Нацрт:Дејан Црномарковић

    С Википедије, слободне енциклопедије
    Дејан Црномарковић
    Црномарковић Дејан.jpg
    Лични подаци
    Датум рођења(1961-11-28)28. новембар 1961.
    Место рођењаСмедеревска Паланка, Србија, Југославија,
    ДржављанствоЈугославија, Србија
    Занимањеновинар, писац
    Породица
    СупружникСлађана Црномарковић
    ДецаЛука Никола Црномарковић
    Књижевни рад
    Утицаји одБранко Миљковић, Меша Селимовић, Џим Морисон, Чарлс Буковски, Борис Вијан, Данил Хармс

    Дејан Црномарковић (Смедеревска Паланка 28. новембар 1961.) је југословенски и српски новинар и књижевник.

    Биографија[уреди | уреди извор]

    Основну школу и гимназију завршио је у Смедеревској Паланци. Студирао је на Правном факултету у Београду, али није дипломирао. Новинарско образовање стекао је на Југословенском институту за новинарство[1] у Београду.

    Аутор је више књига поезије.

    Објављивао је и прозу и заступљен је у књизи кратких прича Откуцаји пешчаног сата, 1990., књизи Најкраће приче, 2021., као и часописима и зборницима.

    Живео и радио у Југославији, Србији, Грчкој, Кини, Тајланду и Јужној Кореји.

    Новинарски рад

    Новинарску каријеру започео је 1988. године у Омладинском листу Треће око, а наставио у ТВ АНЕМ[2], дневним новинама Центар и Прес и РТВ Јасеница[3] у Смедеревској Паланци.

    Од 2006. године је издавач и уредник часописа Паланачке[4] независне варошке новине, а од 2015. и портала Шумадијске вести[5]. У ова два медија, поред осталог, објављује колумне На трагу[6] и (Из)Ванредни коментар[7].

    Члан је Удружења новинара Србије и Међународне федерације новинара.

    Књижевни рад[уреди | уреди извор]

    Добитник је Награде на Ратковићевим вечерима поезије[8] у Црној Гори 1987. године.

    Заступљен је у Антологији 200 шумадијских песника од 1804-2004. Бруј Шумадије.

    Књига поезије О изгубљеним данима објављена је у Грчкој[9][10][11][12] 2015. године.

    Με τον Dejan Crnomarkovic γνωριστήκαμε μέσω κοινής φίλης τέσσερεις περίπου μήνες πριν. Σέρβος, ποιητής, δημοσιογράφος, λάτρης της Ελλάδας, είχα τη χαρά να βρεθώ στην παρουσίαση της πρώτης του ποιητικής συλλογής για την Ελλάδα στο Free Thiniking Zone, στη Σκουφά. Μαζί με τη μεταφράστρια της συλλογής, Νόρα Λέφα, αρχιτέκτονα, εικαστικό και αγαπημένη κοινή φίλη και των δύο, είχαμε την ευκαιρία να συνομιλήσουμε, να γνωρίσω την υπέροχη οικογένεια του και να θαυμάσω την απλότητα και την αμεσότητα του χαρακτήρα του.

    Дејан Црномарковић и ја смо се упознали преко заједничког пријатеља пре отприлике четири месеца. Србин, песник, новинар, заљубљеник у Грчку, имао сам задовољство да будем на представљању његове прве књиге поезије у Грчкој у Зони слободног мишљења, у Скуфи. Заједно са преводиоцем збирке, Нором Лефом, архитектом, визуелном уметницом и драгим заједничким пријатељем, имали смо прилику да ћаскамо и упознамо једноставност и директност његовог карактера.

    Χρήστος Δασκαλάκης (Culturenow.gr)

    Књиге Део немира и О изгубљеним данима су промовисане и у Кини[13][14], У Библиотеци Канадске интернационалне школе[15] у Хефеју и налазе се у фундусу Националне библиотеке[16] провинције Анхуи.

    安徽省国家图书馆馆长李薇薇指出，克尔诺马尔科维奇是该馆展柜中第一位来自塞尔维亚的作家。

    - 我们希望这种合作能够继续下去，这意味着我们的大门永远为您敞开。对我们来说意义重大的是，从今天开始，我们还有一位塞尔维亚作家的书 - 其中包括导演李薇薇。

    Како је истакла директорка Националне библиотеке Провинције Анхуи, Ли Веи Веи, Црномарковић је први аутор из Србије чије су се књиге нашле у витринама ове Библиотеке.

    -Ми желимо да се ова сарадња настави, а то значи да су наша врата увек отворена за вас. За нас је значајно да од данас имамо и књиге једног аутора из Србије – рекла је, између осталог, директорка Ли Веи Веи.

    Члан је Алтернативне уметничке групе Петум[17] са још четворицом академских сликара из Србије, Савеза књижевника у отаџбини и расејању[18] и Књижевног клуба Пера Тодоровић.

    Дела[уреди | уреди извор]

    - Део немира[19] (МЗКПД, Црна Гора 1989.),

    - Игре руком (Мимо, Београд 1990.),

    - О изгубљеним данима (Оптимум, Смедеревска Паланка 2005.),

    - Део немира – друго издање[20] (Библиотека Милутин Срећковић, Смедеревска Паланка 2015.),

    - Για τις χαμενες μερες (Direct publishing, Αтина 2015.),

    - Бог је желео да будем птица[21][22][23] (Библиотека Милутин Срећковић, Смедеревска Паланка 2020.).

    Референце[уреди | уреди извор]

    1. ^ „worldcat.org”. 
    2. ^ „АНЕМ”. 
    3. ^ „tvjasenica.rs”. 
    4. ^ „Редакција palanacke.com”. 
    5. ^ „Шумадијске вести”. 
    6. ^ „Колумне На трагу”. 
    7. ^ „Колумне (Из)Ванредни коментар”. 
    8. ^ „Ратковићеве вечери поезије”. 
    9. ^ „«Για τις χαμένες ημέρες», Dejan Crnomarkovic, από τη Σερβία με αγάπη, culturenow..gr”. 
    10. ^ „Čikaški "Serbian mirror" u najnovije broju piše o grčkoj knjizi Dejana Crnomarkovića”. 
    11. ^ „Mart serbianmirror.com” (PDF). 
    12. ^ „Intervju Dejana Crnomarkovića za grčki Culture now: IZ SRBIJE SA LJUBAVLJU”. 
    13. ^ „Новине у Кини објавиле опширан интервју са српским писцем”. 
    14. ^ „Hefei Education network-Hefei Education Information network-edu365jia.cn”. 
    15. ^ „Author visit-Canadian international school, Hefei, cishefei.com”. 
    16. ^ „UNS::Vesti::Knjige novinara i pisca u fondu Nacionalne biblioteke kineske provincije Anhui”. 
    17. ^ „Уметничка група Петум (пет уметника)”. 
    18. ^ „СКОР”. 
    19. ^ „Deo nemira: (pesme) - Dejan Crnomarković - Google knjige”. 
    20. ^ „Medija centar Bor na Sajmu knjiga promocija knjige Deo nemira Dejana Crnomarkovića”. 
    21. ^ „”Бог је желео да будем птица” Култура stvarnost.rs”. 
    22. ^ „УНС::Књиге чланова::Дејан Црномарковић-”Бог је желео да будем птица””. 
    23. ^ „Нова књига поезије Дејана Црномарковића”. 

    Спољашње везе[уреди | уреди извор]

    Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нацрт:Дејан_Црномарковић&oldid=25658727”