Пређи на садржај

Национални парк Фрушка гора

Координате: 45° 10′ 00″ N 19° 40′ 00″ E / 45.16667° С; 19.66667° И / 45.16667; 19.66667
С Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Фрушка гора
IUCN категорија II (национални парк)
Поповичко језеро
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Фрушка гора
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Фрушка гора
Мјесто Србија
Најближи градНови Сад
Координате45° 10′ 00″ N 19° 40′ 00″ E / 45.16667° С; 19.66667° И / 45.16667; 19.66667
Површина26.672 ha[1]
Основано1960. године
Управљачко тијелоСрбија
Управна зграда у Сремској Каменици

Национални парк Фрушка гора се налази у Војводини, у Србији, недалеко од Новог Сада. Године 1960. је проглашен националним парком.[2]

Највиши врх је Црвени Чот (539 m), а најзначајнији туристички центар Иришки венац.[3][4] Пружа се дуж десне обале Дунава, дуга 78, а широка 15 km. Стварање планине почело је у мезозоику, пре 90 милиона година; научници је називају „огледало геолошке прошлости“.[5] На њој су пронађене 164 животињске фосилне врсте, старе око 123 милиона година. Флору Фрушке горе чини око 1500 биљних врста.[6]

Фрушка гора богата је шумама храста, граба, букве, липе и другог дрвећа, са заштићених преко 50 биљних врста.

На планини постоји и више археолошких налазишта (неолит, бакарно, бронзано и римско доба), као и стари фрушкогорски манастири (укупно 17), настали од краја 15. до 18. века, познати по специфичној архитектури, богатим ризницама, библиотекама и фрескама. Средиште управе Националног парка је у Сремској Каменици.[1]

Назив националног парка потиче од назива истоимене планине, а сам назив Фрушка гора носи у свом придевском облику етноним „Фруг“ у значењу Франак (Франачка држава се крајем 8. и почетком 9. века простирала све до наших крајева), те на тај начин име ове планине чува успомену на стање из давних времена.[4]

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

На простору националног парка расте преко 1.500 биљних врста, од чега највећи проценат са скоро 90% удела укупне флоре чине скривеносеменице са 36 врста, од којих су неке заштићене као природне реткости. Сем њих на простору се може наћи и око 700 врста лековитих биљака.

Гљиве су на Фрушкој гори доста заступљене, са око 2.000 регистрованих врста.

Водоземаца и гмизаваца је регистровано 23 врсте, од којих је најзначајнија отровница шарка (Vipera berus), сисари су заступљени са 60 врста у 16 фамилија, док је фауна бескичмењака прилично слабо истражена.[7]

Птице су на Фрушкој гори присутне са око 220 врста, од чега је један део птице селице, које се кратко задржавају, а постоји и значајно присуство већег броја врста птица грабљивица.

Географија

[уреди | уреди извор]

Парк чини усамљена острвска планина у Панонској низији. Према југу и северу Фрушка гора је јако разуђена планинским и речним токовима, при чему се од главног уског гребена пружају појединачни, бочни гребени, најчешће са врло стрмим падинама. Северна падина Фрушке горе је стрмија у односу на јужну, услед подсецања Дунава. Такође, лесна зараван која окружује Фрушку гору, мање је ширине и моћности на северној страни, услед поменутих прилика.

Хидрографска мрежа Фрушке горе је веома густа и релативно правилно распоређена, на шта утиче и релативно велика количина падавина на годишњем нивоу. Фрушкогорски потоци носе највеће количине воде у пролеће и касну јесен, док највећи број потока пресушује средином лета и остаје такав до средине јесени.

На Фрушкој гори постоји девет врхова који прелазе надморску висину од 500 метара:[3]

Географско-туристички положај

[уреди | уреди извор]

Национални парк Фрушка гора има повољан туристичко-географски положај. Преко Новог Сада и Београда је саобраћајно добро повезан путним правцима: Нови Сад-Београд, Нови Сад-Рума-Шабац, Нови Сад-Бачка Паланка-Илок-Шид, Нови Сад-Београд-Нештин-Илок, и неколико саобраћајница нижег реда које попречено пресецају планину. На свим путним правцима постоје, углавном сталне аутобуске линије. Што се тиче железничког саобраћаја, постоји железничка пруга Суботица-Нови Сад-Београд, која се од Београда рачва према Нишу и Бару. Аутобуска и железничка станица у Новом Саду удаљена је од Фрушке горе 15 km, а од Београда 50 km. Аеродром Сурчин (Београд) налази се на 55 km од Националног парка.

Пашњаци и плодно земљиште, виногради и воћњаци, украшавају падине и ниже делове Фрушке горе, док су површине које се налазе висинама изнад 300 метара надморске висине покривене густим, листопадним шумама.

Манастири Фрушке горе

[уреди | уреди извор]

На Фрушкој гори постоји око 20 манастира. Сви ти манастири потичу из 13/14. века. Најмлађи мманастир на Фрушкој гори је манастир Врањаш, који се налази између села Манђелос и Гргуревци. Манастир је саграђен 2014. године.

Неки од манастира су

Мошти Светог Теодора Тирона чувају се у манастиру Ново Хопово, и то су најстарије мошти неког светитеља у Србији.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Национални парк Фрушка гора Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2014), документациона основа. Приступљено 2. јануара 2014.
  2. ^ „NACIONALNI PARK FRUŠKA GORA“ Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2014), srbija.superodmor.rs. Приступљено 2. јануара 2014.
  3. ^ а б „Листа планинских врхова у Србији на сајту Планинарског савеза Војводине” (PDF). Планинарски савез Војводине. Приступљено 4. 5. 2018. 
  4. ^ а б „Национални парк Фрушка гора“, rancplatan.com. Приступљено 2. јануара 2014.
  5. ^ „Nacionalni park Fruška gora“ Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2014), eko.vojvodina.gov.rs. Приступљено 2. јануара 2014.
  6. ^ „Nacionalni park Fruška gora“ Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2014), srbija.travel.rs. Приступљено 2. јануара 2014.
  7. ^ „НП Фрушка гора”. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]