Национални парк Златна капија

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Национални парк Златна капија
IUCN категорија II (национални парк)
Brandwag rock.JPG
'
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Златна капија
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Златна капија
МјестоФри Стејт  Јужноафричка Република
Најближи градБетхелехем
Координате28°30′22″N 28°37′0″E / 28.50611° СГШ; 28.61667° ИГД / 28.50611; 28.61667Координате: 28°30′22″N 28°37′0″E / 28.50611° СГШ; 28.61667° ИГД / 28.50611; 28.61667
Површина340 km²
Основано1963. године
Управљачко тијелоОдсек за националне паркове Јужноафричке Републике

Национални парк Златна капија један је од националних паркова Јужноафричке Републике, стациониран у Фри Стејт региону, близу границе са Лесотом. Покрива површину од 340 km².[1] Добио је име и најпознатији је по томе што су његове пећинске стене златне, окер и наранџасте боје, посебно стена Брендвег.[2] especially the Brandwag rock.[3] Још једна карактеристика овог подручја су бројне пећине у којима су сачувани праисториијски цртежи.[4] Дивљи свет у парку укључује зебре, мунгосе, еланд антилопе и преко 100 пописаних врста птица. Једини је национални парк у региону Фри Стејт и познатији је по лепоти пејзажа него по животињским врстама.[5] У парку су рађени бројни палеонтолошки налази, а пронађена су јаја и скелети диносауруса.

Географија и клима[уреди | уреди извор]

Златна капија односи се на литице која се налазе са обе стране долине на брани националног парка. Године 1875. фармер Ј. Н. Р ван Ренен и његова супруга застали су на ово подручје док су путовали до оближње фарме. Ренен је овај предео назвао Златна капија због сунчевих зрака који боје пећина и стене подручја у златну боју.[6] Године 1963. основан је Национални парк Златна капија, а његова површина тада је била 47,92 km². Парк је основан да би се у њему првенсвено сачувала стенска подручја. Године 1981. већи простор ушао је у састав парка, па је тако његова површина тада била 62,41 km², а 1998. године проширен је на 116,33 km².[6] Године 2007. у површину Националног парка Златна капија увршћен је и Национални парк Кваква, па је његова површина од тада 340 km².[7][1][8]
Парк се налази 320 км од Јоханезбурга, у близини села Кларенс и Кестел, а у његовој околини протиче река Мали Каледон.[4] Парк је стациниран у подножју планине Малути, река Каледон формира његову јужно границу, као и границу између региона Фри Стејт и Лесота. Највши врх у парку је Рибокоп, који се налази на 2899 м надморске висине.[6] У југоисточној Африци где се налази парк, клима је тропска и време је изутетно топло нарочито од јуна до августа. У периоду од октобра до априла парк погађају кише, а понекад и град, док зими има мало снежних падавина, углавном у вишим пределима. Просечне годишње падавине у парку износе 800 мм.[9][6]

Вегетација[уреди | уреди извор]

Парк је подручје богатих планинских травнатих предела.[4] На његовом простору пописано је више од 60 врста трава, луковица и других биљних врста. У парку су присутне афропланинске шуме и аустроафро травњаци, којих има изузетно мало у Јужноафричкој Републици. Leucosidea и остале зимзелене врсте су најраспрострањеније у парку, док су топола и врба ненативне врсте у парку, а постоји и велики број акација. На простору парка пописано је 117 врста тврдокрилаца.[6]

Дивљи свет[уреди | уреди извор]

У парку су пописани слонови, лавови, црни носорози, леопарди, афрички биво , мунгоси, као и врста гмизавца Cordylus giganteus. У парку је пописано и дванаест врста слепих мишева, 10 врста месоједа и 10 врста антилопа.[10] Врсте антилопа Redunca fulvorufula и Pelea capreolus уобичајене су и често виђење у парку.

Преко 210 врста птица пописано је у парку, укључујући брадана и угроженог капског стрвинара.[11]
Седам врста змија забележено је у парку, укључујући врсте као што су Bitis arietans, Bitis atropos и Hemachatus haemachatus.[6]

Геологија и палеонтологија[уреди | уреди извор]

Геологија парк апружа веома визуелне примере геолоке историје Јужноафричке Републике. Формација пешчара у парку чиње горњи део Кару супергруп стратиграфије. Ове формације су депониране пред трај тријаса.[4] У то време, клима на простору данашњег парка постајала је све топлија, све док се нису створиле пустиње, што је резултирало појавом дина и пешчаних предела са ретким пределима оаза. Нестајање пешчара оконлано је када је лава прешла дуж пустиње, пре око 190 милиона година.[6][6] На простору парка пронађени су фосилни остаци и ембрион диносауруса, 1978. године.[12] Јаја датирају из тријас периода (од пре око 245 до око 202 милиона година), а пронађени су и фосилни остаци диносауруса Massospondylus.[6]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Jacana Media (2007). Exploring our Provinces: Free State. Jacana Media. ISBN 978-1-77009-273-0. 
  2. ^ Merriam-Webster (1. 1. 1998). Merriam-Webster's Geographical Dictionary. Merriam-Webster. ISBN 978-0-87779-546-9. 
  3. ^ South African National Parks. „Golden Gate Highlands National Park”. Приступљено 13. 8. 2006. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Geological Heritage Tours (13. 8. 2006). „Golden Gate Highlands National Park”. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2007. Приступљено 23. 6. 2009. 
  5. ^ Savannah-Africa. „Free State”. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2007. Приступљено 23. 6. 2009. 
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 6,7 6,8 Footprint. „Rhebok Hiking Trail” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 28. 09. 2007. Приступљено 13. 8. 2006. 
  7. ^ South African Government Information. „QwaQwa National Park Incorporated With The Golden Gate Highlands National Park”. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2007. Приступљено 13. 8. 2006. 
  8. ^ South African National Parks. „Annual Report 2006/07” (PDF). Приступљено 22. 10. 2007. 
  9. ^ Lonely Planet Publications (1. 11. 2004). Lonely Planet South Africa, Lesotho and Swaziland. ISBN 978-1-74104-162-0. 
  10. ^ List of Mammals present in Golden Gate
  11. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2014),downloaded 17 July 2012.
  12. ^ Knight, Will (28. 7. 2005). „Early dinosaurs crawled before they ran”. New Scientist. Приступљено 23. 6. 2009. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]