Насредин хоџа

Насредин хоџа
Хоџа Насредин, минијатура XVII века
Друга имена	отомански نصر الدين خواجه
Датум рођења	непознат
Место смрти	Акшехир (Конија), Османско царство
Титула	кадија

Насредин хоџа или Хоџа Насредин (отомански: نصر الدين خواجه, тур. Nasreddin Hoca) је фолклорни лик муслиманског (туркестанског и иранског/персијског) Истока и неких народа Медитерана и Балкана, тема кратких хумористичних и сатиричних прича и анегдота, а понекад и народних предања. Тврдње о његовом постојању су честе, а (али) постоје чак археолошки докази о њему на одређеним локацијама на пример, надгробник у граду Акшехир, Турска. Тренутно не постоје потврђене информације нити факти о одређеном датуму или месту Насрединовог рођења, тако да је питање физичког постојања особе упитан.

2022. традицију препричавања кратких прича (вицеви) и анегдота о Хоџи Насреддину уписали су на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства у Ирану, Азербејџану, Казахстану, Киргистану, Таџикистану, Туркменистану, Турској и Узбекистану.

Литерарна креација

Насловна страна првог броја азербејџанског сатиричног часописа „Молла Насреддин", са Насредином на цртежу (1906)

Баш као и пре триста година, данас су шале о Насреддину веома популарне међу децом и одраслима у многим азијским земљама.

Рускоговорећи читаоци су боље упознати са дилогијом Леонида Соловјова „Прича о Хоџи Насреддину“ (написано 1940 и 1950), која се састоји од два романа: „Смутљивац“ (рус. Возмутитель спокойствия) и „Зачарани принц“ (рус. Очарованный принц). Ова књига је преведена на десетине језика.

Књижевни јунак Насредин има главну особину да из сваке ситуације излази као победник речима, али можда не и у пракси. Насредин-ефендија као мајстор речи и добар у реторици неутралише сваки пораз. Код тога му помогне претварано незнање и његова апсурдна логика.

Широм муслиманске Централне Азије и Блиског истока, у арапској, персијској, турској, централноазијској и кинеској књижевности (Ујгури), као и у књижевности народа Кавказа и Балкана, постоје бројне популарне анегдоте и кратке приче о Хоџи Насредину. Најкомплетнија збирка на руском језику садржи 1238 прича.

Књижевни лик Насредина је еклектичан, комбинујући синкретичку слику мудраца и простака (шаљивца). Јасно извучена из неколико фолклорних фигура, ова унутрашња контрадикторна слика антихероја, скитнице, слободног мислиоца, бунтовника, будале, свете будале, лукавог човека, лопова, па чак и циничног филозофа, суптилног теолога и суфије, исмејава људске пороке, шкртице, фанатике, лицемере, корумпиране судије и муле. Често се налазећи на ивици кршења општеприхваћених норми и концепта пристојности, али као јунак ипак увек проналази неконвенционално решење.

Ауторска обрада

Године 1894., српски писац Стеван Сремац објавио је сопствено књигу турских анегдота о Хоџи Насредину (Насрадин-хоџа, 1894).

Не тако позната, али ништа мање изванредна, јесте прича Бориса Привалова „Весели мудрац“ (рус. Веселый мудрец).

Шапи Казиева драма „Насрединов златни магарац“ (рус. Золотой осёл Насреддина) изведена је у многим позориштима.

Руски читаоци боље су упознати са „Причом о Хоџи Насредину“ (рус. Повесть о Ходже Насреддине) Леонида Соловјова, дводелном серијом, која се састоји од „Смутљивца“ (рус. Возмутитель спокойствия, 1940) и „Зачараног принца“ (рус. Очарованный принц, 1954). Ова књига је преведена на десетине јазика.

У Азербајџану је по имену Насредина био назван сатирични журнал "Молла Насреддин" којег је издавао Джалил Мамедкулизаде.

Типологија

Аналогија у осталим народина:

• Итар Пејо - код јужних Словена (пример, у Бугарској и Македонији постоје приче у којима су истовремено присутна два лика, која се међусобно такмиче, најчешће - Хоџа Насредин и Итар Пејо, што се повезује са турским јармом)
• Бесена-гаџи - међу Аварима
• Џоха - међу Арапима
• Пил-Пуги - међу Јерменима
• Хершеле Острополер (Хершеле из Остропоља) - међу ашкенаским Јеврејима
• Нестерка - међу Белорусима
• Лукави Будамшу - међу Бурјатима
• Алдар Косе - међу Казахима (каз. Алдаркөсе заједно са самим Насредином, који се зове Қожанасыр)
• Омирбек - међу Каракалпацима (налази се и у еповима Казаха, посебно јужних, због сродности језика и култура)
• Апенди - међу Киргизима
• Ахмет-акај - међу кримским Татарима
• Пекале и Тиндале - међу Румунима и Молдавцима
• Мушфици - међу Таџицима
• Епенди - међу Туркменима
• Цаген - међу Ингушима
• Лопшо Педун - међу Удмуртима
• Саљај Чакан и Мола Зајдин - међу Ујгурима
• Тил Ојленшпигел - међу Фламанцима и Немцима
• Коса маткуара ("Голобради варалица") - код Грузијаца

Донекле, Хоџа Насредин одговара и Ивану Будали (рус. Иван-дурак) у рускoj фолклори, барону Минхаузену код француско-немачке фолклоре или козаку Мамају у украјинском фолклору.

Историја

Споменик Хоџи Насредину у Јенишехиру (Турска)

Неколико истраживача датира појаву анегдота о Хоџи Насредину у 13. век. Ако прихватимо да је овај лик заиста постојао, онда је особа живела у том веку или пре (7) .

Познати руски оријенталист и турколог, академик Владиимир Александрович Гордлевски, веровао је да је слика Насреддина настала из анегдота које су Арапи створили око имена Џухи (арап. جحا) и да је прешла на Селџуке, а касније и на Турке, као њен наставак.

Други истраживачи су склони ка томе да верују да обе слике имају само типолошку сличност, објашњену чињеницом да скоро сваки народ у свом фолклору има популарног духовитог јунака (дворска луда, јестер), обдареног најконтрадикторнијим особинама. (8)

Прве анегдоте о Хоџи Насредину забележене су у Турској у „Салтукнаме“, књизи која датира из 1480. године (9), а нешто касније у 16. веку од стране писца и песника Џами Румах Лами (умро 1531). (7)

Касније је написано неколико романа и прича о Хоџи Насредину („Насредин и његова жена“ од П. Милина, „Бројанице од коштица трешње“ од узбешког писца Гафура Гуљама, итд.).

У Русији су се шале о Хоџи први пут појавиле у 18. веку, када је Димитрије Кантемир, молдавски владар, који је пребегао ка руском цару Петру Великом, објавио своју „Историју Турске“ са три „историјска“ вица о Насредину.

Године 2020. поднета је пријава за уврштавање на УНЕСКО листу фолклоре о Хоџи Насреддину као заједничког добра Азербејџана, Казахстана, Киргистана, Таџикистана, Туркменистана, Турске и Узбекистана. На састанку УНЕСКО Међувладиног комитета за заштиту нематеријалне културне баштине, одржаном од 28. новембра до 3. децембра 2022. у Рабату, фолклорне анегдоте о Хоџи Насреддину уписана је на Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човечанства.

Према неким проценама, класична и оригинална слика Насредин Хоџе, која данас постоји у Турској, је се је родио 605. године по хиџри (1208. н.е.) у селу Насреттинходжа близу града Ескишехира, а умро 683. године по хиџри (1284.) у граду Акшехиру. Према пронађеним документима, извесни Насредин је заправо живео тамо у то време. Његов отац је био имам Абдулах. Насредин се школовао у граду Конија, радио је у Кастамонуу и умро је 1284. године у Акшехиру, где се и данас налази његов гроб и маузолеј (тур. Hoca Nasreddin türbesi). Надгробни споменик највероватније носи погрешан датум: 386. година по хиџри (993. нове ере). Вероватно није тачан, јер су Селџуци овде стигли тек у другој половини 11. века (7). Сугерисано је да је гроб великог шаљивџије „компликован“ и да стога датум треба читати обрнуто (386 ⇒ 683).

Други истраживачи оспоравају ове датуме. К. С. Давлетов датира појаву Насрединовог лика између VIII - XI века.

Л. В. Соловјов, у својој књизи „Зачарани принц“ (рус. Очарованный принц, 1950), наводи да „осам гробница у различитим деловима света носи његово славно име“ и коментарише надгробни споменик у Акшехиру на следећи начин:

"Међутим, неки кажу да нико не лежи испод овог надгробног споменика, да га је лукави Хоџа Насреддин намерно подигао и, проширивши гласине о својој смрти, наставио да лута светом. Да ли је то било истина или не ? Немојмо нагађати; рецимо само да се од Хоџе Насредина може очекивати све !"

Називи

Хоџа Насредин. Рад украјинског-азарбејџанског скулптора Катиба Мамедова

У руској традицији најчешће је име Хоџа Насреддин. Друге опције: Насреддин-ефенди, молла Насреддин, Насреддин Афанди (Ефенди, Епенди), Дивона Насреддин, Анастратин, Несарт, Насир, Наср ад-дин.

У источним језицима постоји неколико различитих верзија имена Насредин, које се све своде на три главне:

• Ходжа Насреддин (понекад као «Насреддин»),
• Мулла (Молла) Насреддин,
• Афанди (эфенди или эпенди) (Средња Азија — посебно код Киргиза, Таджика, Туркмена, Узбека и Ујгура).

Персијска реч „хоџа“ (персијски : خواجه khâje - господар) постоји у скоро свим туркијским и арапским језицима. У почетку се користила као породично име за потомке исламских суфијских мисионара у Централној Азији, представнике класе „белих костију“ (туркијски : „ак сујук“, каз. ақсүйек). Временом је назив „хоџа “ постала почасна титула, посебно за исламске вјерске вође/менторе османских принчева или учитеље арапске писмености у мектабима, као и за племиће, трговце или евнухе у владајућим породицама.

Арапско муслиманско лично име Насредин (арапски : نصرالدين, Naṣr ad-Dīn) преводи се као „победа вере“.

Мула (арапски : المُلَّا [ал-мула, мевла]; персијски : ملّا, турски : молла) има неколико значења. Код шиита, мула је вођа верске заједнице, теолог и стручњак за тумачење питања вере и закона (код сунита, ове функције обавља улема). У остатку исламског света, у општем смислу, као титула поштовања, може значити учитељ, помоћник, власник или заштитник.

Ефендија (aфанди, eпенди) (арапски : أفندي Afandī; персијски : آفندی од старогрчког : αὐθέντης „онај који може да се брани (на суду)“) је почасна титула племићке особе, учтив облик обраћања, са значењем „господар“, „поштовани“, „уважени“. Обично је пратила име и давала се првенствено представницима учених професија.

Међу различитим народима његово име је звучи овако:

• Абхазијски : Хаџја Шардин,
• Авар : Мала Насрудин,
• Адигхе : Хъже Несрудин,
• азербејџански : Молла Нәсрәддин,
• Арапски : جحا Џуха,
• Албански : Настрадин Хокха или Настрадини,
• Башкирски : Хужа Насретдин,
• Бугарски : Настрадин Хоџа,
• Босански : Насрудин Хоџа,
• грчки : Ναστραντιν Χοτζας,
• Даргин : Малла Насрадин,
• Ингушки : Цаген,
• Италијански : Ђуфа или Ђука,
• Кабардино-черкески : Хъеже Несрудин,
• Казашки : Кожанасир, Аупенди,
• Карацхаи-Балкар : Насра Кходја,
• Киргишки : Апенди,
• кинески : 阿凡提 (пинјин Афанти) и 阿方提 (пинјин Афангти),
• Кумик : Мола Насјуртјун,
• Курдски : Мела Насредин,
• Лезгин : Мола Насретдин,
• Македонски : Насредин Оџа,
• Румунски : Настратин Хогеа,
• персијски : ملا نصرالدین Насридин,
• таџички : Кхоҷа Насриддин, Афанди,
• Татарски : Хуҗа Насретдин,
• Турски : Насреддин Хоџа,
• Туркменски : Епенди,
• узбечки : Ксо'ја Насриддин, Насриддин Афанди или, често, Афанди,
• Ујгурски : نەسىرىدىن يەپەندى, Нәсирдин Әпәнди или Несирдин Епенди,
• Чеченски : Молла Несарт

Хоџа Насредин (скулптор Иван Коржев, 2010)

Анекдоте о Хоџи Насреддину су кратке сцене (анегдоте) које оштро исмевају и разоткривају људске мане - богатих и сиромашних. Дотичу се проблема различитих друштвених слојева, где Тимур ("страшни" татарско-монголски војсковођа Тамерлан) добија посебну пажњу. Име овог освајача појављује се у неким анегдотама. Хроми Тејмур-Тејмир, Тимур, Тимур-Ленг, Ленг-Темир - све су то имена за исту особу - Тамерлана . Известан број објављених анегдота и оних сачуваних у архивама повезан је са именом Тимура. Неке анегдоте повезане са Тимуром имају варијације на познате источне приче или су засноване на различитим догађајима који су се десили између других владара и историјских личности. Ове анегдоте су касније постале популарне. Постоји низ прича о томе како је Хоџа послат Тимуру на челу амбасадора. Једна од њих каже да се Тимуру Хоџа допао од првог сусрета и да је остављен на двору .

Најпознатији пример шале написан је у роману Л. В. Соловјова „Смутљивац“ (рус. Возмутитель спокойствия) и у филму „Насредин у Бухари“ снимљеном по истој књизи:

Насредин прича како се једном кладио са емиром Бухаре да може тако добро да научи свог магарца теологије да ће је знати једнако добро као и сам емир. За то би му била потребна кеса злата и двадесет година. Ако не би испунио услове опкладе, глава би му била одсечена. Насреддин се није плашио неизбежног погубљења: „На крају крајева, за двадесет година“, рекао је, „један од нас тројице би сигурно умро - емир, магарац или ја. А онда би на нама било да одлучимо ко боље познаје теологију!“

Памћење

11. априла 2018. године, у част хоџе Насредина, Међународна астрономска унија је именовала кратер на Харону Насредин.

Споменици

Споменик Хоџи Насредину у Анкари, Турска

• Узбекистан, Бухара, ул. Н. Хусаинова, зграда 7 (као део архитектонског ансамбла Љаби-Хауз )
• Русија, Москва, улица Јарцевска, зграда 25а (код станице метроа Молодежна) — отворен 1. априла 2006. године, вајар Андреј Орлов
• Русија, село Високово, градски округ Митишчи, Московска област — улица Централнаја, зграда 31 (поред чајџинице „ЛјабиХауз“)
• Турска, регион Сиврихисар, село Хорт
• Казахстан, Уст-Каменогорск, Парк културе и рекреације
• Украјина, Харков, улица Динамовскаја, 12. Отворен 2013. године, вајар Катиб Мамедов

Литература

• Бајрактаревић, фехим (1934). Насредин-Хоџин проблем. XIV, св. 1—2. (Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 1934, књ. XIV, св. 1—2. изд.). Београд: Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 
• Дробњаковић, Д-р Боривој М. (1939). ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ (PDF). XIV. Београд: ШТАМПА ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ БЕОГРАД.