Наука

Из Википедије, слободне енциклопедије

Наука (лат: scientia - знање; грчки: "episteme"; француски и енглески: "science"; italijanski: "scienza"; немачки: "Wissenschaft") је скуп свих методички сакупљених и систематски сређених знања, како општих тако и оних у неком специфичном подручју или аспекту стварности. Наука је јединство открића и доказа, метода и система, истраживања и излагања. Наука је објективно, логички аргументовано и систематизовано знање о законитостима, чињеницама, узроцима и појавама у стварности, стечено и проверено егзактним посматрањем, поновљивим експериментом и ваљаним размишљањем.

Етимологија[уреди]

Реч наука, изворно ширег значења у српском језику, прасловенска је реч[1]. Конкретно дефинисање значења речи, је последица њене примене на ову област људског сазнања.

Шта је наука?[уреди]

Наука је систематски подухват прикупљања знања о свету и организовања и сажимања тог знања у законе и теорије који могу бити проверавани.”[2]

Циљ науке[уреди]

“Врхунски домет целокупне науке је да што више емпиријских чињеница обухвати логичким расуђивањем из што мањег броја хипотеза и аксиома.“

Алберт Ајнштајн

Када је нешто наука?[уреди]

Да би нешто било наука мора да одговори потрвдно на следеће:

Да ли је могуће смислити експерименталну проверу?
Да ли то чини свет предвидљивијим?

Успех и углед науке[уреди]

Да би обезбедили успех и сачували углед научници морају:

Да изложе идеје и резултате тако да други могу независно да их понове и провере.
Да напусте или да измене већ прихваћене чињенице или теорије, у светлу нових, комплетнијих или поузданијих експерименталних доказа.

Научна метода[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Научни метод
Алгоритам за постављање теорије научним методом

Свака наука има својих специфичности али општа научна метода може се свести на низ следећих корака:

  1. Дефиниција проблема
  2. Прикупљање података
  3. Формулисање хипотезе
  4. Посматрање/експеримент
  5. Тестирање хипотезе
  6. Дефинисање научног доприноса
  7. Закључак

Подела наука[уреди]

Природне науке

Астрономија

Биологија

Науке о Земљи

Физика

Физичка хемија

Хемија


Друштвене науке

Андрагогија

Антропологија

Археологија

Библиотекарство

Војне науке

Географија

Демографија

Дефектологија

Економија

Историја

Језик и лингвистика

Когнитивне науке

Криминологија

Методологија

Музикологија

Образовање

Педагогија

Политичке науке

Право

Психологија

Социологија

Филозофија

Издвојене посебне науке

Математика

Логика


»Нема ниједне појаве у свету која не би могла бити предметном науке. тј.систематског упознавања, испитивања и објашњавања у циљу њеног практичног искоришћавања.« (Мала енциклопедија Просвета, стр. 138 II књига, 1959.)


Наука и религија[уреди]

Наука и религија користе различите методе и имају различите циљеве.

Наука Религија - догма
Научна метода Метода сазнавања Откровење
Рационални и логички – индукција и дедукција, хипотезе које могу да се проверавају Мисаони процес Интуиција и вера
Објашњење природних појава. Циљ Објашњење натприродних појава. Објашњење смисла постојања. Утврђује морал и етику.

Референце[уреди]

  1. ^ М. С. Московљевић, „Наук или наука“, Наш језик св. 5 (1935).
  2. ^ Едвард О. Вилсон, Консилијација: Јединство знања (1998);(Edward O. Wilson, Consilience: The Unity of Knowledge (1998))

Литература[уреди]

  • Група аутора, Енциклопедија Британика, Политика, Београд, 2005.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :