.1038/s41598-021-94920-z Слободан приступ. 
  71. ^ Bakiaj, Richard; Pantoja Muñoz, Clara Isabel; Bizzego, Andrea; Grecucci, Alessandro (јануар 2025). „Unmasking the Dark Triad: A Data Fusion Machine Learning Approach to Characterize the Neural Bases of Narcissistic, Machiavellian and Psychopathic Traits”. European Journal of Neuroscience. 61: e16674 (2). PMC 11754945 Слободан приступ. PMID 39844582. doi:10.1111/ejn.16674. 
  72. ^ Mao, Yu; Sang, Na; Wang, Yongchao; Hou, Xin; Huang, Hui; Wei, Dongtao; Zhang, Jinfu; Qiu, Jiang (јул 2016). „Reduced frontal cortex thickness and cortical volume associated with pathological narcissism”. Neuroscience. 328: 50—57. PMID 27129440. doi:10.1016/j.neuroscience.2016.04.025. 
  73. ^ Zajenkowski, Marcin; Gignac, Gilles E.; Rogoza, Radosław; Górniak, Jeremiasz; Maciantowicz, Oliwia; Leniarska, Maria; Jonason, Peter K.; Jankowski, Konrad S. (септембар 2023). „Ego-Boosting Hormone: Self-Reported and Blood-Based Testosterone Are Associated With Higher Narcissism”. Psychological Science. 34 (9): 1024—1032. PMID 37594058. doi:10.1177/09567976231184886. 
  74. ^ Pfattheicher, Stefan (јул 2016). „Testosterone, cortisol and the Dark Triad: Narcissism (but not Machiavellianism or psychopathy) is positively related to basal testosterone and cortisol”. Personality and Individual Differences. 97: 115—119. doi:10.1016/j.paid.2016.03.015. 
  75. ^ Lobbestael, Jill; Baumeister, Roy F.; Fiebig, Tina; Eckel, Lisa A. (октобар 2014). „The role of grandiose and vulnerable narcissism in self-reported and laboratory aggression and testosterone reactivity”. Personality and Individual Differences. 69: 22—27. doi:10.1016/j.paid.2014.05.007. 
  76. ^ Dane, Laura K.; Jonason, Peter K.; McCaffrey, Marlene (јануар 2018). „Physiological tests of the cheater hypothesis for the Dark Triad traits: Testosterone, cortisol, and a social stressor”. Personality and Individual Differences. 121: 227—231. doi:10.1016/j.paid.2017.09.010. 
  77. ^ Mead, Nicole L.; Baumeister, Roy F.; Stuppy, Anika; Vohs, Kathleen D. (април 2018). „Power increases the socially toxic component of narcissism among individuals with high baseline testosterone.”. Journal of Experimental Psychology: General. 147 (4): 591—596. PMID 29698029. doi:10.1037/xge0000427. 
  78. ^ Mahadevan, Nikhila; Gregg, Aiden P.; Sedikides, Constantine; de Waal-Andrews, Wendy G. (30. 3. 2016). „Winners, Losers, Insiders, and Outsiders: Comparing Hierometer and Sociometer Theories of Self-Regard”. Frontiers in Psychology. 7: 334. PMC 4811877 Слободан приступ. PMID 27065896. doi:10.3389/fpsyg.2016.00334 Слободан приступ. 
  79. ^ Mahadevan, Nikhila; Gregg, Aiden P.; Sedikides, Constantine (март 2019). „Is self-regard a sociometer or a hierometer? Self-esteem tracks status and inclusion, narcissism tracks status.” (PDF). Journal of Personality and Social Psychology. 116 (3): 444—466. PMID 29608073. doi:10.1037/pspp0000189. 
  80. ^ Zajenkowski, Marcin; Gignac, Gilles E. (новембар 2021). „Telling people they are intelligent correlates with the feeling of narcissistic uniqueness: The influence of IQ feedback on temporary state narcissism”. Intelligence. 89: 101595. doi:10.1016/j.intell.2021.101595 Слободан приступ. 
  81. ^ Mota, S; Mielke, I; Kroencke, L; Geukes, K; Nestler, S; Back, Md (март 2023). „Daily dynamics of grandiose narcissism: distribution, stability, and trait relations of admiration and rivalry states and state contingencies”. European Journal of Personality. 37 (2): 207—222. doi:10.1177/08902070221081322 Слободан приступ. 
  82. ^ Paulhus, Delroy L; Williams, Kevin M (децембар 2002). „The Dark Triad of personality: Narcissism, Machiavellianism, and psychopathy”. Journal of Research in Personality. 36 (6): 556—563. doi:10.1016/s0092-6566(02)00505-6. 
  83. ^ Jakobwitz, Sharon; Egan, Vincent (јануар 2006). „The dark triad and normal personality traits”. Personality and Individual Differences. 40 (2): 331—339. doi:10.1016/j.paid.2005.07.006. 
  84. ^ Glenn, Andrea L.; Sellbom, Martin (јун 2015). „Theoretical and Empirical Concerns Regarding the Dark Triad as a Construct”. Journal of Personality Disorders. 29 (3): 360—377. PMID 25248015. doi:10.1521/pedi_2014_28_162. 
  85. ^ „Dark Tetrad”. Psychology Today. 2023-11-10. Приступљено 2025-03-22. 
  86. ^ Paulhus DL, Curtis SR, Jones DN (25. 4. 2017). „Aggression as a trait: the Dark Tetrad alternative”. Curr Opin Psychol. 19: 88—92. PMID 29279229. doi:10.1016/j.copsyc.2017.04.007. 
  87. ^ а б в de Zavala AG, Cichocka A, Eidelson R, Jayawickreme N (децембар 2009). „Collective narcissism and its social consequences”. Journal of Personality and Social Psychology. 97 (6): 1074—1096. PMID 19968420. doi:10.1037/a0016904. 
  88. ^ Bizumic B, Duckitt J (јун 2008). „'My group is not worthy of me': Narcissism and ethnocentrism”. Political Psychology. 29 (3): 437—453. doi:10.1111/j.1467-9221.2008.00638.x. 
  89. ^ а б Lorentzen J (2007). „The culture(s) of narcissism: simultaneity and the psychedelic sixties”. Ур.: Curk P, Gaitanidis A. Narcissism – A Critical Reader. London: Karnac Books. стр. 127. ISBN 978-1-85575-453-9. 
  90. ^ Lasch C (1979). The Culture of Narcissism: American Life in an Age of Diminishing ExpectationsНеопходна слободна регистрација. Warner Books. ISBN 978-0-446-32104-4. 
  91. ^ Nelson K (2004). Narcissism in High Fidelity. Lincoln: iUniverse. стр. 1—2. ISBN 978-0-595-31804-9. 
  92. ^ Derber C (15. 6. 2000). The Pursuit of Attention: Power and Ego in Everyday Life 2nd Edition (2nd изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513549-7. 
  93. ^ Marshall DP (новембар 2004). „Fame's Perpetual Motion”. M/C Journal. 7 (5). doi:10.5204/mcj.2401 Слободан приступ. Архивирано из оригинала 2. 6. 2013. г. Приступљено 7. 2. 2013. 
  94. ^ DeWall CN, Pond Jr RS, Campbell WK, Twenge JM (август 2011). „Tuning in to psychological change: Linguistic markers of psychological traits and emotions over time in popular U.S. song lyrics.”. Psychology of Aesthetics, Creativity, and the Arts. 5 (3): 200—207. doi:10.1037/a0023195. 
  95. ^ а б в Twenge JM (2011). „Chapter 10: Assessment of Narcissistic Personality Disorder”. Ур.: Campbell WK, Miller JD. The Handbook of Narcissism and Narcissistic Personality Disorder: Theoretical Approaches, Empirical Findings, and Treatments. Hoboken NJ: John Wiley & Sons. стр. 203. ISBN 978-1-118-02926-8. 
  96. ^ Yalch, Matthew M.; Hopwood, Christopher J.; Zanarini, Mary C. (2015), „Hyperbolic Temperament as a Distinguishing Feature Between Borderline Personality Disorder and Mood Dysregulation”, Ур.: Choi-Kain, Lois W.; Gunderson, John G., Borderline Personality and Mood Disorders (на језику: енглески), New York, NY: Springer New York, стр. 119—132, ISBN 978-1-4939-1313-8, doi:10.1007/978-1-4939-1314-5_7, Приступљено 2026-06-15 
  97. ^ Zanarini, M. C.; Frankenburg, F. R. (1994). „Emotional hypochondriasis, hyperbole, and the borderline patient”. The Journal of Psychotherapy Practice and Research. 3 (1): 25—36. ISSN 1055-050X. PMC 3330360 Слободан приступ. PMID 22700171. 
  98. ^ а б в Twenge JM (2011). „Chapter 10: Assessment of Narcissistic Personality Disorder”. Ур.: Campbell WK, Miller JD. The Handbook of Narcissism and Narcissistic Personality Disorder: Theoretical Approaches, Empirical Findings, and Treatments. Hoboken NJ: John Wiley & Sons. стр. 202. ISBN 978-1-118-02926-8. 
  99. ^ а б в г д ђ е ж з Miller JD, Lynam DR, Hyatt CS, Campbell WK (мај 2017). „Controversies in Narcissism”. Annual Review of Clinical Psychology. 13: 291—315. PMID 28301765. doi:10.1146/annurev-clinpsy-032816-045244 Слободан приступ. 
  100. ^ Zanor, Charles (29. 11. 2010). „A Fate That Narcissists Will Hate: Being Ignored”. The New York Times. ProQuest 814756997. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нарцисоидност&oldid=31734987”