Научни скептицизам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Научни скептицизам је испитивање да ли су тврдње у складу са емпиријским истраживањем.[1] На пример, Роберт К. Мертон тврди да све идеје морају бити тестиране и да подлежу ригорозним надзору заједнице.[2]

Термин[уреди]

Научни скептицизам се често назива и рационаланим скептицизмом или скептичном истрагом.

Научни скептицизам се разликује од филозофског скептицизма, који испитује наше знање о природи. Нови скептицизам је описао Пола Курца као научног скептика.[3]

Преглед[уреди]

Научне скептици сматра да емпиријска студија стварности доводи до истине и да је научни метод најпогоднији за ту студију.[тражи се извор]

Научни скептици покушавају да процене хипотезе верификацијом и да спрече усвајања тврди заснованих на вери. Они не тврде да се необичне изјаве морају аутоматски одбити на a priori основама, већ тврде да изјаве о паранормалним или абнормалним појавама треба критички посматрати и да невероватне тврдње захтевају невероватне доказе у своју корист.[тражи се извор]

Скептицизам је и сам део научног метода; на пример, експериментални резултат се не сматра потврдом док се не понови резултат.[4] 

Примери[уреди]

Неке од тема које научни скептицизам испитује су алтернативна медицина, натприродне моћи (попут тарот читања) и појединци (анђели, божанства, полтергајсти), чудовишта криптозоологије (попут Чудовишта из Лох Неса), креационизам и интелигентни дизајнтеорије заверерадиестезија и све остале псеудонауке. Научни скептици испитују тврдње за које мисле да су маловероватне.[5][6]

Опасности псеудонаука[уреди]

Антички грчки филозоф Платон је веровао да је ослобођење других од незнања, без обзира на њихов првобитни отпор, велика и племенита ствар.[7] Модерни скептични писци решавају овај проблем на различите начине.

Бертранд Расел је тврдио да су појединачне акције човека засноване на његовим уверењима, а ако та уверења нису подржана доказима, могу имати разорне последице.[8] Џејмс Ранди такође често пише о преварама шарлатана.[9] Критичари алтернативне медицине често указују на лоше савете квалификованих стручњака, који могу да доведу до озбиљних повреда или смрти. Ричард Докинс указује на религију као извор насиља и сматра креационизам претњом биологије.[10][11] 

Референце[уреди]

  1. Stemwedel, Janet D. (17. 04. 2017), „Basic concepts: the norms of science” (blog), ScienceBlogs: Adventures in Ethics and Science, ScienceBlogs : quoting Merton, R. K. (1942)
  2. Merton, R. K. (1942). The Normative Structure of Science. 
  3. Kurtz (1992). стр. 371.
  4. Wudka, Jose (1998). „What is the scientific method?”. Приступљено 17. 04. 2017. 
  5. Gardner, Martin (1957). Fads and Fallacies in the Name of Science. Dover. ISBN 978-0-486-20394-2.  Текст „Martin Gardner” игнорисан (помоћ)
  6. „Skeptics Dictionary Alphabetical Index Abracadabra to Zombies”. skepdic.com. 2007. Приступљено 17. 04. 2017. 
  7. Allegory of the cave, Plato The Republic, (New CUP translation by Tom Griffith and G.R.F. Ferrari into English). ISBN 978-0-521-48443-5.
  8. Russell, Bertrand (1928). „On the Value of Scepticism”. The Will To Doubt. Positive Atheism. Приступљено 27. 05. 2007. 
  9. Fighting Against Flimflam, TIME, June. 24, 2001
  10. Dawkins (2007)
  11. Better living without God?

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]