Национални парк Ваденско море (Шлезвиг-Холштајн)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Национални парк Ваденско море
IUCN категорија II (национални парк)
Wattenmeer-Nordfriesland.jpg
Поглед из ваздуха на национални парк
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Ваденско море
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Ваденско море
МјестоСеверно море, Шлезвиг-Холштајн  Немачка
Најближи градХусум, Тенинг
Координате54°27′23″N 8°38′47″E / 54.45639° СГШ; 8.64639° ИГД / 54.45639; 8.64639Координате: 54°27′23″N 8°38′47″E / 54.45639° СГШ; 8.64639° ИГД / 54.45639; 8.64639
Површина4415 km²
Основано1. октобар 1985. године

Национални парк Ваденско море (нем. Nationalpark Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer) је национални парк стациониран у Шлезвиг-Холштајн, најсевернијој савезној држави Немачке на подручју које се налази уз Ваденско море.
Парк је основан 1. октобра 1985. године од стране парламента Шлезвиг-Холштајн, законом о националном парку из 22. јула 1995. године, који је значајно проширен 1999. године. Заједно са Националним парком Воденско море у Доњој Саксонији, Националним парком Воденско море у Хамбургу и са деловима Лабе који не спадају у резерват природе, формирају немачки део Воденског мора.

Овај национални парк протеже се од немачко—данске морске границе на северу, све до ушћа реке Лабе. Парк се простире и у Северно—фризијском подручју, где обухвата делове Северно-Фризијских острва и групу малих острва Халиген. Национални парк настањује велики број биљних и животињских врста, каратекристичних за подручја Ваденског мора, посебно велики број морских свиња, морских утви (Tadorna tadorna) и биљних врста из рода Zostera.

Парк покрива површину од 4415 km² и највећи је национални парк у Немачкој. Око 68% површине парка је под водом, а 30% је периодично суво. Од 1990. године парк је ушао у састав Унеско у оквиру програма Човек и биосфера, а 26. јуна 2009. године проглашен је светском баштином.

Географија[уреди]

Подручје парка[уреди]

Национални парк Ваденско море обележен зеленом бојом, на северу Немачке

Национални парк покрива подручје Шлезвига-Холштајна, обале Северног мора, све до границе са Данском на северу и ушћа реке Лабе на југу. У северном делу, граница националног парка се простире на 19 км територијалног мора, док на југу достиже границу на око 4.8 км територијалног мора.[1] Морски насип и плаже нису део националног парка, тако да самим тим нису ни под заштитом.[2] У оквиру парка и заштитне зоне не налазе се насељена острва у мору, укључујући пет немачких Северсно-фрискијих острва, највеће острво Халиген, острва Лангенес, Хоге, Греде и Еланд.[3][4]

Флора и фауна[уреди]

Слана вода, плима и јаки ветрови карактеристични су за подрућје Националног парка Ваденско море. Само изузетно специјализовани организми могу се прилагодити животу на овом простору. Парк настањује велики број миграционих птица, нарочито у пролеће и јесен, када се хране. У овом националном парку пописано је 700 биљних и 2500 животињских врста, од кога је 10% њих ендемично..[5]

Биљке[уреди]

Zostera једина је цветна биљка у Ваденском мору која има могућност да живи под водом. Биљке су углавном стациониране у северном делу парка и покривају површину од 6000 хектара.[6][7][8] На мочварним земљиштима националног парка карактеристичне су Puccinellia maritima, Hordeum marinum, слатинска боквица и Carex distans.[7] У долинама се могу наћи мале количине биљака, због екстермних услова, а врсте које тамо расту укључују усколисни ветрогон (Eriophorum angustifolium), росуљу и ливадску линцуру (Gentiana pneumonanthe).[8]

Животиње[уреди]

У оквиру националног парка, у водама Ваденског мора живи велики број водених свиња, сивих фока и обичних туљана, којих према попису администрације националног парка из 2017. има 13.000. Скоро половина популације обичних туљана угинула је током епидемије 1988. и 2002. године.[9][10] Број сивих фока у парку је 140 и углавном настањују пешчане пределе у близини острва Амрум.[11]

Преко националног парка током године прође више од 10 милиона птица, нарочито у пролеће и јесен, што га чини подручјем где је смештено највише птица у Европи.[5] Парк настањују врсте као што су белолика гуска, кривокљуни спрудник, велика царска шљука, речни галеб, остригар, сабљарка, гриваста гуска и многе друге.[12] Последњих година број птица се изузетно смањио, а претпоставља се да је главни разлог за то развој туризма.[13]
На простору парка настањено је преко 200.000 патака, што је редак примерак у свету оволиког броја патака на једном подручју [14]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Legler, pp. 189–208
  2. ^ Rudolf Eugen Kelch: Viel Lärm um nichts oder wie Schleswig-Holstein sein Nationalparkgesetz novelliert als pdf Archived 19. 07. 2011. at the Wayback Machine.
  3. ^ http://www.bfn.de/0311_landschaft.html?landschaftid=68000
  4. ^ CWSS pp. 19–30
  5. 5,0 5,1 MLUL pp. 11–31
  6. ^ „Bundesamt für Seeschifffahrt und Hydrographie: „Seegräser und Grünalgenbestand im Schleswig-holsteinischen Wattenmeer". Архивирано из оригинала на датум 03. 01. 2018. Приступљено 23. 04. 2018. 
  7. 7,0 7,1 CWSS pp. 89–93
  8. 8,0 8,1 Schutzstation Wattenmeer: „Pflanzen im Watt"
  9. ^ Bettina Reineking: Seal epidemic 2002: Information on Dead Seals in the North Sea, Wadden Sea and the Kattegat/Skagerrak Area in 2002. Common Wadden Sea Secretariat, 2003, accessed 10 November 2011.
  10. ^ Anders Galatius et al.: Aerial surveys of Harbour Seals in the Wadden Sea in 2017. Comman Wadden Sea Secretariat, 2017, accessed 10 November 2017.
  11. ^ Sophie Brasseur et al.: TSEG Grey Seal surveys in the Wadden Sea and Helgoland in 2016 - 2017. Comman Wadden Sea Secretariat, 2017, accessed 10 November 2017.
  12. ^ CWSS pp. 94–100
  13. ^ Landesamt 2001 pp. 64–67
  14. ^ CWSS p. 53

Литература[уреди]

  • Christiane Gätje: Sozio-ökonomisches Monitoring in der Nationalpark-Region - SÖM-Bericht 2017, 2017, LKN.SH - Nationalparkverwaltung, als PDF
  • Christiane Gätje: Sozio-ökonomisches Monitoring in der Nationalpark-Region - SÖM-Bericht 2015, 2015, LKN.SH - Nationalparkverwaltung, als PDF
  • Christiane Gätje: Sozio-ökonomisches Monitoring in der Nationalpark-Region - SÖM-Bericht 2014, 2014, LKN.SH - Nationalparkverwaltung, als PDF
  • Dirk Legler: Die Organisation deutscher Nationalparkverwaltungen. Nomos, Baden-Baden 2006, ISBN 3-8329-1978-3
  • Landesamt für den Nationalpark Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer (Hrsg.): Wattenmeermonitoring 2000 – Schriftenreihe des Nationalparks Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer, Sonderheft, Tönning 2001
  • Landesamt für den Nationalpark Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer (Hrsg.): SÖM-Bericht 2008 als pdf[мртва веза]
  • Landesamt für den Nationalpark Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer / Landesamt für den Nationalpark Niedersächsisches Wattenmeer / Umweltbundesamt (Hrsg.): Umweltatlas Wattenmeer. Bd. 1 (Nordfriesisches und Dithmarscher Wattenmeer), Verlag Ulmer, Stuttgart, ISBN 3-8001-3492-6
  • Martin Stock et al.: Salzwiesen an der Westküste von Schleswig-Holstein 1986–2001. Boyens Buchverlag, Heide 2005, ISBN 3-8042-0703-0
  • Ministerium für Landwirtschaft, Umweltschutz und Ländliche Räume des Landes Schleswig-Holstein (MLUL) (Hrsg.): Bericht zur Überprüfung des Biosphärenreservats Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer und Halligen durch die UNESCO. Berichtszeitraum 1990 bis 2005. Juni 2005 als pdf[мртва веза]
  • Robert Habeck et al.: "Eckpunktevereinbarung zur Miesmuschelkulturwirtschaft im Nationalpark Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer", Kiel 2015, LKN.SH Nationalparkverwaltung, als PDF
  • Sophie Brasseur et al.: TSEG Grey Seal surveys in the Wadden Sea and Helgoland in 2016 - 2017, 2017, Common Wadden Sea Secretariat, als PDF
  • Wanner, A., Stock, M., Jensen, K.: Salzmarschen im Nationalpark Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer - Vegetationsveränderungen in den letzten 20 Jahren., 2014, Natur und Landschaft 89, 17-25.

Спољашње везе[уреди]