Национални парк Бутринт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Национални парк Бутринт
IUCN категорија II (национални парк)
2011 Butrint 37 city wall ruins.jpg
Национални парк Бутринт
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Бутринт
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Бутринт
Место Албанија
Најближи градСаранда
Координате39°44′37.818″N 20°1′8.697″E / 39.74383833° СГШ; 20.01908250° ИГД / 39.74383833; 20.01908250Координате: 39°44′37.818″N 20°1′8.697″E / 39.74383833° СГШ; 20.01908250° ИГД / 39.74383833; 20.01908250
Површина94.244 km²[1]
Основано2. март 2000. године
Управљачко телоМинистарство вода и животне средине

Национални парк Бутринт (алб. Parku Kombëtar i Butrintit) је национални парк у јужном делу Албаније, стациониран 18 km од града Саранде у рејону Валона. Парк се простире на површини од 94.244 km² и налази се на брдовитом терену са великим бројем језера, мочвара, слатина, травњака, острва и преко 1200 биљних и животињских врста. Под управу и заштиту Националног парка Бутринт спадају сва језера и лагуне у Бутринту, природни канал Вивари, острво Ксамил и археолошко налазиште које пружа вредне остатке древних цивилизација.

Парк Бутринт стациониран је на источној обали крфског мореуза, на крајњем југу Албаније, где је окружен језерима Бутринт и каналом Вивари, који повезује језеро Бутринт са Јонским морем. На простору парка преовлађује средоземна клима на коју утиче непосредна близина мора. Зиме су благе а лета топла, са доста падавина.[2]

Археолошко наслеђе Бутринта је једнод од највећих и најважнијих археолошких налазишта у Албанији и оно садржи различите предмете и структуре које потичу из бронзаног доба, све до средњег века. Бројни споменици су и даље присутни, укључујући градске зидове, касне античке крстионице, базилику, римски амфитеатар и два замка. Поред археолошких остатака, место древног града налази се у природном окружењу, са комплексним екосистемом који зависи од оближњег језера и канала који одводи језеро у Јонско море. Управо ова комбинација историјских споменика и природног окружења чине Национални парк Бутринт културно—природним спомеником.

Међународна унија за заштиту природе уврстила је парк у другу категорију заштите. Године 1992. Национални парк Бутринт приступио је у Унеско и увршћен је у листу светксих баштина. Лагуна је даље препозната као мочварно подручје од међународног значаја означена од стране Рамасарске конвенције.[3] Језеро Бутрин је важна област на којој је распрострањен велики број биљних и птичијих врста од међународног значаја.[4][5]

Администрација парка[уреди]

Национални парк Бутринт је основан са уредбом број 82, 2. марта 2000. године како би се очували природни екосистем и предео, биљни и животињски свет и култуно наслеђе.[6] Територија парка је проширена више пута све док није достигла своју садашњу величину, 2005. године.[7] Парком управља дирекција подређена од стране Министарства животне средине Албаније, чије је седиште у Саранди.

Парк је постао центар културе и природе Албаније, а уз помоћ Бутринт фондације, Светске банке и Унеска, ситуација парка се значајно побољшала, па је Унеско уклонио Бутринт 2005. године са листе угрожених подручја светске баштине.

Парк је основан од стране Министарства културе Албаније у сарадњи са Унеском, Информационом центром за студије о очувању и рестаурацији културних добара и у сарадњи са Међународним већем за споменике и градове. Намера је била да се створи одрживи ресурс културног наслеђа који укључује локалне заједнице и националне институције, да служе као модел за друге паркове широм земље.

Данас је овај национални парк главни центар за школе археологије и конзервације које је организовала Бутринт фондација у партнерству са албанским институтима археологије и споменика, страним универзитетима и међународним стручњацима и консултантима. У оквиру парка постоји активан програм догађаја у позоришту, концерти и наступи, као и програми за локалне школе и колеџе. Године 2010, власти су срушиле преко 200 илегалних објеката у селу Ксамил, који су прекршили главни план и интегритет Националног парка Бутринт.

Географија[уреди]

Језеро Бутринт у оквиру парка

Национални парк Бутринт простире се на површини од 94.244 km² и налази се у Валона рејону, на југу Албаније, дуж Јонског мора. Парк се налази 18 km јужно од града Саранде и пет километара северно од границе између Албаније и Грчке. По Кепеновој класификацији климата, парк обухвата средоземна клима, са слабим зимама и кишним и топлим летима. Парк има 1500 mm падавина просечно током године.

Парк Бутринт је део разноврсне хидрографске мреже, састављен од токова неколико река, лагуна и језера. Реке су кратке, стрмог дна и карактеришу их велике дубине.[8] Парк обухвата језеро Бутрин на северозападу, језеро Буфи на југоистоку, реку Бистрицу на северу, планину Мил на западу и реку Павло на југу.[9]
Језеро Бутринт је највеће језеро у парку и његов водни режим је типичан за приобалну лагуну. Дугачко је 7,1 km, док је ширине 3,3 km, површине 16,3 km².[8] Канал Вивари повезује језеро са Јонским морем.[8] Језеро Буфи се налази на два метара надморске висине и повезано је са југоистичне стране са језером Бутринт.[8]

Флора[уреди]

Централни део језера Буфи, место где се храни велики број птица

Због различитих геолошких, хидролошких услова и различитих типова станишта, локација парка је такође један од главних разлога за велики број различитих животињских и биљних врста. Парк спада у фитогеографски оквир унутар илирских листопадних шума, средоземне вегетације. Доступност воде у рекама, језерима и мочварама, под утицајем конфигурације терена, има велики утицај на биодиверзитет овог подручја. У парку је настањено између 800 и 900 врста кичмењака, што је 27% свих врста кичмењака у Албанији.[10]

Плитке приобалне лагуне су камените, а дубина воде у парку је већа него у другим областима.[10]Прекривене су са густом травом, трском и широколисним рогозом.[10] Постоје и подводне утрине у су најзаступљеније врсте Zostera noltei и Ruppia cirrhosa. У оквиру археолошког налазишта, јужних и источних падина Сотире, највећа подручја заузимају зимзелене шуме.[10] На већим надморским висинама преовлађују црника и ловор, који превладавају преко других биљака, укључујући пољски брест, пољски јасен, и храст. У парку су настањене и врсте попут црвеноцветне купине, белог глога, зимзелене руже, бршљана и италијанског клематиса. Поред њих, доста распрострањене су и шпаргла, обична броћика, љутић и Lythrum anceps.

Фауна[уреди]

Често виђени кљунасти делфин у водама око парка

У парку је настањено више од 39 врста сисара,[11] 246 врста птица, 25 врста гмизаваца, 10 врста водоземаца и 105 врста риба. Распоред сисара по подреду је следећи : 5 бубоједа, 9 слепих мишева, 12 глодара, 1 врста двозубаца, 7 Fissipedia, 2 папкара, 2 кита и једна врста перајара.

Шуме су насељене врстама као што су: куна белица, риђа лисица, дивља свиња, обични шакал, европски зец и видра. Вук је настањен на овом просторима само током зиме. На пашњацима настањена је мала ласица и Microtus levis. У парковим топлим тропским водама настањени су : кљунасти делфин, обични делфин и пругасти делфин. Било је извјештаја о присутности и средоземне морске медведице, која је настањивала стене и пећине.[12]
Због близине мора, језера и реке посећује и настањује 105 врста риба.[11] Неке од врста риба које настањују су караш, ципол главаш, ципал путник, европска јегуља, ослић и многе друге.

У парку је по попису настањено 246 врста птица, а половина њих се овде и гнезди.[11] Неке од врста које настањују парк су сури орао, сиви соко, јаребица камењарка, вуга и обични мишар. Заливи и естуари дуж мора су зимске дестинације за велики број врста птица. Влажна подручја служе као места храњења и одмора за риђоглаву патку, великог вранца, ћубастог гњурца, лиску и речног галеба. Пашњаци и ливаде уз реке или језера су станишта за барску кокицу, барског петлована, пољску еју, еју мочварицу, Moustached warbler и сеницу вугу. Мочварна подручја настањује мала бела чапља, сребрни вивак, златни вивак и црнотрба спрутка. Већина птица водарица сконцентрисане су у приобалним деловима и мочварама, као што су велика царска шљука, црвеноноги спрудник и дугокљуна чигра.

У парку је документовано је 10 врста водоземаца, иако ове врсте постоје у великом броју, углавном насељавају шуме и грмље.[11] Најчешће врсте водоземаца настањене у парку су шарени даждевњак, велики мрмољак, обична крастача, грчка жаба и дугокљуна чигра. Разноликост гмизаваца у парку такође је богата, виша од било које друге заштићене области у Албанији. Укупно је пописано 25 врста, а неки од њих су балкански зелени гуштер, слепић и смук.

Археолошко и архитектонско наслеђе[уреди]

Римски амфитеатар

Богата историја Бутринта оставила је важне трагове преко територије парка. Главни архитектонски споменици у парку укључују римки амфитеатар, Дионисов олтар, римске терме, гимназијум, антички трг, акведукт храмове Минерве и Асклепија, Лавља капију и крстионицу, која је под заштитом Унеска од 1992. године.

Римски амфитеатар Бутринт спада међу најстарије објекте у парку и налази се у непосредној близини Вивари канала. Изграђен је у 3. веку п. н. е, а верује се да је прављен на темељима још старијег објекта. За време Римске републике реновиран је и проширен више пута. Дворана је такође проширена како би се у то време прилагодило растућој популацији града.

Али пашин замак такође се налази у оквиру парка, на ушћу Вивари канала и именован је по Али-паши Јањинском, који је владао Јањским пашалуком на овом поднебљу. Замак је правоугаоног облика, са разбијеним зидовима. На угловима постоје две куле са топовима окренутим према мору и две квадратне куле са друге стране.

Лавља капија била је један од шест улаза у град и она се такође налази у оквиру парка, а сматра се да је настала у 4. веку п. н. е. На зидовима се види лав, који се спрема да поједе бика. Лав симболизује становнике града и бика као своје непријатеље. Врата имају врло уски пролаз да би се онемогућило да велики број људи у исто време прође кроз њих.

У западном делу парка налази се острво Ксамил, које је доста одаљено и до њега се једино може стићи чамцем или бродом. У водама дуж острва примећен је обични делфин и кљунасти делфин.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „RRJETI I ZONAVE TË MBROJTURA NË SHQIPËRI” (PDF). Архивирано из оригинала на датум 5. 9. 2017. Приступљено 12. 1. 2016. 
  2. ^ „BUTRINT NATIONAL PARK MANAGEMENT PLAN”. academia.edu (на језику: енглески). стр. 33. 
  3. ^ Ramsar (4. 8. 2010). „The list of wetlands of international importance” (PDF) (на језику: енглески и Spanish). Ramsar. стр. 5. Приступљено 14. 8. 2010. 
  4. ^ BirdLife International. „Lake Butrinti”. datazone.birdlife.org (на језику: Englisch). 
  5. ^ IUCN, World Wide Fond for Nature, Plantlife. „Important Plant Areas of the south and east Mediterranean region” (PDF). portals.iucn.org (на језику: енглески). стр. 75. 
  6. ^ „PER SHPALLJEN PARK KOMBETAR NE MBROJTJE TE SHTETIT TE ZONES ARKEOLOGJIKE TE BUTRINTIT” (PDF). imk.gov.al (на језику: Albanian). стр. 1. 
  7. ^ „VENDIM Nr.693, Datë 10.11.2005 PËR SHPALLJEN E KOMPLEKSIT LIGATINOR TË BUTRINTIT "PARK KOMBËTAR". Albanian Ministry of Environment, Forests and Water Administration. Архивирано из оригинала на датум 25. 7. 2011. Приступљено 24. 4. 2011. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 „BUTRINT NATIONAL PARK MANAGEMENT PLAN” (PDF). researchgate.net (на језику: енглески). стр. 34—35. 
  9. ^ „Human – climate interactions in the central Mediterranean region 2 during the last millennia: The laminated record of Lake Butrint” (PDF). digital.csic.es (на језику: енглески). стр. 7. 
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 „BUTRINT NATIONAL PARK MANAGEMENT PLAN” (PDF). academia.edu (на језику: енглески). стр. 36—43. 
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 „BUTRINT NATIONAL PARK MANAGEMENT PLAN” (PDF). academia.edu (на језику: енглески). стр. 43—74. 
  12. ^ „DISTRIBUTION OF MAMMALS IN ALBANIA” (PDF). italian-journal-of-mammalogy.it (на језику: енглески). стр. 6. [мртва веза]

Литература[уреди]

  • Ceka N. Butrint: A guide to the city and its monuments (Migjeni Books) Tirana 2005)
  • Crowson A., "Butrint from the Air", in Current World Archaeology 14 (2006).
  • Hansen, Inge Lyse and Richard Hodges, eds., Roman Butrint: An Assessment. Oxford: Oxbow Books, 2007.
  • Hodges, R.; Bowden, W.; Lako, K. (2004), Byzantine Butrint: Excavations and Surveys 1994–99 (PDF), Oxford: Oxbow Books 
  • Richard Hodges and Matthew Logue, "The Mid-Byzantine Re-Birth of Butrint", Minerva 18, #3 (May/June 2007): 41–43.
  • A. M. Liberati, L. Miraj, I. Pojani, F. Sear, J. Wilkes and B. Polci, ed. by O. J. Gilkes. The Theatre at Butrint. Luigi Maria Ugolini's Excavations at Butrint 1928-1932,
  • Jarrett A. Lobell, Ages of Albania (Archeology magazine March/April 2006)
  • Ugolini L. M., Butrinto il Mito D'Enea, gli Scavi. Rome: Istituto Grefico Tiberino, 1937 (reprint Tirana: Istituto Italiano di Cultura, 1999)

Спољашње везе[уреди]