Научни скептицизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Научни скептицизам је испитивање да ли су тврдње у складу са емпиријским истраживањем.[1] На пример, Роберт К. Мертон тврди да све идеје морају бити тестиране и да подлежу ригорозним надзору заједнице.[2]

Термин[уреди]

Научни скептицизам се често назива и рационаланим скептицизмом или скептичном истрагом.

Научни скептицизам се разликује од филозофског скептицизма, који испитује наше знање о природи. Нови скептицизам је описао Пола Курца као научног скептика.[3]

Преглед[уреди]

Научне скептици сматра да емпиријска студија стварности доводи до истине и да је научни метод најпогоднији за ту студију.[тражи се извор]

Научни скептици покушавају да процене хипотезе верификацијом и да спрече усвајања тврди заснованих на вери. Они не тврде да се необичне изјаве морају аутоматски одбити на a priori основама, већ тврде да изјаве о паранормалним или абнормалним појавама треба критички посматрати и да невероватне тврдње захтевају невероватне доказе у своју корист.[тражи се извор]

Скептицизам је и сам део научног метода; на пример, експериментални резултат се не сматра потврдом док се не понови резултат.[4] 

Примери[уреди]

Неке од тема које научни скептицизам испитује су алтернативна медицина, натприродне моћи (попут тарот читања) и појединци (анђели, божанства, полтергајсти), чудовишта криптозоологије (попут Чудовишта из Лох Неса), креационизам и интелигентни дизајнтеорије заверерадиестезија и све остале псеудонауке. Научни скептици испитују тврдње за које мисле да су маловероватне.[5][6]

Опасности псеудонаука[уреди]

Антички грчки филозоф Платон је веровао да је ослобођење других од незнања, без обзира на њихов првобитни отпор, велика и племенита ствар.[7] Модерни скептични писци решавају овај проблем на различите начине.

Бертранд Расел је тврдио да су појединачне акције човека засноване на његовим уверењима, а ако та уверења нису подржана доказима, могу имати разорне последице.[8] Џејмс Ранди такође често пише о преварама шарлатана.[9] Критичари алтернативне медицине често указују на лоше савете квалификованих стручњака, који могу да доведу до озбиљних повреда или смрти. Ричард Докинс указује на религију као извор насиља и сматра креационизам претњом биологије.[10][11] 

Референце[уреди]

  1. ^ Stemwedel, Janet D. (17. 04. 2017), „Basic concepts: the norms of science” (blog), ScienceBlogs: Adventures in Ethics and Science, ScienceBlogs : quoting Merton, R. K. (1942)
  2. ^ Merton, R. K. (1942). The Normative Structure of Science. 
  3. ^ Kurtz 1992, стр. 371.
  4. ^ Wudka, Jose (1998). „What is the scientific method?”. Приступљено 17. 04. 2017. 
  5. ^ Gardner, Martin (1957). Fads and Fallacies in the Name of Science. Dover. ISBN 978-0-486-20394-2.  Текст „Martin Gardner” игнорисан (помоћ)
  6. ^ „Skeptics Dictionary Alphabetical Index Abracadabra to Zombies”. skepdic.com. 2007. Приступљено 17. 04. 2017. 
  7. ^ Allegory of the cave, Plato The Republic, (New CUP translation by Tom Griffith and G.R.F. Ferrari into English). ISBN 978-0-521-48443-5.
  8. ^ Russell, Bertrand (1928). „On the Value of Scepticism”. The Will To Doubt. Positive Atheism. Приступљено 27. 05. 2007. 
  9. ^ Fighting Against Flimflam, TIME, June. 24, 2001
  10. ^ Dawkins 2007
  11. ^ Better living without God?

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]