Научно-технолошки парк

С Википедије, слободне енциклопедије

Научно-технолошки (НТ) паркови јесу врста индустријског парка. Они представљају агломерацију малих и средњих предузећа (МСП) у домену високих технологија (дефинисаних према OECD-у као предузећа која у истраживање и развој улажу више од 8% својих расхода), повезану са образовним или истраживачким институцијама, која обезбеђује инфраструктуру и услуге за активности окупљених МСП, првенствено некретнине и пословни простор, олакшава процес трансфера технологије, и намењена је подстицању привредног развоја региона у ком се налази.

У НТ парку се окупљеним фирмама пружа читав спектар услуга које им доносе битне предности у односу на конкуренцију. Циљ оснивања парка јесте реиндустријализација, регионални развој и стварање синергије. Правно окружење НТ парка представља један од најбитнијих фактора које при разматрању улагања у њега треба размотрити. Под овим се подразмева опсег делатности, право власништва над интелектуалном својином, једноставност отварања и затварања фирми унутар парка, пореске погодности, и финансирање паркова и фирми у њима.

Битни фактори за успех једног парка су:

  • добра веза с Интернетом,
  • саобраћајне могућности,
  • квалитет и обим услуга које се нуде окупљеним компанијама и
  • квалитет околине.

У типичном парку увек се налази и Инкубатор технолошких компанија који је намењен лакшем покретању нових предузећа.

У Србији[уреди | уреди извор]

У Србији се НТ паркови планирају у Новом Саду (Универзитет у Новом Саду), Београду (Институт Михајло Пупин, Институт Винча, Институт за хемијске изворе струје) и Нишу (Универзитет у Нишу). За сада су за ове локације урађене студије изводљивости, и покренуто је Такмичење за најбољу технолошку иновацију у Србији као метод проналажења будућих становника ових паркова. На десетине фирми на поменутим локацијама већ се баве високим технологијама.

Научно-технолошки парк у Нишу (2020)

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]