Национални парк Бјаловешка
| Национални парк Бјаловешка | |
|---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
 Национални парк Бјаловешка
| |
  | |
| Мјесто |  Пољска |
| Најближи град | Хајновка |
| Координате | 52° 45′ 7.66″ N 23° 52′ 44.86″ E / 52.7521278° С; 23.8791278° И |
| Површина | 152.2 km² |
| Основано | 11. август 1932. године |
| Управљачко тијело | Министарство животне средине Пољске |
Национални парк Бјаловешка (пољ. Białowieski Park Narodowy) је национални парк у Подласком војводству у источној Пољској, у близини границе са Белорусијом. Парк заузима површину од 152,2 km², а налази се на 62 км југоистично од Бјалистока.
Познат је по заштити најбоље очуваног дела Бјаловешке шуме, последњег умереног шумског фрагмента у Европи, који се у историји протезао кроз Европску низију.
Национални парк је дом највеће популације европског бизона, највеће копнене животиње у Европи.[1] Граница између две државе пролази кроз шуму, Национални парк Бјаволешка Пуша је суседан на белоруској страни границе. Постоји гранични прелаз за планинаре и бициклисте у шуми. Према једној студији, парк доноси туристичке приходе од око 72 милиона злота годишње.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Пре него што је постао национални парк, био је Инспекторат шумских резерви, основан 1921. године. Инспекторат је претворен у Национални парк Бјеловешка, 11. августа 1932. године од стране Друге пољске републике. Након Другог светског рата, парк је подељен између Народне Републике Пољске и Белоруске Совјетске Социјалистичке Републике. Национални парк Бјаловешка поново је отворен 1947. године. Идеја о стварању националног парка на локалном нивоу датира још од почетка 19. века.[3]
Поделе парка
[уреди | уреди извор]Седиште парка налази се у селу Бјаловешка.
Тренутно парк се састоји од три јединице : Заштићено подручје Орловка, дистрикт Хвожна и Центар за узгој бизона.
Орловка
[уреди | уреди извор]Заштићено подручје Орловка заузима површину од 5073.21 хектар, док је 4785.26 хектара под строгом заштитом, 235.48 хектара под активном заштитом и 53.27 хектара под заштитом државе. Подручје је подељено у два округа : Серчаново (2303.24 хектара) и Џидзинка (2769.97 хектара).
Хвожна
[уреди | уреди извор]Подручје Хвожна покрива површину од 5169.5 хектара, од чега је 941.64 под строгом зашиттом, 4203.68 хектара под активнон заштитом и 24.18 хектара под заштитом државе. Ово подручје подељено је у два округа : Суприки (1243.17 хектара), Масево (1120.29 хектара) и Замозе (1379.52 хектара)
Центар за узгој бизона
[уреди | уреди извор]Европски центар за узгој бизона покрива територију од 274.56 хектара и под заштитом је државе. Област се састоји од три резервата за узгој и европског резервата јавног приступа. Одговорност особља резервата за узгој европског бизона обухвата станиште бизона у свим пољским деловима Бјаловешке шуме
Карактеристике парка
[уреди | уреди извор]Национални парк Бјаловешка често је називан и "последњом нетакнутом дивљином Европе" и једини је такав од свих осталих националних паркова у Пољској. У унутрашњој зони парка налази се прашума. Само научници могу слободно кретати строго заштићеном простору. Свака група туриста је ограничена на највише 20 људи, а присуство службеног водича је обавезно. Класична путна вожња води кроз јужни део простора парка, укупне површине 4.747 хектара.[3] Седишта националног парка су у селу Бјаловешка, у Музеју природе и шума Националног парка Бјаловјешка.
Музејски комплекс, саграђен шездесетих година, заузима место некадашње палате, коју је користио краљ Август III од Пољске, која је уништена од стране совјетске армије у јулу 1944. године. Изнад крова музеја налази се торањ за посматрање доступан туристима током радног времена. У парку су се одржава изложба која представља локалну врсту биљака и животиња приказаних преко монитора, али и кроз мултимедијалне изложбе уз употребу светла и звука. Посебно интересовање влада за изложбом посвећеној птицама. Готово све живе врсте у региону могу се чути у аудио записима. Водичи на страним језицима доступни су уз додатну накнаду, а време чекања за групну посету не прелази 15 минута.[4]
У готово свакој просторији музеја налазе се рачунари са информацијама о темама на различитим језицима. Сви експонати у музеју су стручно припремљени од стране научника и препоручују се за посетиоце свих узраста.[4][5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Baczynska, Gabriela (28. 9. 2008). „FEATURE-Climate change clouds fate of ancient Polish woods”. Reuters. Приступљено 28. 9. 2008.
- ^ „Preserving Bialowieza”. The Economist. 5. 10. 2017.
- ^ а б writer, Staff (2013). „Rezerwat ścisły (Reserve area of high protection)” (на језику: Polish). Białowieski Park Narodowy (Białowieża National Park official website). Архивирано из оригинала 29. 05. 2015. г. Приступљено 8. 11. 2013.
- ^ а б writer, Staff (2013). „Muzeum przyrodniczo-leśne. Historia wzgórza pałacowego (The Museum of Nature and Forest of the Białowieża National Park. History)” (на језику: Polish). Białowieski Park Narodowy (Białowieża National Park official website). Архивирано из оригинала 15. 12. 2013. г. Приступљено 8. 11. 2013.
- ^ „Bialowieza National Park”. Centrum Turystyki Regionu Puszczy Białowieskiej. Архивирано из оригинала 09. 11. 2013. г. Приступљено 8. 11. 2013.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
