Натали Вуд
| Натали Вуд | |||||
|---|---|---|---|---|---|
Натали Вуд 1963. године
|
|||||
| Пуно име | Наталија Николајевна Закаренко | ||||
| Датум рођења | 20. јул 1938. | ||||
| Место рођења | Сан Франциско Калифорнија,  САД |
||||
| Датум смрти | 29. новембар 1981. (43 год.) | ||||
| Место смрти | Санта Каталина Калифорнија, САД |
||||
| Супружник | Роберт Вагнер (1957—1962, 1972-1981) Ричард Грегсон (1969—1971) |
||||
| IMDb веза | |||||
|
|||||
Натали Вуд (енгл. Natalie Wood; 20. јул 1938 — 29. новембар 1981) је била америчка филмска глумица руског порекла, једна од највећих холивудских звезда седамдесетих година.
Биографија[уреди]
Младост[уреди]
Натали Вуд је рођена 20. јула 1938. године у Сан Франциску у породици руских православних имиграната Николаја и Марије Закаренко, који су једва говорили енглески када су се доселили у САД. Родитељи су јој касније променили презиме у Гурдин, тако да се она од своје 4. године звала Natasha Gurdin. Већ као мало дете започела је каријеру на филмовима Чудо на 34. улици (1947), под строгим надзором своје мајке. Њена сестра Лана Вуд је такође била глумица те је наступила и у Плејбоју, док је њен отац Николај описан као пасивни алкохоличар који је чинио све што му је рекла супруга.
Каријера[уреди]
Са непуних 17 година је Натали је снимила већ 18 филмова, али је хтела одраслу улогу и добија је у славној драми „Бунтовник без разлога“ (1955). Наводно је током снимања имала аферу са редитељом Николасон Рејом и глумцем Денисом Хопером, али не и са звездом Џејмсом Дином. За ту је улогу номинована за Оскара. Касније су уследиле улоге у славним филмовима као што су: “Трагачи”, „Прича са западне стране“ (која је освојила Златни глобус и Оскара за најбољи филм). За улогу полно фрустриране тинејџерке у драми “Сјај у трави” и девојке која планира направити абортус у „Љубав са правим странцем“ поново је номинована за Оскара. Године 1966. је узела три године предаха од филмова како би била више са својом породицом (те је наводно због тога одбила улогу у класику „Бони и Клајд“). Чак и када се вратила филму, снимала је све ретко током седамдесетих. Освојила је 3 Златна глобуса; два пута за најобећавајућу нову звијезду, а један за улогу у ТВ серији “Одавде до вечности” из 1980. године.
Приватни живот[уреди]
Елвис Пресли и Ворен Бејти су такође били неки од славних особа са којима је имала љубавну везу. Њен брак са глумцем Робертом Вагнером је био буран, али су њих двоје били помирени до раздобља њене смрти. Године 1981. се утопила и преминула са само 43 године док је њихова јахта била на Каталина Ајланду. Истрага из Лос Анђелеса је утврдила да се радило о несретном случају, али су се шпекулације о том догађају наставиле. Наводно је Натали хтела или напустити јахту или осигурати кормило али се случајно оклизнула, пала у воду и утопила. Да ствар буде још чуднија, она је током целог свог живота имала фобију од дубоке воде. У том раздобљу је снимала филм „Brainstorm“ те се припремала за позоришну представу „Анастазије“. Имала је две кћерке; Наташа Грегсон Вагнер (са Ричардом Грегсоном) и Кортни Вагнер (са Робертом Вагнером).
Филмографија[уреди]
|
Улоге
|
||||
|
Година
|
Српски назив
|
Изворни назив
|
Улога
|
Напомена
|
|---|---|---|---|---|
| 1946. | Tomorrow Is Forever | Маргарет Лудвиг | ||
| 1946. | The Bride Wore Boots | Карол Ворен | ||
| 1947. | Чудо на 34. улици | Miracle on 34th Street | Сузан Вокер | |
| 1947. | Дух и госпођа Мјур | The Ghost and Mrs. Muir | Ана Мјур као дете | |
| 1947. | Дрифтвуд | Driftwood | Џени Холингсворт | |
| 1948. | Scudda Hoo! Scudda Hay! | Бин Макгил | ||
| 1949. | Chicken Every Sunday | Рут Хеферан | ||
| 1949. | The Green Promise | Сузан Анастејжа Матјуз | ||
| 1949. | Father Was a Fullback | Елен Купер | ||
| 1950. | No Sad Songs for Me | Поли Скот | ||
| 1950. | Our Very Own | Пени Маколи | ||
| 1950. | The Jackpot | Филис Лоренс | ||
| 1950. | Never a Dull Moment | Ненси Хејворд | ||
| 1951. | Dear Brat | Полин | ||
| 1951. | The Blue Veil | Стефани Ролинс | ||
| 1952. | The Rose Bowl Story | Сали Берк | ||
| 1952. | Just for You | Барбара Блејк | ||
| 1952. | The Star | Гречен | ||
| 1953 — 1955. | The Pride of the Family(Tv series) | Ен Морисон | ||
| 1954. | The Silver Chalice | Хелена, као дете | ||
| 1955. | One Desire | Seely Dowder | ||
| 1955. | Бунтовник без разлога | Rebel Without a Cause | Џуди | |
| 1956. | Трагачи | The Searchers | Деби Едвардс (старија) | |
| 1956. | A Cry in the Night | Лиз Тагарт | ||
| 1956. | The Burning Hills | Марија Кристина Колтон | ||
| 1956. | The Girl He Left Behind'' | Сузна Денијелс | ||
| 1957. | Bombers B-52 | Лоис Бренан | ||
| 1958. | Marjorie Morningstar | Марџори Моргенстерн | ||
| 1958. | Kings Go Forth | Моник Блер | ||
| 1960. | Cash McCall | Лори Остен | ||
| 1960. | All the Fine Young Cannibals | Сара Дејвис | ||
| 1961. | Сјај у трави | Splendor in the Grass | Вилма Дин „Дини“ Лумис | |
| 1961. | Прича са западне стране | West Side Story | Марија | |
| 1962. | Gypsy | Луиз „циганка Роуз Ли“ Ховик | ||
| 1963. | Love with the Proper Stranger | Енџи Росини | ||
| 1964. | Sex and the Single Girl | Хелен Герли Браун | ||
| 1965. | The Great Race | Маги Дибуа | ||
| 1965. | Inside Daisy Clover | Дејзи Кловер | ||
| 1966. | This Property Is Condemned | Алва Стар | ||
| 1966. | Penelope | Пенелопи Елкот | ||
| 1969. | Bob & Carol & Ted & Alice | Карол Сандерс | ||
| 1973. | The Affair | Кортни Патерсон | ||
| 1975. | Peeper | Елен Прендергаст | ||
| 1976. | Мачка на усијаном лименом крову | Cat on a Hot Tin Roof | Маги | |
| 1979. | Одавде до вечности | From Here to Eternity (miniseries) | Карен Холмс | |
| 1979. | The Cracker Factory | Кејси Барет | ||
| 1979. | Hart to Hart (TV series) | појављивање | ||
| 1979. | Meteor | Татјана Николајевна Донскаја | ||
| 1980. | The Last Married Couple in America | Мари Томсон | ||
| 1980. | The Memory of Eva Ryker | Ева/Клер Рајкер | ||
| 1983. | Brainstorm | Карен Брајс | ||
Спољашње везе[уреди]
 |
Натали Вуд на Викимедијиној остави. |
- Натали Вуд на сајту IMDb (на језику: енглески)
- Званични веб-сајт
- Фан презентација
- Детективи желе поново да испитају супруга Натали Вуд („Политика”, 6. фебруар 2018)
