Национални природњачки музеј у Софији

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Национални природњачки музеј
Национален природонаучен музей при БАН
Natural-history-sofia-ifb.JPG
Оснивање1889.
ЛокацијаСофија
Бугарска
Врстамузеј геологије, палеонтологије, ботанике, зоологије
ДиректорПроф. др. Николај Спасов
Адресабул. „Цар Освободител“ № 1
Веб-сајтhttp://www.nmnhs.com

Национални природњачки музеј (НПМ) (буг. Национален природонаучен музей при БАН) је научни институт у Софији и најбогатији природњачки музеј на Балканском полуострву.

Ту се чува и промовише жива и нежива природа у Бугарској и иностранству- преко милион узорака препарираних животиња, биљака и минерала.

Поставка Националног природњачког музеја укључује више од 400 врста сисара, преко 1200 врста птица, велики број водоземаца и гмизаваца, стотине хиљада инсеката и других бескичмењака, као и фосилне узорке (кости, фрагменти костију и цели скелети). Такође су изложене разне врсте минерала и око 1200 узорака хербаријума из флоре Бугарске. Национални природњачки музеј је први и најбогатији природњачки музеј на Балканском полуоству.

Историја[уреди | уреди извор]

Национални природњачки музеј је изграђен 1889. године, као Природно-историјски музеј Кнеза Фердинанда.[1] Поставка је отворена за посетиоце 1907. године.

Академик др Иван Буреш, директор музеја од 1914. до 1947., претворио га је у савремени Бугарски центар зоологије и ботанике и најважнији део краљевског природњачког института.

Зграда музеја је уништена 1944. године током савезничког бомбардовања Софије.[2]

Национални природњаки музеј је 1947. издвојен  као независтан институт Бугарске академије наука. У Асеновграду изграђен је Палеонтолошки музеј који чува јединствене колекције фосила сисара. Изграђен је 1995. године на основу збирки локалног наставика биологије Димитра Ковачева, на иницијативу професора Николаја Спасова,

Активности[уреди | уреди извор]

Поред специјализованих музејских активности повезаних са обогаћивањем и одржавањем колекција, научноистраживачки посао радника је повезан са савременим међународним и нациналним приоритетима у области истраживања биодиверзитета, геологије, екологије и очување животне средине. Од 1989. музеј издаје часопис „ Historia naturalis bulgarica“.

Стурктура[уреди | уреди извор]

До 2007. године музеј укључује следећа одељења:

  • Савремени и фосилни сисари
  • Савремене и фосилне птице
  • Савремени и фосилни водоземци и гмизавци
  • Савремене и фосинле рибе
  • Инсекти
  • Зглавкари
  • Фосили бескичмењака
  • Биљке и гљиве
  • Минерали и камење

Године 2007. је извршено спајање одељења:

  • Палеонтологија и минераологија
  • Ботаника
  • Бескичмењаци
  • Кичмењаци

Директори[уреди | уреди извор]

  • Иван Буреш (1914.-1947.)
  • ...
  • Иван Костов (1974.-1988.)
  • ...
  • Петар Берон (1993.-2005.)
  • Алекси Попов (2005.-2011.)


Изложба[уреди | уреди извор]

Изложба је распоређена на четири спрата. Први спрат упознаје посетиоца са неживом природом, као и разноликост стена и минерала. У витринама је изложено 450 врста минерала, систематски сложених. Приказане су нове законитости стварања и унутрашња структура кристала, као и очигледна физичка својства минерала. На другом спрату посетиоци се сусрећу са богатствима живе природе. Трећи спрат представља разноврсност савремених сисара. Изложени су једни од последњих чистокрвних бизона који су живели у Европи. Медвед од два метра, са планине Риле, усправљен на задњим ногама је добио златну медаљу за највећег медведа на Међународној локвачкој изложби у Берлину 1937. године. Диораме креирају сцене из живота великих предатора у екваторијалним шумама Америке и Азије.

Ископине животиња и биљака[уреди | уреди извор]

Представљена је геолошка историја Земље и еволуција. Приказани су скамењени остаци из различитих геолошких периода. Џиновски амонит, који је изложен у музеју, стар је око 84 милиона година.

Рибе[уреди | уреди извор]

У музеју је представљена ихтиофауна и све врсте водоземаца у Бугарској. Изложене су и све основне врсте породице риба које насељавају слатке воде. Диорама представља живот у коралним гребенима Карипског мора.

Птице[уреди | уреди извор]

У овом делу изложбе се предсавља егзотична авифауна, односно приказане су препариране велике птице са свих континената. Затим су приказани експонати скоро свих врста савремених птица, укључујући и њихове бугарске представнике. Овај музеј је једино место у Бугарској где може да се види неколико стотина врста птица, укључујући и врсте које су изумрле у бугарској природи и у свету, као брадан, мали ждрал итд. Колекција птица достиже око 12 000 примерака.[3][4][5][6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Georgiev, Venelin (2014-06), Strategy Maps and Balanced Scorecard - used for Assessing the Activities of the Entities in the BAS, Institute of Information and Communication Technologies, Приступљено 2018-12-26  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ Walter, Hilmar (2010-01). „Българска академия на науките. Съвет за чуждестранна българистика: Чуждестранна българистика през ХХ век. Енциклопедичен справочник, 2008”. Kritikon Litterarum. 37 (3-4). ISSN 0340-9767. doi:10.1515/kl.2010.005a.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ Zayrnyi, Sergey; Ochirov, Utash (1. 6. 2017). „ОТХОД ЧАСТЕЙ 110-Й ОККД ПОСЛЕ БОЕВ НА ДОНУ В ИЮЛЕ 1942 Г.”. MAGNA ADSURGIT HISTORIA STUDIORUM. 3 (1): 111—120. ISSN 2541-9749. doi:10.22162/2541-9749-2017-3-1-111-120. 
  4. ^ Historia Naturalis & Experimentalis, Elsevier, 1662, стр. vii—xi, ISBN 9781493304004, Приступљено 2018-12-26 
  5. ^ „Усачева Е.А. Юридическая природа соглашения об уплате алиментов”. Актуальные проблемы российского права. 6 (6): 1173—1179. 2014-06. ISSN 1994-1471. doi:10.7256/1994-1471.2014.6.10183.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  6. ^ „В.Н. Зима Парменид и статическая концепция времени”. Философия и культура. 6 (6): 756—765. 2013-06. ISSN 1999-2793. doi:10.7256/1999-2793.2013.6.8058.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)