Нарцис и Златоусти

Нарцис и Златоусти
Прво издање из 1930.
Настанак и садржај
Ориг. наслов	Narziß und Goldmund
Аутор	Херман Хесе
Земља	Немачка
Језик	немачки
Жанр	роман
Издавање
Датум	1930.
Превод
Преводилац	Бранимир Живојиновић
Издавање	1961.

Нарцис и Златоусти (нем. Narziß und Goldmund) роман је немачко-швајцарског књижевника Хермана Хесеа, први пут објављен 1930. године. Прича се фокусира на пријатељство два младића супротстављених нарави, интелектуалног Нарциса и чулног Златоустог, чији се животни путеви у младости разилазе, не би ли се поново сусрели у старости као индивидуе остварене на различите начине. Жанровски се одређује као филозофски роман и исприповедан је у облику продужене параболе, творећи причу о појединцу у потрази са самоостварењем. Жанровска поетика филозофског романа условила је и приповедање у коме се више тежило универзалности на рачун конкретизације, док су ликови обликовани као отелотворење особина или животне филозофије. Ова форма карактеристична је и за неке друге Хесеове романе (Сидарта).

Централни мотиви и симболи романа организовани су низом живописних опозиција: природа/цивилизација, живот/смрт, чулност/аскеза, уметност/наука, душа/дух, итд. Оне су великим делом засноване на Ничеовој концепцији аполонијског и дионизијског принципа изнетих у књизи Рођење трагедије. Опозиције нису дословно супротстављене, већ су међусобно измешане чувајући амбивалентност. Супротстављеност се огледа и у концепцији главних протагониста. Нарцис, научник и теолог, читав живот проводи у манастиру, где одговорно брине о братству, читајући књиге, одричући се ужитака и понављајући свакодневне ритуале, док Златоусти, љубавник и уметник, путује по свету и ужива у чулности и мењању љубавница, сапутника и предела. Нарцисова преданост и мистицизам уздижу га изван земаљских ствари према божанској природи хришћанског Оца, док Златоустова уметност и ослобођеност произилазе из окренутости чулним сликама земаљског и служења паганској мајци, која свим стварима на земљи даје облик, не би ли их поново уништила и вратила у првобитно ништавило. Концепција прамајке универзума, осим сличности са ничеовским дионизијским принципом и паганским погледом на свет, донекле наликује и Шопенхауеровој идеји слепе воље изнетој у књизи Свет као воља и представа. Ова два принципа се остварују и на плану хронотопа у роману; од двадесет поглавља десет се одиграва у манастиру, док се десет одиграва на путовању. Својеврсни утицај на филозофску потку књиге извршиле су и теорије о архетипу Карла Густава Јунга.

Нарциса и Златоустог на српски језик превео је Бранимир Живојиновић, а превод је први пут штампан 1961. године. Сам превод је до данас прештампаван у више од десет издања.

Радња

Прича почиње у средњовековном немачком манастиру Маријаброн, где један човек доводи свог сина Златоустог да се школује. Златоусти жели да постане монах како би искупио грехе своје мајке, која је била плесачица и пре много година напустила породицу. У манастиру, Златоусти упознаје Нарциса, бриљантног младог учитеља и искушеника који је оличење разума, логике и аскетизма. Иако су потпуно различити по темпераменту, њих двојица постају изузетно блиски пријатељи.

Нарцис убрзо схвата да Златоусти није предодређен за монашки живот, већ да је по природи уметник вођен емоцијама и чулима. Кроз дуге разговоре, Нарцис помаже Златоустом да се присети своје потиснуте слике о мајци, чиме га ослобађа лажног осећаја дужности према оцу и манастиру. Након што доживи своје прво љубавно искуство са сеоском девојком Лизом током брања лековитог биља, Златоусти дефинитивно одлучује да напусти манастир и одлази у свет.

Златоусти започиње живот луталице. Годинама путује без јасног циља, спава по шумама, ужива у природи и слободи. Његов живот постаје низ сензуалних искустава; упушта се у бројне љубавне авантуре са женама које среће, укључујући ћерке једног витеза, Лидију и Јулију. Међутим, на путу упознаје и мрачну страну света. Када покуша да га опљачка сапутник, скитница Виктор, Златоусти га у самоодбрани убија. Тим чином губи своју невиност и суочава се са бруталношћу борбе за опстанак.

Током даљих лутања, Златоусти у једној цркви наилази на прелепу дрвену скулптуру Богородице. Дубоко потресен њеном лепотом, одлучује да пронађе њеног творца, мајстора Никлауса. Златоусти стиже у бискупски град, где га Никлаус након пробе прима за помоћника. Током неколико година, Златоусти учи занат дубореза и у потпуности ослобађа свој уметнички таленат. Као своје мајсторско ремек-дело, он прави статуу апостола Јована, чије лице обликује по сећању на свог пријатеља Нарциса. Када заврши дело, мајстор Никлаус му нуди звање мајстора, своју кућу и руку своје ћерке Лизбете. Златоусти то одбија, јер његов немирни дух не може да поднесе ограничења и рутину грађанског живота, те поново одлази у лутање.

Златоусти путује кроз пределе који су опустошени епидемијом куге. Свет око њега испуњен је смрћу, страхом и лешевима. На овом делу пута придружује му се сапутник по имену Роберт. Убрзо наилазе на девојку Лену, која им се придружује у лутањима, а њих троје почињу да живе у шуми, далеко од заражених. После неког времена, Лена умире од куге, а Роберт одлучује да оде. Златоусти се враћа у град у којем је учио занат. Тамо се упушта у тајну љубавну везу са Агнесом, прелепом љубавницом царског намесника. Једне ноћи бива ухваћен у њеним одајама. Намесник га баца у тамницу и осуђује на смрт вешањем.

Дан пре погубљења, у град стиже нови манастирски опат како би исповедио осуђеника. Испоставља се да је то Нарцис, сада познат као „опат Јован”. Нарцис користи свој утицај и ауторитет да спасе Златоустог и води га назад у манастир Маријаброн. У манастиру, Златоусти добија сопствену радионицу где наставља да ствара уметничка дела, резбарећи фигуре за цркву, савршено допуњујући Нарцисов строги духовни свет својом уметношћу. Његов крајњи циљ је да исклеше фигуру „Мајке Еве”, скулптуру која би симболизовала сав живот, љубав и смрт.

Након неког времена проведеног у манастиру, Златоусти одлучује да оде на још једно, последње путовање у град како би пронашао Агнесу. Међутим, стар и исцрпљен, током пута пада са коња и тешко се разболева. Успева да се врати у манастир да умре. На самртној постељи, Нарцис коначно попушта своју аскетску уздржаност и признаје Златоустом колико га воли и колико је њихово пријатељство обогатило његов живот. Златоусти умире у миру, али непосредно пре смрти упућује Нарцису потресно питање: „Како ћеш ти једном умрети, Нарцисе, кад немаш мајке? Без мајке се не може волети. Без мајке се не може умрети.”

Литература

• Sollars, Michael; Jennings, Arbolina Llamas (2008). The Facts on File Companion to the World Novel: 1900 to the Present. Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-0836-0. 
• Mileck, Joseph (1981). Hermann Hesse: Life and Art. University of California Press. ISBN 978-0-520-04152-3.