Нарцис и Златоусти

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Нарцис и Златоусти
Fischer Verlag Berlin Erstausgabe 1930.JPG
Прво издање из 1930.
Настанак и садржај
Ориг. насловNarziß und Goldmund
АуторХерман Хесе
Земља Немачка
Језикнемачки
Жанрроман
Издавање
Датум
издавања

1930
Превод
ПреводилацБранимир Живојиновић
Датум
издавања

1961 (прво издање превода на српски)
Хронологија
ПретходникСтепски вук (1927)
НаследникПутовање на исток (1932)

Нарцис и Златоусти (нем. Narziß und Goldmund) роман је немачко-швајцарског књижевника и нобеловца Хермана Хесеа, први пут објављен 1930, у којем се приповеда о пријатељству два младића супростављених нарави, интелектуалном Нарцису и чулном Златоустом, чији се животни путеви у младости разилазе, не би ли се поново сусрели у старости као индивидуе остварене на различите начине. Жанровски се одређује као филозофски роман и исприповедан је у облику продужене параболе, творећи причу о појединцу у потрази са самоостварењем. Жанровска поетика филозофког романа условила је и приповедање у коме се више тежило универзалности на рачун конкретизације, док су ликови обликовани као отелотворење особина или животне филозофије. Ова форма карактеристична је и за неке друге Хесеове романе (Сидарта).

Централни мотиви и симболи романа организовани су низом живописних опозиција: природа/цивилизација, живот/смрт, чулност/аскеза, уметност/наука, душа/дух, итд. Оне су великим делом засноване на Ничеовој концепцији аполонијског и дионизијског принципа изнетих у књизи Рођење трагедије. Опозиције нису дословно супростављене, већ су међусобно измешане чувајући амбивалетност. Супростављеност се огледа и у концепцији главних протагониста. Нарцис, научник и теолог, читав живот проводи у манастиру, где одговорно брине о братству, читајући књиге, одрицајући се ужитака и понављајући свакодневне ритуале, док Златоусти, љубавник и уметник, путује по свету и ужива у чулности и мењању љубавница, сапутника и предела. Нарцисова преданост и мистицизам уздижу га изван земаљских ствари према божанској природи хришћанског Оца, док Златоустова уметност и ослобођеност произалезе из окренутости чулним сликама земаљског и служења паганској мајци, која свим стварима на земљи даје облик, не би ли их поново уништила и вратила у првобитно ништавило. Концепција прамајке универзума, осим сличности са ничеанским дионизијским принципом и паганским погледом на свет, донекле наликује и Шопенхауеровој идеји слепе воље изнетој у књизи Свет као воља и представа.[1] Ова два принципа се остварују и на плану хронотопа у роману; од двадесет поглавља десет се одиграва у манастиру, док се десет одиграва на путовању.[2] Својеврсни утицај на филозофску потку књиге извршиле су и теорије о архетипу Карла Густава Јунга. Нарциса и Златоустог на српски језик превео је Бранимир Живојиновић, а превод је први пут штампан 1961. Сам превод је до данас прештампаван у више од десет издања.

Референце[уреди]

  1. ^ Sollars & Jennings 2008, стр. 557.
  2. ^ Mileck 1981, стр. 210.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]