Национални историјски музеј Бугарске

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Национални историјски музеј
Национален исторически музей
Bulgarian National Museum of History.jpg
Зграда Националног историјског музеја
Оснивање5. мај 1973. године
ЛокацијаБојана, Софија
Бугарска
Директордоц. д-р Бони Петрунова
Адресаул. „Витошко лале“ 16 Софија 1618
Веб-сајтhttps://historymuseum.org/

Национални историјски музеј (буг. Национален исторически музей) је највећи музеј у Бугарској.

Историја[уреди | уреди извор]

НИМ је основан по налогу уреда Већа министарског савеза Народне Републике Бугарске 1973. године. Прва изложба отворена је 1984. године у згради Суда правде у Софији у част 1300. годишњице бугарске државе.[1]

Одлуком Већа министара од 15. априла 1998. музеју је додељен Дом бр.1 у државном седишту Бојани.[2] Нову изложбу званично је отворио премијер Иван Костов 29. јуна 2000.[2]

Директори НИМ-а су[1]:

  • проф. д-р Страшимир Димитров (јун 1974. – 31. децембар 1975.)
  • Емил Цанов (1. јануар – 31. август 1976.)
  • акад. Васил Гјузелев (1. септембар 1976. – 31. децембар 1977.)
  • акад. Васил Гјузелев (1. септембар 1976. – 31. децембар 1977.)
  • Анчо Анчев (јануар 1978. – август 1983.)
  • проф. д-р Симеон Дамјанов (август 1983. – октобар 1985.)
  • ст.н.с. д-р Румен Катинчаров (новембар 1985. – децембар 1994.)
  • ст.н.с. д-р Божидар Димитров (децембар 1994. – 1. август 1998.)
  • ст.н.с. д-р Илја Прокопов (4. август 1998. – 6. фебруар 2001.)
  • ст.н.с. д-р Теофана Матакиева-Лилкова (фебруар – децембар 2001.)
  • ст.н.с. д-р Божидар Димитров (децембар 2001. – 27. јул 2009.)
  • ст.н.с. д-р Цветана Кјосева, и. д. (27. јул 2009. – фебруар 2011.)
  • ст.н.с. д-р Божидар Димитров (фебруар 2011. – новембар 2017.)
  • доц. д-р Бони Петрунова (новембар 2017. – )

Колекције и изложбе[уреди | уреди извор]

Спољашњи изглед музеја

Колекције НИМ-а укључују преко 650.000 споменика културе[3] у следећим периодима и истраживачким областима[4]:

Током деведесетих НИМ је преузео очување збирки већ затвореног Музеја бугарско-совјетског пријатељства и Народног музеја револуционарног покрета.[4]

Главне изложбе[уреди | уреди извор]

    • Сала 1: Праисторија (VII. – II. п. н. е.)[3]
    • Сала 2: Бугарско земљиште са краја на VІ. в. п. н. е. до VІ. в. н. е.[3]
    • Сала 3: Бугарска држава после средњег века (VІІ.–ХІV. в.)[3]
    • Сала 4: Бугарско земљиште током османске владавине (1396. – 1878.)[3]
    • Сала 5: Треће бугарско краљевство (1879. – 1946. г.)[3]
    • Сала 8: Аполониа[3]
    • Сала 9: Бугарска народна култура[3]
    • Сала 10: Галерија новца[3]
    • Сала 11: Бугарска кућа током Ренесансе[3]
Римска статуа у предњем плану и планина Витоша у задњем плану.

Сталне изложбе[уреди | уреди извор]

Структура[уреди | уреди извор]

Од септембра 2012. НИМ има следећу административну структуру[8]:

Руководство[уреди | уреди извор]

  • директорпроф. д-р Божидар Димитров
  • заменик-директор – проф. д-р Иван Христов
  • заменик-директор – Георги Најденов (од 2016.)
  • бивши (до 2016.) зам.-директор – покојна проф. д-р Цветана Кјосева

Одељци[уреди | уреди извор]

Експозитуре[уреди | уреди извор]

У септембру 2012. године НИМ има следеће експозитуре[9]:

  • Црква Бојана "Св. св. Никола и Пантелејмон" у Бојани, Софија
  • Пароброд "Редецки" у граду Козлодуј
  • Манастир "Св. Јован Богослов" у граду Земен
  • Црква "Св. св. Теодор Тирон и Теодор Стратилат" у селу Добарско

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]