Национални историјски парк културе Чако

С Википедије, слободне енциклопедије
Национални историјски парк културе Чако
Chaco Canyon Chetro Ketl great kiva plaza NPS.jpg
Велика кива Четра Кетла
Мапа са локацијом заштићене области Национални историјски парк културе Чако
Мјесто САД
Површина13,750 ha
Основано1987. године

Национални историјски парк културе Чако (енгл. Chaco Culture National Historical Park) је национални историјски парк који садржи најгушћу концентрацију древних пуеблоса на југозападу САД-a. Парк је смештен на северозападу државе Нови Мексико, између градова Албукерки и Фармингтон, у забаченом кањону који пресеца Чако Вош. У њему се налази највећа количина древних рушевина северно од Мексика, те представља једно од најважнијих предколумбовских локалитета у САД.[1] Чако кањон је између 900. и 1150. године било важно средиште културе древних Пуебло народа.[2]

Чакоанци су вадили блокове пешчара и довлачили дрвену грађу са великих удаљености, конструишући петнаест великих комплекса који су остали највеће зграде икада изграђене у Северној Америци до 19. века.[1][3] Предложени су докази постојања археоастрономије у Чакоу, а популаран пример је петроглиф „Сунчев бодеж“ на Фахада Бјуту. Сматра се да су многе чакоанске грађевине биле поређане тако да би пратили соларни и лунарни циклуси,[4] што је захтевало генерације астрономских посматрања и векове вешто координисане изградње.[5] Сматра се да су климатске промене довеле до емиграције Чакоанаца и коначног напуштања кањона, почевши од педесетогодишње суше која је почела 1130. године.[6]

Ова локација Унескове светске баштине се налази у сушном и ретко насељеном региону Четири угла. Парк културе Чако је осетљив на промене, те је забринутост због ерозије коју изазивају туристи довела је до затварања Фахад Бјута за јавност. Народи Хопи и Пуебло сматрају ове локације светим домовинама предака, и они одржавају усмена предања о својој историјској миграцији из Чакоа и њиховом духовном односу са земљом.[7][8] Иако напори за очување парка могу бити у сукобу са урођеничким верским уверењима, представници племена блиско сарађују са Службом националних паркова како би поделили своје знање и поштовали наслеђе чакоанске културе.[7]

Парк се налази на сликовитим стазама древних људи, једној од означених сликовитих странпутица Новог Мексика.[9]

Географија[уреди | уреди извор]

Кањон Чако лежи у басену Сан Хуана, на врху огромне висоравни Колорадо, окружен планинама Чуска на западу, Сан Хуан на северу и ланцем Сан Педро на истоку. Древни Чакоанци су користили густе шуме храста, пињона, западног жутог бора и клеке да би добили дрвену грађу и друге ресурсе. Сам кањон, који се налази унутар низија окружених пољима дина, гребена и планина, смештен је дуж осе у приближном правцу од северозапада према југоистоку и окружен је равним масивима познатим као месе. Велики размаци између југозападних литица — бочних кањона познатих као ринкони — били су критични у усмеравању олуја које носе кишу у кањон и повећању локалног нивоа падавина.[10] Главни комплекси Чакоа, као што су Пуебло Бонито, Нуево Алто и Кин Клецо, на надморској су висини од 6.200—6.440 ft (1.890—1.960 m).

Дно алувијалног кањона спушта се наниже ка северозападу са благим нагибом од 30 ft/mi (6 m/km); он је преполовљен са Чако Вашом, потоком који ретко носи воду. Главни издани кањона били су превише дубоки да би били од користи древним Чакоанима: само неколико мањих и плићих извора им је омогућавало опстанак.[11]

Геологија[уреди | уреди извор]

Тамни, котрљајући олујни облаци се спуштају изнад пустињског пејзажа; стрмо брдо стоји у непосредној близини, лево од центра.
Летње олује са грмљавином изнад Фахада Бјута и Фахада Гапа, близу југозападног руба кањона Чако

Након што се Пангејски суперконтинент распао током периода креде, регион је постао део прелазне зоне између плитког унутрашњег мора — Западног унутрашњег морског пута — и појаса равница и ниских брда на западу. Пешчана и мочварна обала осцилирала је на истоку и западу, наизменично потапајући и откривајући област на врху садашње висоравни Колорадо коју сада заузима кањон Чако.[12]

Река Чако Вош је текла преко горњих слојева данашње Чакра Месе од 400 ft (120 m), усецајући је и ископавајући широки кањон током милиона година. Меса обухвата формације пешчара и шкриљаца које датирају из касне креде,[13] које припадају групи Месаверде.[12] Подножје кањона је додатно еродирано, разоткривајући стене Менефи формације; ово је касније затрпано испод отприлике 125 ft (38 m) седимента. Кањон и меса леже унутар „Језгра Чако“ — које се разликује од шире висоравни Чако, равног подручја травњака са ретким присуством стабала. Како је континентално развође удаљено само 15,5 mi (25 km) источно од кањона, геолошке карактеристике и различити обрасци дренаже разликују ова два региона како један од другог тако и од оближње Чако падине, падине Гобернадор и долине Чуска.[14]

Клима[уреди | уреди извор]

Стеновити пустињски пејзаж прекривен снегом, приказан у скором сумраку. Два масива, удаљена неколико миља, прекривена су снегом.
Фахада Бјут: Чако у просеку има три или четири снежне олује зими.

Као сушно подручје високе пустињске шикаре и степе, кањон и шири басен у просеку имају 8 in (200 mm) падавина годишње; парк у просеку добија 9,1 in (230 mm). Кањон Чако лежи на заветринској страни обимних планинских венаца на југу и западу, што резултира ефектом кишне сенке који подстиче преовлађујући недостатак влаге у региону.[15] Регион има четири различита годишња доба. Падавине су највероватније између јула и септембра, док су мај и јун најсушнији месеци. Орографске падавине, које су резултат влаге из олујних система који се пењу на планинске ланце око кањона Чако, одговорне су за већину летњих и зимских падавина, а падавине се повећавају са већом надморском висином.[13]

Чако подноси изузетне климатске екстреме: температуре се крећу између −39 до 39 °C (−38 до 102 °F),[16] и може да се осцилује 33 °C (60 °F) у једном дану.[7] Регион у просеку има мање од 150 дана без мраза годишње, а локална клима се мења од година обилних падавина до дуготрајне суше.[17] Велики утицај јужне осцилације Ел Ниња доприноси променљивој клими кањона.[16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Strutin 1994, стр. 6.
  2. ^ Fagan 2005, стр. 50–55.
  3. ^ Fagan 2005, стр. 35.
  4. ^ Fagan 1998, стр. 177–182.
  5. ^ Sofaer 1997.
  6. ^ Fagan 2005, стр. 198.
  7. ^ а б в National Park Service.
  8. ^ Sofaer & Dibble 1999.
  9. ^ Trail of the Ancients. Архивирано август 21, 2014 на сајту Wayback Machine New Mexico Tourism Department. Retrieved August 14, 2014.
  10. ^ Fagan 2005, стр. 5.
  11. ^ Fagan 2005, стр. 43.
  12. ^ а б Hopkins 2003, стр. 240.
  13. ^ а б Fagan 2005, стр. 47.
  14. ^ Fagan 2005, стр. 46–47.
  15. ^ Fagan 2005, стр. 44.
  16. ^ а б Fagan 2005, стр. 45.
  17. ^ Frazier 2005, стр. 181.

Литература[уреди | уреди извор]

  • English, N. B.; Betancourt, J.; Dean, J. S.; Quade, J. (2001), „Strontium isotopes reveal distant sources of architectural timber in Chaco Canyon, New Mexico”, Proceedings of the National Academy of Sciences, 98 (21): 11891—96, Bibcode:2001PNAS...9811891E, PMC 59738Слободан приступ, PMID 11572943, doi:10.1073/pnas.211305498Слободан приступ 
  • Brugge, David M.; Hayes, A.; Judge, W. James (1988), Archeological Surveys of Chaco Canyon, New Mexico, University of New Mexico Press (објављено фебруар 1988), ISBN 978-0826310293 
  • Diamond, Jared (2005), Collapse: How Societies Choose to Fail or Succeed (1st изд.), Viking (објављено 29. 12. 2004), ISBN 978-0670033379 
  • Elliott, Melinda (1995), Great Excavations: Tales of Early Southwestern Archaeology, 1888–1939 (1st изд.), School of American Research Press (објављено 15. 8. 1995), ISBN 978-0933452435 
  • Fagan, Brian Murray (2005), Chaco Canyon: Archaeologists Explore the Lives of an Ancient Society, Oxford University Press (објављено 1. 5. 2005), ISBN 978-0195170436 
  • Fagan, Brian Murray (1998), From Black Land to Fifth Sun: The Science of Sacred Sites, Basic Books (објављено 9. 4. 1999), ISBN 978-0738201412 
  • Frazier, Kendrick (2005), People of Chaco: A Canyon and Its Culture, Norton, ISBN 978-0393318258 
  • Hopkins, Ralph Lee (2003), Hiking the Southwest's Geology: Four Corners Region, Mountaineers Books (објављено 15. 1. 2003), ISBN 978-0898868562 
  • Kelley, David H.; Milone, Eugene F. (2004), Exploring Ancient Skies: An Encyclopedic Survey of Archaeoastronomy (1st изд.), Springer (објављено 19. 11. 2004), ISBN 978-0387953106 
  • LeBlanc, Steven A. (1999), Prehistoric Warfare in the American Southwest (1st изд.), Salt Lake City: University of Utah Press (објављено 9. 2. 1999), ISBN 978-0874805819 
  • Magli, Giulio. (2009), Mysteries and Discoveries of Archaeoastronomy: From Giza to Easter Island (1st изд.), Springer (објављено 28. 4. 2009), ISBN 978-0387765648 
  • Noble, David Grant (1984), New Light on Chaco Canyon (1st изд.), School of American Research Press (објављено август 1984), ISBN 978-0933452107 
  • Noble, David Grant (2000), Ancient Ruins of the Southwest: An Archaeological Guide, Cooper Square Publishing (објављено 1. 1. 2000), ISBN 978-0873587242 
  • Reed, Paul F. (2004). The Puebloan Society of Chaco Canyon. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32720-9. Архивирано из оригинала на датум 2014-04-20. Приступљено 2012-07-15. 
  • Reynolds, A.; Betancourt, J.; Quade, J.; Patchett, P. Jonathan; Dean, Jeffrey S.; Stein, John (2005), 87Sr/86Sr Sourcing of Ponderosa Pine Used in Anasazi Great House Construction at Chaco Canyon, New Mexico” (PDF), Journal of Archaeological Science, 32 (7): 1061—75, doi:10.1016/j.jas.2005.01.016, Архивирано из оригинала (PDF) на датум 26. 3. 2009, Приступљено 21. 8. 2009 
  • Sofaer, Annа (1997), The Primary Architecture of the Chacoan Culture: A Cosmological Expression, University of New Mexico Press, Архивирано из оригинала на датум 23. 7. 2009, Приступљено 21. 8. 2009 
  • Sofaer, A.; Dibble, M. (1999), „The Mystery of Chaco Canyon”, The Solstice Project, Bullfrog Films, Приступљено 15. 6. 2011 
  • Strutin, M. (1994), Chaco: A Cultural Legacy, Southwest Parks and Monuments Association (објављено јун 1994), ISBN 978-1877856457, »photography by George H. H. Huey.« 
  • Stuart, David E (2000), Anasazi America, University of New Mexico Press (објављено 1. 5. 2000), ISBN 978-0826321794, »research assistance by Susan Moczygemba-McKinsey.« 
  • United States World Heritage Periodic Report: Chaco Culture National Historical Park (Section II) (PDF), National Park Service, 2005, Архивирано (PDF) из оригинала на датум 30. 5. 2009, Приступљено 23. 11. 2009 
  • Chaco Culture National Historical Park, National Park Service, 2007, Архивирано из оригинала на датум 30. 7. 2009, Приступљено 23. 11. 2009 
  • „Chaco Culture National Historical Park”, National Register of Historic Places, Thoreau, New Mexico: National Park Service (објављено 1966-10-15), 1966, #148900 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]