Национална библиотека
_-_Night.JPG)
Национална библиотека је тип библиотека успостављен од стране владе као централно место чувања и складиштења информација као и националног ставаралаштва. За разлику од јавних библиотека у националним библиотекама се ретко могу позајмљивати књиге. Често садрже ретка и вредна дела. Националне библиотеке у неким државама имају обавезу да поседује 3 примерка сваке публикације објављене у земљи.
Већина националних библиотека је обично препознатиљива по својој величини колекције и изгледу самих зграда у поређењу са другим библиотекама у земљи.
Већина националних библиотека је настала на основу личних колекција владара или других државних функционера.
У античкој Грчкој и Египту постојали су рани варијетети концепта националне библиотеке.[1] Међу ране савремене планове за прављење националне библиотеке убраја се план Енглеског математичара Џона Дија који је 1556. енглеској краљици и народу представио своју визију стварања националне библиотеке, што је било одбијено.[2]
Националне библиотеке у Европи учествују у пројекту Европска библиотека.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ugwuogu, Ugwuogu; Opara, Genevieve Chinedu; Ugocha, Oliver C. (2018). „National Library: Conceptual explanation, Historical development, functions and organizational Structure”.
- ^ Fell-Smith, Charlotte (1909) John Dee: 1527–1608. London: Constable and Company Available online
Литература[уреди | уреди извор]
- Humphreys, K. W. (1988). A National Library in Theory and in Practice. Panizzi Lectures 1987. London: British Library. ISBN 9780712301534.