Научена беспомоћност

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Научена беспомоћност је стручни израз у психологији животиња и људи, који означава стање људског или животињског бића у којем је оно научено да се понаша беспомоћно, па чак и када му се поново пружи прилика да помогне себи или избјегне непријатну или штетну околност којој је изложено. По теорији научене беспомоћности сматра се да клиничка депресија и с њом повезана душевна обољења настају од субјективног осјећаја недостатка контроле над исходом неке ситуације.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Seligman, M.E.P. (1975). Helplessness: On Depression, Development, and Death. San Francisco: W.H. Freeman.. ISBN 978-0-7167-2328-8.