Наталија Качујевска

наталија качујевска
наталија качујевска
Лични подаци
Датум рођења	22. фебруар 1922.
Место рођења	Москва, Руска СФСР
Датум смрти	20. новембар 1942. (20 год.)
Место смрти	Хулхута, Гомељска област; Белоруска ССР, Совјетски Савез
Породица
Супружник	Павле Каучевски
Деловање
Учешће у ратовима	Велики отаџбински рат
Служба	Црвена армија; 1941 — 1942
Херој
Херој Русије од	12. маја 1997.
Одликовања
	Херој Руске Федерације

Наталија Александровна Качујевска рођена Спирова (рус. Ната́лья Алекса́ндровна Качу́евская; Москва, 22. фебруар 1922 — Хулхута, Гомељска област, 20. новембар 1942), совјетска болничарка, учесница Великог отаџбинског рата и херој Руске Федерације.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 22. фебруара 1922. године у Москви. Њена мајка Александра Спирова и тетка Аугуста Миклашевскаја су биле оперске певачице. Наталија је након завршетка средње школе, ушла у глумачког одељења Руског инстутута позоришног искуства (ГИТИС) и била студент народног уметника СССР-а Михаила Тарханова. Била је ученица друге године када је јуна 1941. године отпочео Велики отаџбински рат.^[1]

Од почетка рата желела је да оде на фронт, али је била одбијена. Учествовала је у радним бригадама, које су у јесен 1941. године учествовала у изградњи утврђења на периферији Москве. Током 1941. године је организовала позоришну групу с којом је стално одлазила на фронтове и болнице, где је давала приредбе за војнике и рањенике. Приликом посете једној војној импровизованој болници упознала је рањеника Павла Каучевског, који је био команднат једног партизанског одреда из Белорусије. Након његовог напуштања болнице, у пролеће 1942. године Наталија се удала за њега.^[1]

Током 1942. године завршила је курс медицинских инструкотра и добровољно је отишла на фронт — била је послата на јужни део Стаљинградског фронта, где је радила у војној болници. Ипак и даље је тражила да иде у директну борбу, па је била постављена за санитетског инструктора 105. гардијског пешадијског пука. Приликом контраофанзиве 28. армије у јужном делу села Хулхута, током тешких борби са немачким снагама, Наталија је спасила животе седамдесет рањених бораца. Дана 20. новембра 1942. године Наташа је остала с групом рањеника, који је требало да буду транспортовани у пољску болницу. Док је она дежурала с рењеницима, почела је да их окружује група немачких војника па је Наташа узела митраљез и ушла у борбу с окупатором. У размени ватре је била тешко рањена, али је приликом приласка немачких војника активирала бомбу која је усмртила њу и неколико непријатељских војника.^[1]

Након погибије била је сахрањена на месту смрти у близини села Кхулхут, у Кармјанском рејону Гомељске области у Белорусији. Касније су њени посмртни остаци били пренети у село Јашкул, где су сахрањени у гробници стардалих бораца.^[1]

У току Великог отаџбинског рата, јула 1942. године је погинуо и Наталијин супруг Павле Каучевски (1918—1942), када је као с групом партизана извршио напад на немачку моторизовану колону.^[2]

За исказани хероизам у борби с немачко-фашистичким окупатором у току Великог отаџбинског рата, посмртно је 12. маја 1997. године указом председника Руске Федерације Бориса Јељцина проглашена за хероја Руске Федерације.^[1]