Нафтален

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нафтален
IUPAC име
Други називи Тар камфор, бели тар, пахуљице за мољце, нафталин, антимит, бицикло[4.4.0]дека-1,3,5,7,9-пентен
Идентификација
CAS регистарски број 91-20-3 YesY
PubChem[1][2] 931
ChemSpider[3] 906 YesY
EINECS број 202-049-5
КЕГГ[4] C00829
RTECS QJ0525000
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула C10H8
Моларна маса 128.17 g mol−1
Агрегатно стање Бели кристали/љуске, јаког мириса на угљени катран
Густина 1.14 g/cm³
Тачка топљења

80.26 °C, 353 K, 176 °F

Тачка кључања

218 °C, 491 K, 424 °F

Растворљивост у води Апроксимативно 30 mg/L
Опасност
Опасност у току рада Запалив je, сенситизер, могући карциноген. Прашина може да формира експлозивну смешу са ваздухом
NFPA 704
NFPA 704.svg
2
2
0
 
Р-ознаке R22, R40, R50/53
С-ознаке (S2), S36/37, S46, S60, S61
Тачка паљења 79 - 87 °C
тачка спонтаног паљења 525 °C

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Нафтален је полициклични арен молекулске формуле C10H8. Он је бела кристална материја са карактеристичним мирисом који се може детектовати при концентрацијама од 0.08 ppm по маси.[5] Његова ароматични угљоводонична структура се састоји од кондензованих прстена бензена. Нафтален се користи као средство против мољаца. Нафтален се добијаја из нафте.[6]

Резонантне структуре нафталена.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Amoore J E and Hautala E (1983). „Odor as an aid to chemical safety: Odor thresholds compared with threshold limit values and volatiles for 214 industrial chemicals in air and water dilution“. J Appl Toxicology 3 (6): 272–290. DOI:10.1002/jat.2550030603. 
  6. Harvey, Ronald G.. Polycyclic Aromatic Hydrocarbons (1997 ed.). Wiley-VCH. ISBN 0-471-18608-2. 

Литература[уреди]

  • Harvey, Ronald G.. Polycyclic Aromatic Hydrocarbons (1997 ed.). Wiley-VCH. ISBN 0-471-18608-2. 

Спољашње везе[уреди]