Пређи на садржај

Национални историјски музеј Бугарске

С Википедије, слободне енциклопедије
Национални историјски музеј
Оснивање5. мај 1973.
ЛокацијаСофија
 Бугарска
Врстаисторијски музеј
Колекција650.000 експоната
ОснивачВеће министарског савета НР Бугарске
ДиректорБони Петрунова
Веб-сајтwww.historymuseum.org

Национални историјски музеј (буг. Национален исторически музей) је највећи музеј у Бугарској. Музеј поседује око 650.000 предмета који се односе на археологију, уметност, историју и етнографију. Стално је изложено 10% колекције.

Историја

[уреди | уреди извор]

НИМ је основан по налогу уреда Већа министарског савета Народне Републике Бугарске 5. маја 1973. године. Прва изложба отворена је 1984. године у згради Суда правде у Софији у част 1300. годишњице бугарске државе.[1]

Одлуком Већа министара од 15. априла 1998. музеју је додељен Дом бр.1 у државном седишту Бојани[2] (бивша резиденција Тодора Живкова). Нову изложбу званично је отворио премијер Иван Костов 29. јуна 2000.[2]

У музеју је изложено Дабенско благо.

Директори НИМ-а су били:[1]

  • проф. д-р Страшимир Димитров (јун 1974. – 31. децембар 1975)
  • Емил Цанов (1. јануар – 31. август 1976)
  • акад. Васил Гјузелев (1. септембар 1976. – 31. децембар 1977)
  • акад. Васил Гјузелев (1. септембар 1976. – 31. децембар 1977)
  • Анчо Анчев (јануар 1978. – август 1983)
  • проф. д-р Симеон Дамјанов (август 1983. – октобар 1985)
  • ст.н.с. д-р Румен Катинчаров (новембар 1985. – децембар 1994)
  • ст.н.с. д-р Божидар Димитров (децембар 1994. – 1. август 1998)
  • ст.н.с. д-р Илја Прокопов (4. август 1998. – 6. фебруар 2001)
  • ст.н.с. д-р Теофана Матакиева-Лилкова (фебруар – децембар 2001)
  • ст.н.с. д-р Божидар Димитров (децембар 2001. – 27. јул 2009)
  • ст.н.с. д-р Цветана Кјосева, и. д. (27. јул 2009. – фебруар 2011)
  • ст.н.с. д-р Божидар Димитров (фебруар 2011. – новембар 2017)
  • доц. д-р Бони Петрунова (новембар 2017. – )

Колекције и изложбе

[уреди | уреди извор]

Колекције НИМ-а укључују преко 650.000 споменика културе[3] у следећим периодима и истраживачким областима[4]:

Током деведесетих НИМ је преузео очување збирки већ затвореног Музеја бугарско-совјетског пријатељства и Народног музеја револуционарног покрета.[4]

Главне изложбе

[уреди | уреди извор]
Римска статуа у предњем плану и планина Витоша у задњем плану.

Сталне изложбе

[уреди | уреди извор]

Структура

[уреди | уреди извор]

Од септембра 2012. НИМ има следећу административну структуру[8]:

Руководство

[уреди | уреди извор]

Експозитуре

[уреди | уреди извор]

У септембру 2012. године НИМ има следеће експозитуре[9]:

  • Црква Бојана „Црква св. Никола и Пантелејмон” у Бојани, Софија
  • „Пароброд Редецки” у граду Козлодуј
  • „Манастир св. Јован Богослов” у граду Земен
  • „Црква св. Теодор Тирон и Теодор Стратилат” у селу Добарско

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „История | НИМ”. historymuseum.org. Архивирано из оригинала 22. 10. 2020. г. 
  2. ^ а б news.bg (29. 6. 2000). „Иван Костов ще открие експозицията на Националния исторически музей”. News.bg. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и „Колекции | НИМ”. historymuseum.org. Архивирано из оригинала 26. 10. 2018. г. 
  4. ^ а б „Национален исторически музей”. historymuseum.org. 
  5. ^ а б „Експозиции | НИМ”. historymuseum.org. Архивирано из оригинала 11. 11. 2020. г. 
  6. ^ „Национален исторически музей”. historymuseum.org. 
  7. ^ „В НИМ откриват постоянна експозиция за Антарктида”. Академика. 17. 5. 2012. 
  8. ^ „Ръководство и отдели”. historymuseum.org. Архивирано из оригинала 29. 09. 2020. г. 
  9. ^ „Филиали | НИМ”. historymuseum.org. Архивирано из оригинала 20. 04. 2019. г. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]