Пређи на садржај

Нарцистички поремећај личности

С Википедије, слободне енциклопедије
Каравађо - Нарцис

Нарцистички поремећај личности (енгл. narcissistic personality disorder - NPD) представља психички поремећај личности у коме постоји дугорочно присутно понашање које карактеришу осећај самоважности (грандиозност), дубока потреба за пажњом и дивљењем, претерана самоувереност и недостатак разумевања за осећаје других (емпатије). Особе које болују од тог поремећаја често претерано размишљају о стицању славе, моћи, или о свом физичком изгледу. Често користе људе око себе.[1][2]

Овај поремећај се јавља код отприлике 6% одраслих особа, чешће код мушкараца него код жена, и чешће се манифестује код младих људи. Као и остале врсте менталних поремећаја, нарцистички поремећај личности може узроковати потешкоће у развоју.[3][4]

Узрок поремећаја је непознат, иако се сматра да постоје биолошки, психолошки и спољни фактори ризика који утичу на развој појединца и поремећаја. Нека истраживања су показала да могу имати мањи део мозга који је одговоран за емпатију. Дијагноза се успоставља разговором с појединцем. Већина људи с овим поремећајем не тражи помоћ јер верују како немају проблем, и да је њихова околина та која има поремећај.

Карактеристике нарцисоидног поремећаја личности први је описао Роберт Велдер 1925. године, а садашње име поремећаја ушло у употребу тек 1968.

Знаци и симптоми

[уреди | уреди извор]
  • Уверење у илузије о властитој грандиозности уз очекивање да ће их околина уважити, без адекватног разлога
  • Фиксираност на фантазије о моћи, привлачности, интелигенцији, лепоти или љубави
  • Илузије о властитој супериорности, јединствености, посебности и вишем социјалном статусу од других
  • Очекивање константних похвала
  • Осећај да поседују право на посебан третман или третман према њиховим жељама, уз послушност околине без пропиткивања
  • Искоришћавање и манипулација околине у сврхе остваривања личних циљева
  • Недостатак емпатије за осећаје, жеље и потребе других људи
  • Честа завист према другима и увереност да су други завидни на њих
  • Помпезно и арогантно држање; активно успостављање контроле и моћи над другима
  • Слабо самопоуздање, немогућност подношења критике, и потреба за омаловажавањем других како би потврдили властиту супериорност [5] [6] [7]

Друге карактеристике

[уреди | уреди извор]

Пацијенти са НРЛ могу имати тешкоћа са прихватањем помоћи.[8][9][10] Такође могу показивати осветничке фантазије,[11] као и агресивно и антисоцијално понашање.[12][13] Склонни су да испробавају различите облике пластичне хирургије због жеље да привуку пажњу и изгледају лепо.

Пацијенти са нарцисоидним поремећајем личности имају нарушену способност препознавања израза лица или имитирања емоција, као и смањену способност емотивне емпатије и емотивног интелекта, али очувану способност когнитивне емпатије или нарушену теорију ума. Особе са нарцисоидним поремећајем личности мање су склоне проспособном понашању. Ипак, могу деловати бескорисно како би побољшале свој имиџ у очима других, повећале свој друштвени статус или ако им се то директно каже. Упркос овим карактеристикама, склони су да прецењују своју способност емпатије. Међутим, новија истраживања показују да се дефицит нарцисоидне емпатије може (бар делимично) отклонити путем учења прихватања перспективе.

За разлику од особе с нарцисоидним цртама која може признати своју кривицу или покушати да се поправи, особа са нарцисоидним поремећајем личности често прибегава експлоататорском понашању, газлајтингу и дефлекторском понашању. Прави нарцис не схвата емоционалну штету коју наноси, јер друге доживљава као наставак себе.

За људе са НРЛ карактеристични су сложени односи.[14] Могу непоштовањем прелазити границе других, идеализовати и потцењивати их. Обично држе људе емоционално дистанцираним, пројектују, негирају или раздвајају. Особе са НРЛ које показују рањивост често изорују када буду одбачене или критикуване, и могу понизити, вређати или оптуживати оне који се с њима не слажу.

Нарцисоидни поремећај личности може бити повезан са смањеним разумевањем симптома, посебно у тежим случајевима. Међутим, истраживања показују да особе са нижим нивоом нарцисоидности не само да су свесне својих црта, него их виде и у позитивном светлу и настоје да их одрже дугорочно. У светлу високе комуникативности повезане са нарцисоидношћу, неке особе са нарцисоидним поремећајем личности можда неће сматрати ту дијагнозу функционалним нарушењем у свом животу.

Иако претерана самоувереност обично чини особе са нарцисоидним поремећајем личности веома амбициозним, такав начин мишљења не мора нужно водити високим професионалним достигнућима и успеху,[15][16] пошто из избегавања ризика како би спречили неуспех или појаву неуспеха. Штавише, психолошка неспособност да поднесу неслагање, контрадикције и критику отежава особама са нарцисоидним поремећајем личности да раде у тиму или одржавају дугорочне односе.

Узроци нарцисоидног поремећаја личности

[уреди | уреди извор]

Постоје многе теорије о могућим узроцима нарцисоидног поремећаја личности. Већина стручњака се слаже са био-психосоцијалним моделом узрочности. Под тим се подразумева да се узрок мора потражити у целокупној животној историји особе. Наиме, узрок се највероватније може приписати сплету биолошких, генетских фактора, затим социјалних и психолошких. Одавде можемо закључити да није довољан један фактор за настанак поремећаја, већ комплексно, испреплетано деловање свих наведених фактора. Ако особа има овај поремећај личности, постоји велика могућност да поремећај наследе деца.

Дијагностика нарцисоидног поремећаја личности

[уреди | уреди извор]

Поремећаје личности као што је нарцисоидни поремећај личности обично дијагностикује специјалиста за ментално здравље, као што је психијатар или психолог. Лекари опште праксе нису специјализовани да дијагностикују овај поремећај. Првобитно се особа обрати изабраном лекару опште праксе и извести о проблему, лекар опште праксе потом упућује особу специјалисти за ментално здравље на дијагностику и даљње лечење. Не постоји лабораторијска анализа или генетски тест који се може применити за постављање дијагнозе поремећаја. За дијагностику се употребљава дијагностички интервју и психолошки тестови.

Особе с нарцисоидним поремећајем личности ретко траже помоћ и не траже третман све док поремећај не почне знатно да их омета или да на неки други начин утиче на њихов живот. То се најчешће догађа кад се исцрпе одбрамбени ресурси особе за ношење са стресом и другим животним догађајима.

Третман нарцисоидног поремећаја личности

[уреди | уреди извор]

Третман нарцисоидног поремећаја личности обично подразумева дугорочну психотерапију уз помоћ психотерапеута. Такође се могу преписати лекови да помогну код одређених симптома.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Eve Caligor, Kenneth N. Levy, Frank E. Yeomans Narcissistic Personality Disorder: Diagnostic and Clinical Challenges https://ajp.psychiatryonline.org/doi/10.1176/appi.ajp.2014.14060723 American Journal of Psychiatry p. 415–422
  2. ^ Narcistički poremećaj ličnosti „Narcistički poremećaj ličnosti (Narcizam) – uzroci i simptomi | Mentalno zdravlje - Kreni zdravo!”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2018. г. Приступљено 09. 09. 2020.  Kreni zdravo!
  3. ^ American Psychiatric Association (2013). Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders: DSM-5 (5th изд.). Arlington, VA: Amer Psychiatric Pub Incorporated. ISBN 9780890425558. OCLC 830807378. 
  4. ^ Diagnostic and statistical manual of mental disorders : DSM-5 American Psychiatric Publishing Washington Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders: DSM-5. Amer Psychiatric Pub Incorporated. 2013. ISBN 9780890425558. 
  5. ^ Ronningstam Elsa New Insights Into Narcissistic Personality Disorder 2016 Psychiatric Times p.11}}
  6. ^ Ronningstam E Narcissistic personality disorder: a clinical perspective J Psychiatr Pract p.89–99
  7. ^ Narcissistic personality disorder: Symptoms Nov 2014 Mayo Clinic https://web.archive.org/web/20230223105859/http://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/narcissistic-personality-disorder/con-20025568. Архивирано из оригинала 23. 02. 2023. г. Приступљено 09. 09. 2020.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) Mayo Clinic Staff Mayo Foundation for Medical Education and Research
  8. ^ „Narcissistic Personality Disorder in Clinical Health Psychology Practice: Case Studies of Comorbid Psychological Distress and Life-Limiting Illness”. pmc.ncbi.nlm.nih.gov. Приступљено 9. 9. 2025. 
  9. ^ „Narcissistic Personality Disorder Across Types of Therapy: Individual, Couple, and Group”. societyforpsychotherapy.org. Приступљено 9. 9. 2025. 
  10. ^ „Ontario Psychological Association - Navigating narcissism: How to manage the narcissistic personalities in your life”. www.psych.on.ca. Приступљено 9. 9. 2025. 
  11. ^ „What is Narcissism”. www.positivemindworks.co. Приступљено 9. 9. 2025. 
  12. ^ „Antisocial vs Narcissistic Personality Disorder: Similarities & Differences”. amfmtreatment.com. Приступљено 9. 9. 2025. 
  13. ^ „Narcissism, antisocial behavior, and moral disangagement”. arno.uvt.nl. Приступљено 9. 9. 2025. 
  14. ^ „Personality and job satisfaction: The role of narcissism”. www.sciencedirect.com. Приступљено 9. 9. 2025. 
  15. ^ „Narcissistic personality disorder (NPD) – signs, causes, and impact”. restless.co.uk. Приступљено 9. 9. 2025. 
  16. ^ „Narcissistic Client – Narcissistic Coach: recognize them, refer them, avoid them! by Maria Biquet”. the-goodcoach.com. Приступљено 9. 9. 2025. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нарцистички_поремећај_личности&oldid=30506341”