Насингбе Ејадема

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Насингбе Ејадема
Gnassingbe Eyadema detail1 DF-SC-84-10025.jpg
Насингбе Ејадема 1983.
Биографија
Датум рођења (1935-12-26)26. децембар 1935.
Место рођења Пја
Того
Датум смрти 5. фебруар 2005.(2005-02-05) (69 год.)
Место смрти Тунис
Професија војно лице, политичар
Политичка
партија
Збор тогоанског народа
председник Тогоа
14. април 1967. — 5. фебруар 2005.
Претходник Клебер Даџо
Наследник Фор Насингбе

Насингбе Ејадема, рођен под именом Етјен (франц. Gnassingbé Eyadéma; Пја, 26. децембар 1935Тунис, 5. фебруар 2005), био је генерал и председник Тогоа од 1967. до 2005. године. Био је на челу једностраначког режима до 1990-их када је дозволио вишестраначје. У време своје смрти, Насингбе Ејадема је био најдуговечнији вођа неке земље у Африци[1].

Биографија[уреди]

Рођен је 1935. године у селу Пја, у сељачкој породици из племена Кабје. Француској војсци се придружио 1953, након чега је учествовао у Првом индокинеском и Алжирском рату. Након готово 10 година службе у француској војсци, вратио се у Того 1962. године.

Био је вођа пуча 1963. у којем је свргнут први тогоански председник Силванус Олимпио (убијен током пуча), али није се успео на власт него је поставио Николаса Границког. Године 1967. је био вођа и другог пуча против Границког, након чега се прогласио председником и министром народне одбране 14. априла 1967. године.

Председник[уреди]

Три године након доласка на власт, Ејадема је основао владајућу странку Збор тогоанског народа (ЗТН) и победио на изборима 1972. без противкандидата. Нови устав је био усвојен 1979. чиме је барем номинално враћена цивилна власт. Избори Ејадеме за председника темељили су се на принципу да је преузимао нови седмогодишњи мандат након одабира за председника ЗТН-а. На тај је начин задржао власт након 1979. и 1986. године.

Током владавине је преживео неколико покушаја атентата: пад авиона 1974. (званична историографија тврдила је да је он био једини преживели[2], али то није било истина[3][4]), а када је телохранитељ пуцао на њега, Насингбе је након операције задржао метак као амајлију.

Упркос свему одржао се на власти захваљујући подршци војске[5], па тако и приликом увођења промена у земљи након 1991. године, када је дозволио вишестраначје и деловање опозиције. На председничким изборима 1993, које је опозиција бојкотовала, обезбедио си је још један мандат, освојивши 96,42 % гласова[6]. Победио је и на изборима 1998, када је освојио 52,13 % гласова. Европска унија је још 1993. ускратила помоћ Тогоу због сумњи у регуларност избора.

Крајем децембра 2002. устав је измењен тако да је Ејадеми било обезбеђено да освоји и трећи председнички мандат од преласка на вишестраначје. Након тога је поново победио на изборима 2003. године, освојивши 57,78 % гласова[7]. Након тога је још једном изменио устав где је временски праг за вршење председничке функције снизио са 45 на 35 година. Јавност је закључила да је на тај начин обезбедио своме сину Фору да га наследи на месту председника.

Био је председник Организације афричког јединства од 2000. до 2001. године.

Култ личности[уреди]

Током дугогодишње владавине изградио је јаки култ личности: у многим јавним установама стајао је његов портрет, дан када је преживео први атентат славио се као „Празник победе над силама зла“[8], а неко је време чак излазио и стрип у којем је Ејадема био суперхерој с наднаравним моћима[9].

Смрт и сахрана[уреди]

Умро је 5. фебруара 2005. године у авиону док је летео изнад Туниса[10]. У званичној изјави владе стајало је да је умро од срчаног удара. У време своје смрти био је надуговечнији вођа неке афричке земље.

Заповедник тогоанске војске прогласио је његовог сина, Фора Насингбеа, за новог председника Тогоа. Насигбе је испрва иступио с функције након негативне реакције међународних организација[11], али се након победе на изборима 24. априла поново вратио на место председника[12] .

Спровод Насингбеа Ејадеме одржан је 13. марта 2005. у присуству многих афричких шефова држава[13].

Референце[уреди]

  1. ^ "Obituary: Gnassingbe Eyadema". (2005, February 5). BBC News. Приступљено 10. 4. 2013.
  2. ^ Worldmark Encyclopedia of the Nations. University of Michigan. Worldmark Press. 1984. 
  3. ^ Le Togo s’est recueilli pour la 35ème fois (на језику: French). Présidence du Togo. Приступљено 10. 4. 2013. »Le Pasteur François Roux, l'un des rescapés du Crash, invité pour la circonstance, a fait un témoignage émouvant sur cet événement.« 
  4. ^ Le Togo s’est remémoré Sarakawa 1974 (на језику: French). Présidence du Togo. Приступљено 10. 4. 2013. »Le jeudi 24 janvier 1974, le DC-3 des Forces Armées Togolaises s'écrase à Sarakawa faisant 4 martyrs, des blessés parmi lesquels, feu Général Gnassingbé Eyadema.« 
  5. ^ "Togo's President Agrees to Yield Power to a Rival", The New York Times, August 29, 1991.
  6. ^ "DÉMOCRATISATION À LA TOGOLAISE" ("CHRONOLOGIE"), Tètè Tété, 1998 (diastode.org) (на језику: француски).
  7. ^ "Le Président Eyadema a prêté serment", UPF (presse-francophone.org), June 20, 2003 (на језику: француски).
  8. ^ Ramsay (1997). стр. 63.
  9. ^ Lamb (2011). стр. 48.
  10. ^ Index E, Приступљено 15. 4. 2013.
  11. ^ Elraz, K. (2005, February 6). Disparition brutale du chef de l’etat togolais “Papa Eyadema” est mort la fin d’un tres long regne. AFRIK.com. Приступљено 10. 4. 2013, http://www.afrik.com/article8096.html
  12. ^ AU denounces Togo 'military coup' (BBC article), Приступљено 9. 4. 2013.
  13. ^ Baily, H. (2005, March 14). Le Togo fait ses adieux a Etienne Eyadema Gnassingbe. AFRIK.com. Приступљено 10. 4. 2013, http://www.afrik.com/article8197.html

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]