Национални парк Кафуе

Координате: 15° 56′ N 25° 55′ E / 15.933° С; 25.917° И / 15.933; 25.917
С Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Кафуе
IUCN категорија II (национални парк)
МјестоЗамбија  Замбија
Координате15° 56′ N 25° 55′ E / 15.933° С; 25.917° И / 15.933; 25.917
Површина22.400km²
Основано1950-тих година

Национални парк Кафуе је највећи национални парк у Замбији, који покрива површину од око 22.400 км 2 (по величини слично Велсу или Масачусетсу). То је један од највећих паркова у Африци где живи 152 различитих врста сисара.

Парк је добио име по реци Кафуе. Простире се на три провинције: северозападну, централну и јужну. Главни приступ је преко пута Лусака–Монгу који прелази парк северно од његовог центра. Сезонски земљани путеви такође повезују Каломо и Намвалу на југу и југоистоку и Касемпу на северу.

Историја[уреди | уреди извор]

Национални парк Кафуе основао је 1950-их Норман Кар, утицајни британско-родезијски заштитник природе.

Оснивање је можда било могуће након што је британска колонијална влада преселила традиционалне власнике области, народ Нкоја (краља) Мвене Кабулвебулвеа, из њихових традиционалних ловишта у округ Мумбва на исток 1924. Незадовољство темпом развоја у Централној провинцији и недостатак користи од туризма у парку довели су до позива од вођа Нкоја да оснују нову провинцију у области коју су предложили да се зове провинција Кафуе.[1]

Геологија и клима[уреди | уреди извор]

Земљиште је генерално равно или благо валовито, осим неких малих, стрмих порфиритних гранитних брда између Чонге и Нгоме и местимичних пешчара и гранитних брда око Нгоме која се пењу до 120 м. Југозападни део гранитног масива Хук простире се на централном делу парка, укључујући шкриљце, гнајс, гранит-гнајс и гранит. На ивици гранитног масива налазе се шкриљци, кварцити и кречњаци из седимената Катанга унутрашњег Луфилијског лука. На северу и југу масива тло покривају Каро седименти шкриљаца, алеврита, шљунка и разних врста латерита. [2]

На северном крају парка плавне равнице садрже глиновито земљиште, али су иначе земљишта јако испрана од песковитих до иловастих земљишта ниске плодности. У већем делу дренаже реке Нанзила, и у неким земљама око река Нкала, Муса и Лвансанза, има тамносиве алкалне глине. Иначе, парк је прекривен добро дренираним и релативно неплодним бледим или наранџастим песком Калахарија помешаним са мало муља и глине. [3]

Главне притоке реке Кафуе у овом парку су реке Луфупа и Лунга на северу, Луансанза (или Лвансанза) у центру и Муса на југу.

Просечна годишња количина падавина варира од 510 мм на југу до више од 1.020 мм на северу. Средња годишња температура је 21 °C, са средњим максимумом од 26 °C у јулу до 33 °C у октобру, најтоплијем месецу у години. Ветар је углавном слаб, источног смера.

Станишта и флора[уреди | уреди извор]

Већи део парка је прекривен миомбо шумама, које су отворене полулистопадне шуме дрвећа родова Brachystegia, Julbernardia и Isoberlinia, прилагођене периодичним пожарима. Ове шуме имају неколико малих дамбоа (травњака који постају мочварни у кишној сезони) између њих. Велике термитне хумке налазе се у шумама, са посебном зимзеленом флором, посебно дрво канделабра (Euphorbia ingens) и ебановина (Diospyros mespiliformis). Велике и мале отворене равнице налазе се широм парка, често прошаране малим термитским хумкама. На југу и центру се налазе зимзелене шуме тиковине и мопана. Река Кафуе се на крају улива у вештачко језеро Итежи-тежи, формирајући делимично акумулацију унутар парка. Важна водена биљка је трава Vossia cuspidata, која формира слободно плутајуће простирке у реци. Aeschynomene elaphroxylon је проблематичан коров у близини језера Итежи-тежи. [3]

Равнице Бусанга на крајњем северозападу су добро позната атракција; ово су сезонски плављени травњаци дуж реке Луфупа. Они угошћују велика стада биљоједа и много птица.

Фауна[уреди | уреди извор]

Коњска антилопа у Националном парку Кафуе

Национални парк Кафуе угошћује велики број антилопа укључујући пуку, ситатунгу, црвену лечву, плави дујкер, жутолеђи дујкер, Шарпову антилопу, ориби, импалу, коњску антилопу, сабљасту антилопу и хартбист. Често се виђају крда афричких саванских слонова. Остали сисари укључују афричког бивола, мравоједа, панголина, жбунасту свињу, брадавичасту свињу, пролећног зеца и галагија. Река Кафуе и њене притоке дом су нилских коња и неколико највећих нилских крокодила у јужној Африци. У парку постоје и гуштери варани. Гепард се појављује широм овог парка, а често се виђа афрички леопард. Парк је и станиште афричког дивљег пса. Остали месождери укључују Селоусовог мунгоса, белорепог мунгоса, мочварног мунгоса, афричку цибетку, јазавца медоједа, афричку видру без канџи, белогрлу видру, сервала, каракала и афричку дивљу мачку. Од 2005. године, заштићено подручје се сматра "јединицом за очување лавова", заједно са Националним парком Јужна Луангва. [4]

Птице[уреди | уреди извор]

Постоји преко 500 забележених врста птица. Неки укључују Пелову сову рибарицу, папагаја црних образа, ждрала са сивом круном, афричку папучицу, Бемове пчелоједе, рајске мухоловке, сунчане птице, бројне врсте водомара и једину ендемску птицу Замбије, Чаплинов барбет (Lybius chaplini). Бусанга је једно од ретких познатих места за размножавање ждралова са ресама (Grus carunculata). Ту су и јата пеликана, многе врсте чапљи и афричких рода. Колоније афричких скимера налазе се на пешчаним спрудовима у главним рекама.

Мали термитни хумци на травњацима привлаче чађаве чаврљане-мухарице (Myrmecocichla nigra), а влажнија подручја равница фаворизује руменоврати јастреб (Macronyx ameliae). Када термити алате лете пред кишама, разне еје и ластавичари их лове.

Шуме настањују афрички орлови јастребови, змијски орлови са црном грудима, ваљци (Coracias spatulatus), ровке, и чађави и Арнотових чаврљани.

Рибе[уреди | уреди извор]

Комерцијално важне врсте риба у овој области су Sarotherodon macrochir, Tilapia andersonii, T. rendalli, T. sparrmanii, Marcusenius macrolepidotus, Clarias gariepinus, Labeo molybdinus и Hepsetus odoe. Године 1992. капента (Limnothrissa miodon) из језера Тангањика унесена је у језеро Итежи-тежи. [3]

Инфраструктура[уреди | уреди извор]

Нгома на југу је седиште парка, али је ово подручје, заједно са равницама Нанжила, мање посећено откако је изграђена брана Итежи-Тежи и више ложа развијено на северу. Акумулација је пресекла пругу север-југ кроз парк и захтева обилазак ван парка за вожњу између Нгоме и Чунге.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Kafue National Park - Ambassador report - Our Actions - Tunza Eco Generation”. tunza.eco-generation.org. Приступљено 2021-05-18. 
  2. ^ D.B. Fanshawe (децембар 2010). „VEGETATION DESCRIPTIONS OF THE UPPER ZAMBEZI DISTRICTS OF ZAMBIA” (PDF). Biodiversity Foundation for Africa. Приступљено 2012-06-08. 
  3. ^ а б в D.B. Fanshawe (децембар 2010). „VEGETATION DESCRIPTIONS OF THE UPPER ZAMBEZI DISTRICTS OF ZAMBIA” (PDF). Biodiversity Foundation for Africa. Приступљено 2012-06-08. 
  4. ^ IUCN Cat Specialist Group (2006). Conservation Strategy for the Lion Panthera leo in Eastern and Southern Africa. IUCN, Pretoria, South Africa.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_парк_Кафуе&oldid=26948276”