Наум Димовски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Наум (Димовски)
Основни подаци
Помјесна црква Српска православна црква
Архиепископија аутономна Македонска православна црква
Архијерејски чин епископ
Титула епископ злетовско-струмички
Држава ФНРЈ
Сједиште Штип
Посљедња епархија Злетовско-струмичка епархија
Године службе 19591967
Претходник Викентије (Проданов)
Насљедник -
Лични подаци
Световно име Тома Димовски
Датум рођења 1912.
Мјесто рођења Битољ
Османско царство
Датум смрти 27. новембар 1977.
Мјесто смрти Штип
СФРЈ

Наум Димовски (световно Тома Димовски; Битољ, Османско царство, 1912Штип, СФРЈ, 27. новембар 1977) је био злетовско-струмички епископ од 1959. до 1967. године, а потом јерарх расколничке Македонске православне цркве.

Биографија[уреди]

Тома Димовски је рођен 1912. године у Битољу. Након Другог светског рата, као православни свештеник укључио се у покрет за стварање "Македонске православне цркве", поставши један од истакнутих заговорника аутокефалности. Пошто је повремено заступао и умереније ставове, постао је прота, а потом и архијерејски заменик у Охридско-битољској епархији.[1] Иако је био мирски свештеник, предлаган је за епископа од стране "Иницијативног одбора" у Скопљу.[2]

Свети архијерејски сабор Српску православну цркву није 1958. године могао пристати на његов избор за епископа, због тога што је прота Тома Димовски још увек био ожењен.[3]. Међутим, тадашњи комунистички режим у Југославији је наставио са вршењем притисака, који су накнадно уродили плодом. У пролеће 1959. године, изабрани су Доситеј Стојковић за митрополита скопског и Климент Трајковски за епископа преспанско-битољског. У међувремену, прота Тома Димовски се замонашио и узео име Наум. Без претходне сагласности Светог архијерејског сабора СПЦ, поменута двојица архијереја су 26. јула 1959. године у Штипу извршили хиротонију Наума Димовског за епископа злетовско-струмичког, након чега је створен и трочлани архиерејски синод аутономне Православне цркве у НР Македонији.[4]

Иако је његова хиротонија била накнадно призната, Наум Димовски је наставио да се залаже за стицање потпуне црквене самосталности. Учествовао је 1967. године у неканонском проглашењу аутокефалности Македонске православне цркве и од тада се налазио у расколу са Православном црквом. Пошто се није одазвао позиву на покајање, заједно са осталим виновницима раскола стављен је под црквени суд.[5] Умро је 27. новембра 1977. године у Штипу, као расколник, неизмирен са Православном црквом.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Илиевски (1972), стр. 133, 140, 144.
  2. ^ Димевски (1989), стр. 1052, 1062, 1065.
  3. ^ Пузовић (1999), стр. 164-165.
  4. ^ Белчовски (1990), стр. 147, 150.
  5. ^ Пузовић (1999), стр. 167-171.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]