Нарцис и Златоусти
Нарцис и Златоусти | |
---|---|
Настанак и садржај | |
Ориг. наслов | Narziß und Goldmund |
Аутор | Херман Хесе |
Земља | Немачка |
Језик | немачки |
Жанр / врста дела | роман |
Издавање | |
Датум | 1930 |
Превод | |
Преводилац | Бранимир Живојиновић |
Датум издавања | 1961 (прво издање превода на српски) |
Хронологија | |
Претходник | Степски вук (1927) |
Наследник | Путовање на исток (1932) |
Нарцис и Златоусти (нем. Narziß und Goldmund) роман је немачко-швајцарског књижевника и нобеловца Хермана Хесеа, први пут објављен 1930, у којем се приповеда о пријатељству два младића супростављених нарави, интелектуалном Нарцису и чулном Златоустом, чији се животни путеви у младости разилазе, не би ли се поново сусрели у старости као индивидуе остварене на различите начине. Жанровски се одређује као филозофски роман и исприповедан је у облику продужене параболе, творећи причу о појединцу у потрази са самоостварењем. Жанровска поетика филозофког романа условила је и приповедање у коме се више тежило универзалности на рачун конкретизације, док су ликови обликовани као отелотворење особина или животне филозофије. Ова форма карактеристична је и за неке друге Хесеове романе (Сидарта).
Централни мотиви и симболи романа организовани су низом живописних опозиција: природа/цивилизација, живот/смрт, чулност/аскеза, уметност/наука, душа/дух, итд. Оне су великим делом засноване на Ничеовој концепцији аполонијског и дионизијског принципа изнетих у књизи Рођење трагедије. Опозиције нису дословно супростављене, већ су међусобно измешане чувајући амбивалетност. Супростављеност се огледа и у концепцији главних протагониста. Нарцис, научник и теолог, читав живот проводи у манастиру, где одговорно брине о братству, читајући књиге, одрицајући се ужитака и понављајући свакодневне ритуале, док Златоусти, љубавник и уметник, путује по свету и ужива у чулности и мењању љубавница, сапутника и предела. Нарцисова преданост и мистицизам уздижу га изван земаљских ствари према божанској природи хришћанског Оца, док Златоустова уметност и ослобођеност произалезе из окренутости чулним сликама земаљског и служења паганској мајци, која свим стварима на земљи даје облик, не би ли их поново уништила и вратила у првобитно ништавило. Концепција прамајке универзума, осим сличности са ничеанским дионизијским принципом и паганским погледом на свет, донекле наликује и Шопенхауеровој идеји слепе воље изнетој у књизи Свет као воља и представа.[1] Ова два принципа се остварују и на плану хронотопа у роману; од двадесет поглавља десет се одиграва у манастиру, док се десет одиграва на путовању.[2] Својеврсни утицај на филозофску потку књиге извршиле су и теорије о архетипу Карла Густава Јунга. Нарциса и Златоустог на српски језик превео је Бранимир Живојиновић, а превод је први пут штампан 1961. Сам превод је до данас прештампаван у више од десет издања.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Sollars & Jennings 2008, стр. 557.
- ^ Mileck 1981, стр. 210.
Литература
[уреди | уреди извор]- Sollars, Michael; Jennings, Arbolina Llamas (2008). The Facts on File Companion to the World Novel: 1900 to the Present. Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-0836-0.
- Mileck, Joseph (1981). Hermann Hesse: Life and Art. University of California Press. ISBN 978-0-520-04152-3.