Национални парк Словачки рај

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Национални парк Словачки рај
IUCN категорија II (национални парк)
Slovensky raj-Stratenska pila.jpg
Национални парк Словачки рај
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Словачки рај
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Словачки рај
Мјесто Словачка
Најближи градСпишка Нова Вес
Координате48°54′30″N 20°24′00″E / 48.90833° СГШ; 20.40000° ИГД / 48.90833; 20.40000Координате: 48°54′30″N 20°24′00″E / 48.90833° СГШ; 20.40000° ИГД / 48.90833; 20.40000
Површина197.63 km² (76.3 mi2)
Основано18. јануар 1988. године
Управљачко тијелоСловачка

Национални парк Словачки рај (свк. Národný park Slovenský raj) је један од девет националних паркова Словачке, стациониран у источном делу земље.

Површина и локација[уреди]

Национални парк обухвата планински ланац Словачки рај, који се налази у планинској регији Словачко рудогорје.

Парк је површине 197,63 km² а покрива и заштитну зону око парка, која се протеже на 130,11 km². У парку се налази једанаест националних природних резервата и осам резервата природе.[1] У парку се налази око 300 км бициклистичке стазе опремљених сигурносним оградама, ланцима и мостовима. У Словачком рају се налази око 350 пећина, али је само Добринска ледена пећина отворена за јавност. Ова пећина је уједно и на УНЕСКО листи светских баштина од 2000. године.

Настанак и историја[уреди]

Први заштићени резерват на подручју Словачког раја основан је 1890. године. Прва заштићена биљка је била Рунолист, 1936. године.

Име Словачки рај први пут се појављује 1921. године у часопису Лепота Словачке. Прва заштићена зона на подручју данашњег националног парка основана је 21. августа 1964. године. Област је прекласификована у национални парк 18. јануара 1988. године.

Географија[уреди]

Национални парк је ситуиран у Банскобистричком крају, Брезну, Прешовском крају, Попраду и у региону Кошичког краја, а припада дикстриктима Спишка Нова Вес и Рожњава).

Реке и потоци су формирали многе клисуре, кањоне, долине, пећине и водопаде у Словачком рају, при чему је река Хорнад најважнија за подручје. Најпознатија клисура је Велки Сокол, која је са 4,5 км дужине уједно и најдужа. У националном парку налазе се још Суха Бела, Пиецки и клисура Кисел, као и бројни водопади. Приелом Хорнад је најдужи кањон са 11,7 км, а садржи и највећу разноликост врста.[2] Највиши водопад је Завојов водопад, висине 70 м.[3] Највећи водени резервоар је Палцманска Маша, формиран 1956. године, који покрива површину од 0,85 km² ,а користи се за пливање, водени спорт, риболов и друге рекреативне активности.

Највиши врх је Предња рупа са 1.545 м висине. Стена позната под именом Томашовски, висине 680 м је изузетно популарна за планинаре и остале посетиоце, јер се са ње пружа јединствени поглед. Најнижа тачка у националном парку је Хорнада, која се налази на висини од 470 м.

Биологија и екологија[уреди]

Словачки рај је место са највећим бројем лептира на простору Словачке, са 6.6 лептира на 1 km².[2] Предео Коапанечке луки изузетно је богат васкуларним биљкама, са 75 јединки по 1м2.

У националном парку се налази око 4000 врста бескичмењака, заједно са 2100 врста лептира, 400 врста буба и 150 врста сисара, укључујући медведе, лисице, вукове, дивље мачке, јелене, дивље свиње и куне. Национални парк је дом 65 угрожених животиња, укључујући степског сокола и европску текуницу.[4][5]
Шума прекрива 90% парка, а најраспрострањеније врсте дрвећа су буква, смрча, јела и бор. У парку се налази 930 врста биљака, а 35 њих су заштићене законом. Поред тога, парк је дом за шест ендемских биљака.[6][7]

Туризам[уреди]

Најпознатија туристичка места и одмаралишта су Чинго и Подлесок на западу, Дјединки на југу и Клашториско, стациониран у срцу националног парка. Најпосећенија места у парку су Добринска ледена пећина[8] и Суча Бела Џорџ.

Парк нуди око 300 км планинарских стаза и неколико бициклистичких стаза. Једна од најпосећенијих рута је Приелом Хорнаду. У северном делу Словенског раја налазе се два главна туристичка центра овог краја: Чингов и Подлесок. Повезани су са маркираном трасом дужине 15 км, која води кроз кањон дуж реке Хорнад.[9]

Галерија[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ „National Park of Slovenský raj”. Slovak Tourist Board. n.d. Архивирано из оригинала на датум 23. 10. 2007. Приступљено 25. 5. 2007. 
  2. 2,0 2,1 Naj v Slovenskom raji (Records of the Slovak Paradise)” (на језику: Slovak). mKs. n.d. Приступљено 25. 5. 2007. 
  3. ^ „Waterfalls: Slovak Paradise”. Slovak Tourist Board. n.d. Архивирано из оригинала на датум 23. 06. 2007. Приступљено 25. 5. 2007. 
  4. ^ Fauna (на језику: Slovak). mKs. n.d. Архивирано из оригинала на датум 27. 09. 2007. Приступљено 25. 5. 2007. 
  5. ^ Rastlinstvo (Plants)” (на језику: Slovak). Správa Národného parku Slovenský raj. n.d. Архивирано из оригинала на датум 1. 7. 2007. Приступљено 25. 5. 2007. 
  6. ^ Flóra (на језику: Slovak). mKs. n.d. Архивирано из оригинала на датум 27. 09. 2007. Приступљено 25. 5. 2007. 
  7. ^ Živočístvo (Animals)” (на језику: Slovak). Správa Národného parku Slovenský raj. n.d. Архивирано из оригинала на датум 1. 7. 2007. Приступљено 25. 5. 2007. 
  8. ^ 9 Sights You Have to See at Slovak Paradise National Park
  9. ^ Slovak paradise

Спољашње везе[уреди]