Нацрт:Двоструки говор

С Википедије, слободне енциклопедије

Двоструки говор(енг. doublespeak) је језик који намерно сакрива, искривљује или обрће значење речи и чини их неразумљивим. Двоструки говор се може срести у облику еуфемизама(нпр. сервисирање мете уместо бомбардовање, смањивање броја уместо отпуштање)[1], са улогом да учини да истина звучи пријатније. Међутим, овај појам се може односити и на намерно коришћење двосмислених израза, или чак на потпуно инвертовање значења. У том случају, двоструки говор служи да замаскира истину. Двоструки говор се најчешће везује за језик политике и политичара. [2]Термин двоструки говор потиче из чувеног романа Џорџа Орвела "1984". Међутим, иако се сам израз не појављује у роману, сматра се да је добијен спајањем два израза која се појављују у књизи: новоговор и двоструко мишљење.[3]

Порекло и концепт[уреди | уреди извор]

Израз „двоструки говор“ потиче из књиге „1984-таЏорџа Орвела. Иако се сам израз не помиње у књизи, веома је близак је са два главна концепта књиге, „двоструко мишљење“ и „новоговор“[3]. Друга варијанта, „двоструки разговор“, која се такође односи на намерно двосмислен говор, постојала је у време када је Орвел написао своју књигу, али је употреба „двоструког говора“, као и „двоструког разговора“, у смислу који наглашава нејасноћу, каснијег датума у односу на објављивање „1984-те“. Повучене су и паралеле између двоструког говора и Орвеловог есеја "Политика и енглески језик", који говори о изобличењу језика у политичке сврхе[4]. У овом есеју, Орвел примећује да политички језик служи да изобличи и замути стварност. Орвелов опис политичког говора веома је сличан савременој дефиницији двоструког говора:[2]

У наше време, политички говор и писање су у великој мери одбрана неодбрањивог... Стога се политички језик мора састојати од еуфемизма, таутологије и потпуне нејасноће... неискреност је велики непријатељ јасног језика. Тамо где постоји јаз између стварних и декларисаних циљева неке особе, она се инстинктивно окреће дугим речима и коришћеним идиомима.

Писац Едвард С. Херман навео примере двоструког говора и двоструког мишљења у савременом друштву.[5] Херман у својој књизи „Изван лицемерја“ описује главне карактеристике двоструког говора:

Оно што је заиста важно у свету двоструког говора јесте способност да се лаже, било свесно или несвесно, и да се извуче са тим; и способност да се користе лажи и да се селективно бирају и обликују чињенице, блокирајући оне које се не уклапају у дневни ред и програм.[5]

Врсте двоструког говора[уреди | уреди извор]

Вилијам Луц, један од најпознатијих бораца против употребе двоструког говора, први је који је увидео врсте језичких манипулација које се користе и детаљно их описао. Он у својим делима наводи да постоје четири врсте двоструког говора: еуфемизми, жаргон, бирократски говор и надувани језик.[6]

Еуфемизам[уреди | уреди извор]

Еуфемизми се користе са циљем да се нешто ружно, грубо, непријатно или недолично ублажи или улепша[6]. У говорном језику, еуфемизми се користе свакодневно(нпр. каже се да неко заобилази истину уместо да лаже, каже се преминуо уместо умро...). Међутим, еуфемизам постаје облик двоструког говора онда када служи за обмањивање људи. Коришћење израза етничко чишћење(уместо геноцид), хируршки удар(уместо прецизно бомбардовање)[1], неутрализација субјекта(уместо убиство), унапређено испитивање(уместо мучење), као и чињеница да фармацеутске компаније на етикети лека напишу да при конзумацији истог могу постојати мањи споредни ефекти(уместо да напишу да лек може изазвати чак и срчани удар) само су неки примери коришћења еуфемизама као форме двоструког говора.

Жаргон[уреди | уреди извор]

Жаргон је локални дијалекат, коришћен од стране људи који припадају некој специјалној групи(нпр. лекари, адвокати...) [6]и као такав, разумљив је искључиво припадницима те групе. Луц истиче да, ако се жаргон користи у оквиру групе у којој су сви чланови упознати са значењем свих термина, то не може бити сматрано двоструким говором баш због чињенице да су сви присутни упућени шта говорник жели да каже. Са друге стране, ако се жаргон користи ван те групе, он постаје двоструки говор јер публика која слуша није упозната са терминима, што оставља простор за манипулацију[6]. Тако жаргон, употребом стручних израза, чини да једноставно изгледа комплексно, а да очигледно изгледа проницљиво. Употребом жаргона, чак и најобичнији изрази могу звучати компликовано, нпр. коришћење израза стопљени силикат(уместо стакло), органолептичка анализа(уместо оцена квалитета намерница), усклађивање идеја са лидерима у некој области(уместо крађа идеја)...

Бирократски говор[уреди | уреди извор]

Бирократски говор је, по мишљењу Вилијама Луца, врста двоструког говора која се најлакше остварује, јер све што је потребно јест гомилати речи и засути случаоце[6]. Употребом ове врсте двоструког говора стиче се утисак да особа која говори има ауторитет над осталима и због тога се слушаоци осећају потчињенима. Ова врста двоструког говора карактеристична је за језик политике и политичара. Отпуштање се бирократским говором описује као одрицање позиције у компанији, узроковано процесом модернизације, а са циљем да компанија несметано пређе у следећи период. На овом примеру се види како је гомилање речи учинило да негативна информација звучи скоро па позитивно. Међутим, бирократски говор може имати и супротан ефекат: може учинити да нешто ситно, неважно звучи много озбиљније него што заправо јесте. То се може видети из следећег примера: ако би неко желео да каже да се две ноћи уочи Божића на имању ништа није чуло, тако да звучи озбиљно, користећи бирократски говор рећи ће да широм пребивалишта, током два ноћна сегмета периода који претходи годишњој прослави зимског солстиција, није уочена никаква кинетичка активност од стране власника тог пребивалишта.

Надувани језик[уреди | уреди извор]

Надувани језик подразумева коришћење речи које звуче важно, тако да се слушаоцу обично учини изванредним, а свакодневно импресивним[6]. Ова врста двоструког говора најчешће се користи у рекламне сврхе. Коришћење израза у случају да(уместо ако), у блиској будућности(уместо ускоро), терминирати(уместо завршити), олакшати(уместо помоћи), негативан исход неге пацијента(уместо смрт), стандардна процедура(уместо основна правила и упутства) само су неки од примера надуваног језика.

Теоретски приступи[уреди | уреди извор]

Теренс П. Моран, члан Националног савета наставника енглеског језика из САД-а упоредио је употребу двоструког говора у масовним медијима са низом лабораторијских експеримената спроведених на пацовима. У експерименту, узорак пацова је прво лишен хране, па је једна група нахрањена шећером и водом, а друга група раствором сахарина. Обе групе су испољиле понашање које је показивало да је њихова глад задовољена, али су пацови из друге групе(који су нахрањени раствором сахарина) умрли од неухрањености. Моран упоређује ефекат двоструког говора на масе са другом групом пацова. Он такође наглашава структуралну природу двоструког говора и запажа да масовни медији и друге друштвене институције користе активан приступ да би управљали мишљењем друштва :[7]

Овај експеримент наводи на одређене аналогије између окружења које су научници створили за пацове и окружења створених за људе језиком и разним комуникационим масовним медијима. Попут окружења пуног сахарина, окружење створено или инфилтрирано двоструким говором пружа осећај ситости и обећава опстанак, али изглед је илузоран, а обећање лажно.

Двоструки говор такође има блиске везе са неким савременим теоријама. Едвард С. Херман и Ноам Чомски коментарисали су у њиховој књизи Сагласност за производњу : Политичка економија масовних медија да је Орвелов двоструки говор важна компонента манипулације енглеским језиком у америчким медијима, кроз процес који се назива дихотомизација, компонента медијске пропаганде која укључује „дубоко усађене двоструке стандарде у извештавању“. На пример, употреба државних средстава од стране сиромашних и финансијски угрожених обично се назива „социјална помоћ“ или „поклон“, које „размажени“ сиромашни људи „искоришћавају“. Ови термини се, међутим, не примењују тако често код осталих корисника владиног буџета, као што је војна потрошња.[8]

Најистакнутији представници[уреди | уреди извор]

Најистакнутији противници употребе двоструког говора оформили су 1971. године, усред афере Вотергејт, Комитет за јавни двоструки говор националног савета наставника енглеског језика(скраћено НЦТЕ). То је био период када је била распрострањена сумња о степену истине која карактерише односе између грађана са једне и света политике и војске са друге стране. Овај Комитет донео је две важне одлуке. Првом одлуком установљено је да је задатак Савета да пронађе начине за проучавање нехумане и неискрене употребе језика и књижевности од стране оглашивача, да скрене пажњу јавности на преступе и да предложи начине подучавања који би могли припремити децу да се изборе са рекламном пропагандом. Друга одлука захтевала је од Савета да пронађе начине за проучавање односа језика и политике, као и да тражи, објављује и да се бори против семантичке дисторзије језика од стране јавних званичника, кандидата за одређену функцију, новинара који се баве политичким дешавањима и свих осталих чије се речи преносе путем масовних медија.[9] Ове две резолуције остварене су формирањем Комитета за јавни двоструки говор.

Хју Ранк[уреди | уреди извор]

Хју Ранк је помогао при формирању Комитета за јавни двоструки говор и био је његов први председник. Под његовим уредништвом, Комитет објављује књигу "Језик и јавна политика" (1974) са циљем да информише читаоце о широком спектру употребе двоструког говора који се користи да би намерно заваравао и обмањивао слушаоце. Истакао је намерне јавне злоупотребе језика и приложио стратегије за борбу против двоструког говора усредсређујући се на подучавање људи, што би им помогло да препознају двоструки говор онда када је употребљен. Он је, такође, творац обрасца интензивирати/омаловажити који је широко прихваћен, а служи за откривање случајева у којима је двоструки говор употребљен.[9]

Ранков модел интензивирати/омаловажити[уреди | уреди извор]

Ранк је својим моделом интензивирати/омаловажити скренуо пажњу на два начина коришћења двоструког говора.

Интензивирање[уреди | уреди извор]

Први начин, интензивирање, представља посебно наглашавање оних елемената за које желимо да буду примећени. Интензивирање се може остварити на три начина: понављањем, асоцирањем и композицијом.

Понављање[уреди | уреди извор]

Понављање речи или визуелног склопа не само што се веома лако памти, већ и наводи слушаоца да понављано аутоматски орихвати као истинито. Тако се, на рекламама за детерџенте, слушаоцима платно учини чудесно бело само понављањем речи белина.

Асоцирање[уреди | уреди извор]

Асоцијација повезује предмет са идејом или са нечим што већ има емоционалну конотацију(са нечим жељеним или пак страшним). Стога људи који рекламирају детерџенте често приказују атрактивне људе у чистим кућама, користећи идеју да је чистоћа пожељна(па је, самим тим, екстремна чистоћа екстремно пожељна).

Композиција[уреди | уреди извор]

Процес интензивирања може се додатно побољшати целокупном композицијом онога што се презентује, на пример, упоређујући оно што треба презентовати са његовом супротношћу. Зато људи који рекламирају детерџент поред особе у чистој одећи неретко ставе и особу у прљавом оделу.

Омаловажавање[уреди | уреди извор]

Са друге стране, постоји омаловажавање, процес супротан интензивирању. Омаловажавање се, такође, може остварити на три начина: диверзијом, пропустом и збрком.

Диверзија[уреди | уреди извор]

Када није пожељно да слушалац нешто примети, онда му се скреће пажња са тога. У складу са тим, рекламери детерџената преусмеравају пажњу са забринутости за оштећење животне средине тако што нагласе да је за прање довољна само мала количина детерџента.

Пропуст[уреди | уреди извор]

Још један начин остваривања двоструког говора јесте једноставно не рећи ништа што би било противно аргументима који се заступају. Зато рекламери детерџената неће рећи ништа о негативним ефектима константног прања одеће.

Збрка[уреди | уреди извор]

Користи се онда када саговорник зна аргументе који се супротстављају аргументима друге стране, али се користи и за прикривање сопствених слабости. Типичан начин на који се збрка остварује јесте засипање саговорника разним информацијама и постављање комплексних питања. Произвођачи детерџената ће, на пример, дати научно објашњење како њихов производ ради уместо одговора да ли је опасан по околину.

Данијел Дитрих[уреди | уреди извор]

Данијел Дитрих био је други председник Комитета. На том месту наследио је Хјуа Ранка 1975. године. Уредник је друге публикације Комитета, под називом "Предавање о двоструком говору". Ова књига наставила је да промовише информисање наставника о начинима како би требало да подучавају ученике како да препознају двоструки говор и како да се боре против језика намењеног обмањивању и дезинформисању.[9]

Вилијам Луц[уреди | уреди извор]

Вилијам Луц био је трећи председник Комитета, после Ранка и Дитриха. Године 1989, Луц објављује своју књигу "Двоструки говор", као и трећу књигу Комитета под називом "Изван 1984"(која се састоји од 18 чланака чији су аутори дугогодишњи чланови Комитета, као и други, који су целокупним стваралаштвом допринели разумевању језика, уз библиографију која обухвата 103 извора). Луц је, такође, бивши уредник часописа "Квартални преглед двоструког говора", који је испитивао употребу вокабулара од стране јавних званичника, који је коришћен како би се прикрило право значење онога што говоре јавности. Он је један од оних људи који су највише допринели Комитету, а био је заслужан и за промовисање израза "двоструки говор" масовној публици, како би их информисао о варљивим особинама овог језика. Први је који је увидео врсте двоструког говора и описао их. Луц је једном приликом рекао:

Сви они који користе језик треба да се запитају да ли се изјаве и чињенице поклапају, да ли је језик, Орвеловим речима "у великој мери одбрана неодбрањивог" и да ли је језик "креиран тако да учини да лажи звуче искрено, убиства респектабилно, и тако да даје привид чврстине чистом ветру ".

Критике на рачун Комитета[уреди | уреди извор]

А.М.Тибетс један је од главних критичара Комитета. Он тврди да "сам приступ Комитета према злоупотреби језика и оно што његови чланови сматрају "двоструким говором" може дугорочно да ограничи њихову корист"[10]. Према његовим речима, "употреба Орвелових цитата од стране Комитета истовремено је нејасна и збуњујућа". Публикације Комитета одјекују именом Џорџа Орвела, а алузије на њега обилују у изјавама о двоструком говору; на пример, Комитет је цитирао Орвелову напомену да се "језик често користи као инструмент друштвене контроле" у говору и у политици. Тибетс тврди да је такав однос између Комитета и Орвелових дела контрадикторнан јер је "став одбора према језику либералан, чак и радикалан", док је "Орвелов став био конзервативан, чак и реакционарски"[10].Он такође критикује "континуирани напад" Комитета против језичког "пуризма".[10]

Савремена употреба[уреди | уреди извор]

Док се у прошлости сматрало да је конструисање речи да би се прикрило значење лоше, то је сада устаљена пракса. Веома је успешно стварање речи без експлицитног значења, али са посебним конотацијама за нове производе или компаније. Двоструки говор се такође примењује у области политике.

У рекламирању[уреди | уреди извор]

Оглашивачи користе двоструки говор како би своје комерцијалне намере прикрили од корисника, јер се јача одбрана корисника од рекламирања. Неки покушавају да се супротставе овој техници бројним системима који нуде различите приказе и информације како би истакли манипулативне и непоштене методе које оглашивачи користе.

Према Жаку Елулу, „циљ није чак ни да се промене идеје људи о одређеној теми, већ постизање усаглашености у начину на који се људи понашају“. Он демонстрира ово гледиште нудећи као пример рекламирање лекова. Употреба двоструког говора у рекламирању резултирала је да су стопе производње аспирина порасле за готово 50 процената са преко 23 милиона фунти 1960. године на преко 35 милиона фунти 1970. године.[11]

Образовање против двоструког говора[уреди | уреди извор]

Чарлс Вајнгартнер, један од оснивача НЦТЕ Комитета за јавни двоструки говор споменуо је : „људи не знају довољно о теми(стварности) да би препознали да језик који се користи прикрива, изврће, обмањује. Наставници енглеског језика треба да подучавају наше студенте да речи нису ствари, већ вербални симболи или знакови који би напокон требало да се врате стварима које означавају да би верификовали оно што јесу.“[4]

По Вилијаму Луцу : „Само подучавањем поштовању и љубави према језику, наставници енглеског језика могу у ученицима усадити осећај беса који би требали доживети када наиђу на двоструки говор.“ „Само ако користимо језик како треба схватићемо изопаченост својствену двоструком говору.“[12]

Образац интензивирати/омаловажити[уреди | уреди извор]

Овај образац формулисао је Хју Ранк и то је једноставно средство дизајнирано да подучи неким основним образцима убеђивања који се користе у политичкој пропаганди и комерцијалном оглашавању. Функција обрасца интензивирати/омаловажити није да диктира о чему треба разговарати, већ да подстакне кохерентну мисао и систематску организацију. Образац делује на два начина: интензивирањем и омаловажавањем. Сви људи врше интензивирање и то се ради понављањем, асоцирањем и слагањем. Омаловажавање се обично догађа путем пропуста, диверзије и збрке док комуницирају речима, гестовима, бројевима итд. Појединци се могу лакше изборити са организованим убеђивањем препознајући уобичајене начине на које се комуникација појачава или умањује, како би се супротставили двоструком говору.

Награда за двоструки говор[уреди | уреди извор]

Двоструки говор често користе политичари за унапређивање свог програма. Награда за двоструки говор је „иронична почаст јавним говорницима који су овековечили језик који је простачки обмањујућ, двосмислен, еуфемистички, збуњујућ или себичан.“ Национално веће наставника енглеског језика(НЦТЕ) је издаје од 1974. године. Добитници награде за двоструки говор обично су политичари, националне администрације или департмани. Пример за то је Министарство одбране САД-а, које је ту награду освојило три пута : 1991, 1993 и 2001. године. За награду из 1991. године, Министарство одбране САД-а је осигурало шест места у првих десет због коришћења еуфемизама као што су „сервисирање мета“(бомбардовање) и „пакети силе“(ратни авиони). Међу осталим тврдњама били су „тешко спровођење у радним односима“ што је био штрајк и „смислено опадање укупне производње“, покушај да се избегне изговарање речи „рецесија“.[1]

У комедији[уреди | уреди извор]

Двоструки говор, посебно када се преувеличава, може се користити у сатиричним комедијама и друштвеним коментарима иронично пародирајући политичке или бирократске институције. Телевизијска серија Да,министре знаменита је по употреби овог средства. Оскар Вајлд је био први заговорник овога и значајно је утицао на Орвела. Код нас, елементи двоструког говора могу се наћи у Нушићевим комедијама.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в [www.nytimes.com „Pentagon Is Given an Award, but It's No Prize”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). The New York Times. 24. 11. 1991. 
  2. ^ а б Orvel, Džordž (2004). 1984. 
  3. ^ а б Wasserman, Paul, Hausrath, Don (2005). Weasel Words: The Dictionary of American Doublespeak. 
  4. ^ а б Kehl,D.G., Livingstone, Howard (1999). [www.jstore.org „Doublespeak Detection for the English Classroom”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). The English Journal — преко JSTOR. 
  5. ^ а б Herman, Edward (1992). Beyond Hypocrisy. 
  6. ^ а б в г д ђ Lutz, William (зима 1988). „How to Analyze Language for Doublespeak”. Public Relations Quarterly. 
  7. ^ Moran, Terrance. [www.jstor.org „Public Doublespeak: 1984 and Beyond”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). College English. 37 — преко JSTOR. 
  8. ^ Goodwin, Jeff. [www.jstor.org „What's Right(and Wrong) about Left Media Criticism? Herman and Chomsky's Propaganda Model”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Sociological forum. 9 — преко JSTOR. 
  9. ^ а б в Zeis, Robert (септембар 1978). [www.jstor.org „Labels, Bandwagons, & Linguistic Pollution in the Field of Education”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). The English Journal. 67 — преко JSTOR. 
  10. ^ а б в Tibbetts, A.M. (децембар 1978). [www.jstor.org „A Case of Confusion: The NCTE Committee on Public Doublespeak”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). College English. 40 — преко JSTOR. 
  11. ^ Dieterich, Daniel (децембар 1974). [www.jstor.org „Public Doublespeak: Teaching about Language in the Marketplace”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). College English. 36 — преко JSTOR. 
  12. ^ Lutz, William (март 1988). [www.jstor.org „Fourteen Years of Doublespeak”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). The English Journal. 77 — преко JSTOR.