Национални парк Бјаловешка

С Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Бјаловешка
IUCN категорија II (национални парк)
Bialowieza National Park in Poland0029.JPG
Национални парк Бјаловешка

Logo Białowieskiego Parku Narodowego.svg

Званични грб парка
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Бјаловешка
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Бјаловешка
Мјесто Пољска
Најближи градХајновка
Координате52°45′7.66″N 23°52′44.86″E / 52.7521278° СГШ; 23.8791278° ИГД / 52.7521278; 23.8791278Координате: 52°45′7.66″N 23°52′44.86″E / 52.7521278° СГШ; 23.8791278° ИГД / 52.7521278; 23.8791278
Површина152.2 km²
Основано11. август 1932. године
Управљачко тијелоМинистарство животне средине Пољске

Национални парк Бјаловешка (пољ. Białowieski Park Narodowy) је национални парк у Подласком војводству у источној Пољској, у близини границе са Белорусијом. Парк заузима површину од 152,2 km², а налази се на 62 км југоистично од Бјалистока.

Познат је по заштити најбоље очуваног дела Бјаловешке шуме, последњег умереног шумског фрагмента у Европи, који се у историји протезао кроз Европску низију.

Национални парк је дом највеће популације европског бизона, највеће копнене животиње у Европи.[1] Граница између две државе пролази кроз шуму, Национални парк Бјаволешка Пуша је суседан на белоруској страни границе. Постоји гранични прелаз за планинаре и бициклисте у шуми. Према једној студији, парк доноси туристичке приходе од око 72 милиона злота годишње.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Пре него што је постао национални парк, био је Инспекторат шумских резерви, основан 1921. године. Инспекторат је претворен у Национални парк Бјеловешка, 11. августа 1932. године од стране Друге пољске републике. Након Другог светског рата, парк је подељен између Народне Републике Пољске и Белоруске Совјетске Социјалистичке Републике. Национални парк Бјаловешка поново је отворен 1947. године. Идеја о стварању националног парка на локалном нивоу датира још од почетка 19. века.[3]

Поделе парка[уреди | уреди извор]

Седиште парка налази се у селу Бјаловешка.

Тренутно парк се састоји од три јединице : Заштићено подручје Орловка, дистрикт Хвожна и Центар за узгој бизона.

Орловка[уреди | уреди извор]

Заштићено подручје Орловка заузима површину од 5073.21 хектар, док је 4785.26 хектара под строгом заштитом, 235.48 хектара под активном заштитом и 53.27 хектара под заштитом државе. Подручје је подељено у два округа : Серчаново (2303.24 хектара) и Џидзинка (2769.97 хектара).

Хвожна[уреди | уреди извор]

Подручје Хвожна покрива површину од 5169.5 хектара, од чега је 941.64 под строгом зашиттом, 4203.68 хектара под активнон заштитом и 24.18 хектара под заштитом државе. Ово подручје подељено је у два округа : Суприки (1243.17 хектара), Масево (1120.29 хектара) и Замозе (1379.52 хектара)

Центар за узгој бизона[уреди | уреди извор]

Европски центар за узгој бизона покрива територију од 274.56 хектара и под заштитом је државе. Област се састоји од три резервата за узгој и европског резервата јавног приступа. Одговорност особља резервата за узгој европског бизона обухвата станиште бизона у свим пољским деловима Бјаловешке шуме

Карактеристике парка[уреди | уреди извор]

Национални парк Бјаловешка често је називан и "последњом нетакнутом дивљином Европе" и једини је такав од свих осталих националних паркова у Пољској. У унутрашњој зони парка налази се прашума. Само научници могу слободно кретати строго заштићеном простору. Свака група туриста је ограничена на највише 20 људи, а присуство службеног водича је обавезно. Класична путна вожња води кроз јужни део простора парка, укупне површине 4.747 хектара.[3] Седишта националног парка су у селу Бјаловешка, у Музеју природе и шума Националног парка Бјаловјешка.

Музејски комплекс, саграђен шездесетих година, заузима место некадашње палате, коју је користио краљ Август III од Пољске, која је уништена од стране совјетске армије у јулу 1944. године. Изнад крова музеја налази се торањ за посматрање доступан туристима током радног времена. У парку су се одржава изложба која представља локалну врсту биљака и животиња приказаних преко монитора, али и кроз мултимедијалне изложбе уз употребу светла и звука. Посебно интересовање влада за изложбом посвећеној птицама. Готово све живе врсте у региону могу се чути у аудио записима. Водичи на страним језицима доступни су уз додатну накнаду, а време чекања за групну посету не прелази 15 минута.[4]
У готово свакој просторији музеја налазе се рачунари са информацијама о темама на различитим језицима. Сви експонати у музеју су стручно припремљени од стране научника и препоручују се за посетиоце свих узраста.[4][5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Baczynska, Gabriela (28. 9. 2008). „FEATURE-Climate change clouds fate of ancient Polish woods”. Reuters. Приступљено 28. 9. 2008. 
  2. ^ „Preserving Bialowieza”. The Economist. 5. 10. 2017. 
  3. ^ а б writer, Staff (2013). „Rezerwat ścisły (Reserve area of high protection)” (на језику: Polish). Białowieski Park Narodowy (Białowieża National Park official website). Архивирано из оригинала на датум 29. 05. 2015. Приступљено 8. 11. 2013. 
  4. ^ а б writer, Staff (2013). „Muzeum przyrodniczo-leśne. Historia wzgórza pałacowego (The Museum of Nature and Forest of the Białowieża National Park. History)” (на језику: Polish). Białowieski Park Narodowy (Białowieża National Park official website). Архивирано из оригинала на датум 15. 12. 2013. Приступљено 8. 11. 2013. 
  5. ^ „Bialowieza National Park”. Centrum Turystyki Regionu Puszczy Białowieskiej. Архивирано из оригинала на датум 09. 11. 2013. Приступљено 8. 11. 2013.