Нацрт:Магнетика

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Магнетика (енгл. Magnetica) је наука о магнету и својствима магнета. Две гране магнетике јесу магнетостатика и магнетодинамика. Магнетостатика је наука о својствима магнета, док је магнетодинамика наука о кретању својства магнета. Динамика подразумева преношење магнетног својства из магнета у метал. Кретање магнетних својства кроз проводник метала открива постојање такозваних Магнетних струја.

Магнетостатика[уреди | уреди извор]

Магнетни метал и магнетно поље[уреди | уреди извор]

Магнет је метал које се зове магнетни метал и поље које се зове магнетно поље. Магнетно поље се налази у магнетном металу и око магнетног метала. Поље у магнетном металу је унутрашње магнетно поље, око магнетног метала је спољашње магнетно поље. Ретенција је унутрашње магнетно поље у магнетном металу. Флукс је унутрашње магнетно поље у магнетном металу и спољашње магнетно поље око магнетног метала. Поље може бити привлачно, одбојно или непробојно. Привлачно (атракционо) магнетно поље је поље које узрокује привлачење. Магнетна атракција је привлачењe метала у магнетном пољу. Одбојно (репулзивно) магнетно поље је поље које узрокује одбијање. Магнетна репулзија је одбијањe метала у магнетном пољу. Магнет садржи магнетно својство. Магнетни метал садржи својство за лепљење, магнетно поље садржи својство за привлачење, одбијање или непробијање. Својство за лепљење је својство у магнетном металу које лепи магнетни метал и метал. Не може излазити из магнетног метала. Магнетна адхезија је способност магнетног метала да лепи метал. При додиру магнетног метала и метала својство креће се ка залепљеном металу. Метал постаје полумагнет, лепљив за метале. Магнетно својство мастаје у магнетизационом пољу, а нестаје због демагнетизационог поља. Својство за привлачење је својство у магнетном пољу које привлачи метал. Својство за привлачење не излази из магнетног метала и излази из магнетног метала, флукс. Својство за одбијање је својство у магнетном пољу које одбија метал. Магнетно поље не излази из магнетног метала је Релуктација. Магнетно поље излази из магнетног метала је Магнетни флукс. Врсте магнетних поља: -поље је магнетизационо поље, -поље је демагнетизационо поље, -поље је густина поља, -поље је привлачно или одбојно поље, -поље је коерцитивно поље, -поље је поље за стварање струје. Магнетизационо поље је поље у којем се може намагнетисати метал или око метала створити поље.

Кулонов закон за магнетизам: Интензитет магнетостатичке силе између два тачкаста намагнетисања је директно пропорционалан производу количина њихових намагнетисања, а обрнуто пропорционалан квадрату растојања између та два намагнетисања.

Рацио магнетног поља је однос јачине магнетног поља и густине магнетног поља. Гушће поље значи спорије кретање у пољу. Константа магнетног поља је зависност јачине магнетног поља од густине магнетног поља.

Јачина магнетног поља је сила привлачења или одбијања гвоздених материјала у пољу. Јачина магнетног поља је количина створеног својства привлачења или одбијања у пољу.

Велика јачина поља привлачи метал велике масе и запремине. На пример, мали магнет са малим пољем али великом јачином може привући огроман метал. Када се искључи јачина није могуће привлачење или одбијање.

Густина магнетног поља је количина магнетног својства у пољу. Једнака је пропустљивости и сили привлачења.

или

или

Константа густине магнетног поља је зависност густине магнетног поља од пропустљивости.

Поље може бити хомогено исте густине, густо или ретко или хетерогено различите густине, густо и ретко. Она јесте обрнуто пропорционална брзини и пермеабилности метала. Велика густина поља смањује брзину привлачења или одбијања гвоздених материјала. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу Магнетни домени. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Две врсте зидова су Блохови зидови и Нелови зидови. Блохови зидови су уско прелазно подручје на граници између магнетних домена, преко којег се магнетизација мења из своје вредности у једном домену у следећу вредност у другом домену. Поље демагнетизације мења магнетне домене (смер магнетизације у доменима), али не и зидове домена. Наука о магнетним доменима је микромагнетика. Честица у честици ствара густину магнетног поља. Празан простор у честици је вакуум. Вакум не постоји у сатурацији.

Снага магнетног поља описује и мери чврстину магнетног поља. Највећу снагу има непробојно магнетно поље због које је могућа магнетна левитација.

Метал[уреди | уреди извор]

Једини материјал у природи који магнет привлачи јесте метал. Метал који се може привлачити је металик, који се не може привлачити је диметалик. Унутрашња структура метала чине честице које у себи садрже метализам. Због метализма у честицама, метал може бити привучен у магнетном пољу и да постане магнет. Метализација је процес стварања металног својства. Деметализација је нестајања металног својства. Металика је наука о врстама метала.

Магнетни метал, магнетно поље и метал[уреди | уреди извор]

Магнетно поље кроз магнетни метал[уреди | уреди извор]

Магнетна флуксација је магнетно поље кроз магнетни метал. Магнетни флукс је мера магнетног поља кроз површину магнетног метала.

Kроз површину је дефинисана као густина магнетног флукса помножена са компонентом површине попречног пресека површине која је под правим углом у односу на магнетно поље. Густина магнетног флукса Φσ је физичка величина количине магнетног поља из површине магнетног метала. Јачина магнетног флукса ΦH је физичка величина јачине магнетног поља из површине магнетног метала кроз привлачни метал. Промена густине магнетног флукса је мењање густине магнетног флукса кроз површину за одређени временски период . Промена брзине магнетног флукса је мењање брзине магнетног флукса кроз површину за одређени временски период. Промена јачине магнетног флукса је мењање јачине магнетног флукса. Магнетизациони магнетни флукс је створено магнетно поље излази из површине магнета. Магнетизациони флукс се креће коначано или бесконачано. Тродимензионални магнетизациони магнетни флукс излази из запремине магнетног метала. Магнетно поље излази из магнета и пролази кроз коначан метала је праволинијски запремински флукс. Магнетно поље излази и кружећи у ваздуху улази у површину магнета је кружни површински флукс. Магнетно поље излази из једне површине и кружећи улази у другу површину магнета је кружни запремински флукс. Константа флукса је зависност флукса од пропустљивости.

Ланчан флукс је створено магнетно поље креће кроз намотаје.

Магнетно поље које излази из намотаја завојнице је флукс намотаја Φwinding. Магнетно поље које излази из магнетног језгра калема је флукс језгра Φcore. Магнетно поље излази из једне површине, праволинијски и криволинијски пролази кроз ваздух и улази у другу површину магнетног језгра је сопствени флукс Φuseful. Метални проводник окреће се кроз магнетно поље магнета, сече и одваја магнетни флукс на два или више делова је одвојени флукс Φcutting. У почетној фази стварања настаје магнетно поље без чврстине. Током стварања магнетно поље добија чврстину. Делови магнетизационог магнетног поља искре из магнета је флукс прштења Φspark. Делови поља без чврстине искрећи нестају у ваздуху. Магнетизационо магнетно поље без чврстине пада из магнета је флукс расипања Φbulk. Магнетизационо магнетно поље без чврстине цури из магнета је флукс цурења Φleakage. Када се флукс примарног намотаја у трансформатору мења, флукс повезан са секундарном завојницом се такође мења је везани флукс Φlinking. Два или више везана флукса чине спојени флукс Φcoupling. Магнетно поље се унутра метала сакупља је скупљени флукс Φpinning.

Квантни магнетни флукс описује честичну природу магнетног поља. Он је диференца (разлика) густине флукса материје и густине флукса у вакууму. Магнетон је честица која чини магнетно поље. Флукс зависи од густине магнетног поља, јачине магнетног поља, апсолутне или релативне пропустљивости и величине површине. Четири врсте флукса јесу апсолутан хомоген магнетни флукс, релативан хомоген магнетни флукс, апсолутан хетероген магнетни флукс, релативан хетероген магнетни флукс. Цела површина пропушта магнетно поље исте густине јесте апсолутан хомоген магнетни флукс . Део површине пропушта магнетно поље исте густине јесте релативан хомоген магнетни флукс . Цела површина пропушта магнетно поље различите густине јесте апсолутан хетероген магнетни флукс. Део површине пропушта магнетно поље различите густине јесте релативан хетероген магнетни флукс. Магнетни ток је магнетно поље кроз динамичну површину. Флукс и ток јесу исти ако је магнетно поље исте густине и јесу различити ако је различите густине.

Магнетно поље кроз метал[уреди | уреди извор]

Магнетна оклопност је магнетни флукс који не пролази кроз метал. Не може проћи због унутрашњег отпора (ваздушни отпор) или спољашњег отпора (метални отпор).

Ретенција је магнетно поље у магнетном металу или кроз магнетизациони метал. Ретентивност је количина непропустљивог магнетног поља у магнетном металу или кроз метал. Ретентибилност је количина пропустљивог магнетног поља у магнетном металу или кроз метал. Ретенса Ө је количина магнетног флукса у магнетном металу или кроз метал.

Пропустљив метал алуминијум креће кроз пропустљиво поље али због непостојања металног својства у металу или магнетног својства у пољу не може се намагнетисати. Пропустљив метал кобалт креће кроз пропустљиво поље али због непостојања металног својства у металу или магнетног својства у пољу не може створити магнетно поље. Непропустљив метал радијум креће кроз пропустљиво поље али због непропустљивости не може се намагнетисати. Непропустљив метал бизмут креће кроз пропустљиво поље али због непропустљивости не може створити магнетно поље. Пропустљив метал креће кроз непропустљиво магнетно поље због које није могуће намагнетисање или стварања поља. Пропустљиво магнетно поље не пролази кроз непропустљив метал. Непропустљив метал не пролази кроз непропустљиво магнетно поље, метал не улази у магнетно поље.

Окретање магнетног поља[уреди | уреди извор]

Магнетни померај је померање магнетног поља. Обртно (ротационо) магнетно поље је поље које се окреће око магнетног метала. Момент силе је потребан да покрене ротацију магнетног поља. Магнетна мобилиција је покретање ротације магнетног поља. Магнетна мобилитет је покретљивост ротације магнетног поља. Магнетна ротација је окретање магнетног поља. Магнетна ротабилност O је окретљивост магнетног поља или метала у магнетном пољу. Она мери број окретаја или ротацију.

Окретљивост метала се директно односи на магнетизацију, а индиректно на густину магнетног поља. Магнетни ротабилитет је окретање пропустљивог магнетног флукса кроз пропустљив метал. Магнетна ротацивност је окретање непропустљивог магнетног флукса кроз пропустљив метал. Магнетна ротацитанса је окретање магнетног флукса кроз метал. Магнетна имротација је неокретање магнетног поља. Магнетна имротабилност је неокретљивост магнетног поља или метала. Ротација магнетног поља покреће метал у пољу. Метал ротира због стварања магнетизма у себи. Магнетна дуална ротација је појава зависности ротације метала од ротације магнетног поља због силе привлачења. Магнетни дуални момент је мера количине зависности ротабилности метала од ротабилности магнетног поља због силе привлачења. Инверзибилност је мера брзине зависности ротабилности метала од ротабилности магнетног поља због силе привлачења. Инверзибилитет је мера брзине зависности ротабилности метала од ротабилности магнетног поља због густине поља. је ротација метала једнака ротацији поља ако је поље хомогене густине. је ротација метала неједнака ротацији поља ако је поље хетерогене густине. Жирација је ротација метала око било које тачке која није центар своје осе. Жиративност је мера окретљивости метала изван своје осе. Због жирације метал се не може магнетизовати. Жирациона константа је зависност жирације метала од његове еластичности. Жиромагнетни рацио је однос правилног магнетног момента и угаоног магнетног момента. Жирорадијус или жирација радијуса је полупречно кретање метала изван своје основне осе. Жирорадијус зависи од ригидности и момента инерције метала. Радијус жирације у једној оси је једнак количнику момента инерције око осе и укупне масе . Ротација која одговара тачки ротације не припада оси симетрије назива се тачка жирације. Кружни момент је број окретаја у јединици времена. Кружна брзина или брзина ротације је брзина окретаја у јединици времена. Кружна фреквенција је број понављања брзине окретаја у јединици времена. Угаони момент је угаони број окретаја у јединици времена. Угаона брзина је угаона брзина и смер ротације тела. Магнетни момент је број окретаја магнетног поља за једну секунду. Магнетизибилиција описује однос магнетног момента и густине магнетног поља. Магнетизибилност је физичка величина која мери магнетни моменат и густину магнетног поља. Магнетизибилитет је физичка величина која мери магнетни моменат и густину магнетног флукса кроз метал. Магнетизибилни рацио је однос физичких величина магнетног момента и густине магнетног поља. Велика брзина ротације метала је могућа због мале густине магнетног поља. Мала брзина ротације метала је могућа због велике густине магнетног поља. Магнетизибилна константа описује непромењену зависност магнетног момента и густине магнетног поља. Гаршелисов ефекат је магнетизација која настаје ротацијом метала коју ствара сила момента.

Градијенција је промена величине при прелазу из једне у другу тачку домена. Градијент је мера (повећање или смањење) физичке величине при прелазу из једне тачке у другу тачку домена. Градијенција је појава, градијент је физичка величина. Градијент флукса је повећање или смањење флукса при прелазу из једне тачке у другу тачку. Градијент температуре је повећање или смањење температуре при прелазу из једне тачке у другу тачку. Дивергенција је интензитет извора или понора физичке величине у једној тачки. Дивергент је мера интензитета извора или понора физичке величине у једној тачки. Дивергент силе је је мера интензитета извора или понора јачине силе у једној тачки. Дивергент густине поља је мера интензитета извора или понора густине поља у једној тачки. Curl је векторски оператор који показује степен ротације векторског поља. Curl ротације силе је повећање или смањење брзине ротације силе у једној тачки. Curl јачине поља је повећање или смањење ротације јачине поља у једној тачки. Curl векторског потенцијала је повећање или смањење ротације векторског потенцијала у једној тачки. Спољашњи производ вектора је промена једне физичке величине зависи од промене друге. Спољашњи производ вектора густине поља је брзина промене густине поља зависи од брзине ротације поља.

Чврстина магнетног поља и метала[уреди | уреди извор]

Магнетна ригидација описује чврстину магнетног метала и магнетног поља. Магнетна ригидација (крутост, чврстина) је отпор деформацијама као што су нестајање својства за привлачење поља и индукцију флукса у пољу. Магнетна ригидност је мера чврстине магнетног метала и магнетног поља. Ригиданса је мера чврстине магнетног флукса кроз метал. Ригидна константа је зависност магнетног поља од чврстине. Магнетна курвација је кривљење магнетног флукса кроз метал. Курванса Ѳ је мера кривљења магнетног флукса у металу.

Метална ригидација описује чврстину ротационог метала у магнетном пољу. Метална ригидација је отпор деформацијама као што су савијање, истезање, ломљење. Ротацијом кроз поље неким металима нестаје чврстина, а некима не. Метали који губе чврстине постају еластични. Метална ригидност је мера чврстине метала.

Магнетна еластиција је кривљење магнета или метала у обртном магнетном пољу. Магнетна еластичност је мера кривљења магнета или метала у обртном магнетном пољу. У магнетном пољу метал постаје еластичан. Еластанса је еластичност магнетног флукса кроз метал. Еластична константа је зависност еластичности магнетног поља од ригидности магнетног поља.

Магнетна вискозност је брзина протицања густине магнетног својства кроз проводник .

Магнетомеханички ефекти:

Магнетострикција λ је мењање димензија магнетног метала или метала као што је увијање, савијање или истезање у обртном магнетном пољу. Први магнетомеханички учинак открио је 1842. Џул, али га није знао теоријски објаснити. Назван је Џуловим учинком или лонгитудиналном магнетострикцијом. Закључио је да о материјалу од којег је штап направљен зависи да ли ће доћи до продужења (позитивна магнетострикција или дилатација) или скраћења (негативна магнетострикција или контракције). Смер промена дужине не зависи о смеру магнетног поља, а величина промене је функција јачине магнетног поља. Џул је открио и трансверзалну магнетострикцију. Чак је открио да се у лонгитудиналном смеру дешава дилатација (ширење) кад је у трансверзалном смеру контракција (скупљање). Зависи од унутрашњости поља (ригидности магнетног поља) и ригидности метала. Може бити лонгитудална, уздужна или трансверзална, попречна. Лонгитудална магнетострикција је промена дужине метала. Трансверзална магнетострикција је промена висине и ширине метала. Магнетострикциона константа је зависност промене облика метала од јачине поља .
Инверзни магнетострикцијски ефекат Виларијев ефекат или магнетоеластични ефекат је појава обрнуте магнетострикције, која се састоји у промени магнетизације магнета под утицајем механичких деформација (истезање, торзија, савијање итд.). Механички утицај на магнетостриктивни материјал који изазива промену магнетних својства (пермеабилности). Мења се и магнетна осетљивост (одговор на примењено поље) материјала када је изложена механичком стресу. Вилари ефекат се може користити за провођење суптилних физичких експеримената. Нарочито се може наћи зависност промене температуре магнетног материјала од магнетострикције засићења . Феромагнети (на пример, никл или пермеал - са садржајем никла више од 82%) који, када се магнетишу, смањују величину (негативна магнетострикција), смањују магнетизацију приликом истезања (негативан магнетоеластични ефекат). Супротно томе, истезање феромагнета са позитивном магнетострификацијом (на пример, штап са пермалмом од 65% Ни, који има највећу осетљивост на механичку деформацију) доводи до повећања њихове магнетизације (позитиван магнетоеластични ефекат). Када се компримова, знак магнетоеластичног ефекта мења се у супротно. Не постоји магнетоеластични ефекат у пермеацији са садржајем Ни од 82%.
Вајдеманов ефекат је увртање магнетног метала или метала услед заједничког деловања уздужне струје у металу и уздужног магнетног поља.
Матеучи ефекат заслужан за смањење димензије метала у магнетном пољу. Термодинамички је инверзан Вајдемановом ефекту.
Гвилемин ефекат повезан је са тенденцијом да се претходно савијени метал, направљен од магнетостриктивног материјала, изравна, када се подвргне магнетном пољу примењеном у правцу осе метала.

Стварање намагнетисаности и магнетног поља[уреди | уреди извор]

Да ли постоји флукс, да ли је могућа ротација метала, да ли је могуће створити својство, како је могуће створити својство, када је могуће створити својство, колико је могуће створити својство, да ли у пољу постоје честице за стварање магнетизма описује магнетни потенцијал. Потенцијал може бити векторски, скаларни или тензорски. Векторски потенцијал је векторска физичка величина чија је брзина ротације метала једнака густини магнетног флукса кроз метал. Скаларни потенцијал је скаларна физичка величина чија је запремина метала у пољу једнака магнетном флуксу који пролази кроз метал. Тензорски потенцијал је тензорска физичка величина чија је пермеабилност метала једнака густини магнетног флукса кроз метал. Релуктација је отпор неизлажења магнетног поља из магнетног метала. Релуктивност је немогућност излажења непропустљивог магнетног поља. Релуктабилност је немогућност излажења пропустљивог магнетног поља. Релуктациона константа је зависност релуктансе од отпора непролажења. Релуктанса је отпор материјала излажењу магнетног поља из магнетног метала или немогућност стварања спољашњег магнетног поља. Магнетно поље не излази из магнетног метала због унутрашњег отпора и не улази у ваздух због спољашњег отпора. Релуктанса је једнака магнетномоторној сили потребној за настајање магнетног флукса. Сила је потребна да магнетно поље изађе из магнетног метала и настане флукс.

је релуктанса
је магнетномоторна сила
је магнетни флукс

Магнетна импулзија је тежња да магнетно поље изађе из магнетног метала. Магнетна сусцепција је осетљивост магнетог поља на метал. Магнетна сусцептибилност је количина осетљивости магнетог поља на метал. Осетљивост зависи од количине магнетног својства у пољу потребне за индукцију. Масена магнетна сусцептибилност је осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност је осетљивост количине магнетног својства. Запреминска магнетна сусцептибилност је осетљивост запремине магнетног својства. Маса осетљивости поља је збир моларне осетљивости поља и запремине осетљивости поља . Сусцептанса је осетљивост магнетног флукса кроз метал. У магнетном флуксу постоји магнетизам за стварање магнетног поља које не излази из магнетног метала и за стварање магнетног поља које излази из магнетног метала (магнетни флукс). Сусцептибилни рацио је однос осетљивости и густине магнетог поља. Већа густина мања осетљивост и обрнуто. Сусцептибилна константа је зависност осетљивости на густину магнетог поља која се не може мењати. Сусцепцивност је не осетљивост магнетог поља на метал.

Магнетна квантиција је количина својства у честици потребна за стварање магнетизма. Магнетни квантитет је мера количине магнетног флукса кроз метал.

Магнетна рецепција је прихватање материјала због магнетизације. Магнетна рецептивност је мера прихватљивости да ли ће се материјал магнетизовати у примењеном магнетном пољу. Рецептивни рацио је мера односа материјала и примењеног магнетног поља.

Магнетна ексцитација је стварања намагнетисаности од магнетног својства у магнетном пољу. Магнетна ексцитивност је мера колико се створи намагнетисаности од магнетног својства у магнетном пољу. Ексцитивни рацио је однос намагнетисаности и магнетног својства у магнетном пољу. Више магнетног својства у магнетном пољу више намагнетисаности. Ексцитациона константа је зависност стварања магнетног својства од магнетног својства у магнетном пољу. Ексцитанса је магнетни флукс који је заслужан за стварање магнетног својства.

Импеданса је зависност промене флукса од магнетномоторне силе .

Ремитанса је зависност магнетизације од сусцептибилности. Створена количина магнетног флукса зависи од осетљивости магнетног поља и метала.

Реадмитанса је зависност магнетизације од кружног момента. Кружни момент метала једнак је створеној количини магнетног флукса .

Адмитанса је зависност магнетизације од брзине ротације. Брзина ротације метала једнака је створеној количини магнетног флукса .

Реактанса је зависност магнетизације од кружне фреквенције. Кружна фреквенција метала једнака је створеној количини магнетног флукса. Може бити магнетизациона и капацитивна. Магнетизациона реактанса је производ кружне фреквенције метала и намагнетисаности . Капацитивна реактанса је инверзна производу кружне фреквенције метала и магнетне капацитивности .

Лагранжово магнетно поље је магнетизационо поље за стварање магнетног поља. Лагранжова пропустљивост магнетног поља је пропустљивост магнетизационог поља за стварање магнетног поља. Лагранжова непропустљивост магнетног поља је непропустљивост магнетизационог поља за стварање магнетног поља. Лагранжова густина магнетног поља је густина магнетизационог поља за стварање магнетног поља. Лагранжова брзина магнетног поља је брзина ротације магнетизационог поља за стварање магнетног поља. Лагранжова фреквенција магнетног поља је број понављања ротације магнетизационог поља за стварање магнетног поља. Хамилтоново магнетно поље је магнетизационо поље за стварање магнетне адхезије. Хамилтонова густина магнетног поља је густина поља потребна за магнетизацију магнетне адхезије.

Магнетна хистереза је стварање магнетног својства са кашњењем или нестајање са кашњењем. Магнетоеластична хистереза је кривљење метала и његово враћање у првобитно стање са кашњењем. Сатурациона хистереза је настајање засићеног магнетног својства са кашњењем. Реманентна хистереза је део магнетног својства који остаје са кашњењем. Магнетизациона хистереза је кашњење у настајању магнетног својства. Демагнетизациона хистереза је кашњење у нестајању магнетног својства. Ригидна хистереза је кашњење у настајању магнетне ригидности (чврстине). Магнеторотациона хистереза је кашњење ротације метала или магнетног поља. Магнетна анхистереза је стварање магнетног својства тренутно или нестајање тренутно. Магнетоеластична анхистереза је кривљење метала и његово враћање у првобитно стање тренутно. Сатурациона аннхистереза је тренутно настајање засићења магнетног својства. Реманентна анхистереза је тренутно остајање дела магнетног својства. Магнетизациона анхистереза је тренутно настајање магнетног својства. Демагнетизациона анхистереза је тренутно нестајање магнетног својства. Ригидна анхистереза је тренутно настајање магнетне ригидности (чврстине). Магнеторотациона анхистереза је тренутна ротација метала или магнетног поља. Хистерезивност је тенденција да се успорено реагује на спољну силу и да се не врати у првобитно стање. Може бити апсолутна или релативна. Апсолутна хистерезивност је да се метал у потпуности не врати у првобитно стање. Релативна хистерезивност је да се метал делимично врати у првобитно стање.

Магнетна инфлуенција је појава када метал уђе у магнетно поље, намагнетише се и излазом из поља остаје или губи намагнетисаност. Инфлуентност је мера колико настане намагнетисаности излазом магнета из поља. Инфлуентивност је мера колико нестане намагнетисаности излазом магнета из поља. Инфлуенциона константа је зависност намагнетисаности од магнетног поља.

Магнетна перманенција или сталан магнет је остајање магнетног својства када магнет изађе из поља. Перманентност је мера колико остаје магнетног својства када магнет изађе из поља. Перманебилност је мера колико остаје пропусног магнетног својства када магнет изађе из поља. Перманебилитет је мера колико остаје непропусног магнетног својства када магнет изађе из поља. Перманенса је магнетни флукс остаје у магнету изван коерцитивног поље. Перманентан рацио је мера односа колико остаје магнетног својства када магнет изађе из поља и магнетног поља. Привремен магнет је привремено постојање магнетног својства када магнет изађе из поља. Када магнетно својство настане цело тренутно и нестане цело тренутно појава је Анхистереза. Када магнетно својство настане цело тренутно и нестане цело касније појава је Анхистереза и Хистереза. Када магнетно својство настане цело касније и нестаме цело тренутно појава је Хистереза. Када магнетно својство настане цело тренутно и нестане део тренутно појава је Анхистереза и Реманентна анхистереза. Када магнетно својство настане цело тренутно и нестане део касније појава је Анхистереза и Реманентна хистереза. Када магнетно својство настане цело касније и нестане део тренутно појава је Хистереза и Реманентна анхистереза. Када магнетно својство настане цело касније и нестане део касније појава је Хистереза и Реманентна хистереза.

Магнетизација је стварање магнетног својства или магнета. Намагнетисаност је мера количине створеног магнетног адхезионог својства. Јачина намагнетисаности је магнетни момент по запремини материјала .

Барнетов ефекат је магнетизација неиспражњеног материјала које ротира само око своје осе зато што магнетизација није могућа при појави жирације.

Брзина намагнетисаности је количник створене количине и времена. Време намагнетисаности је време када ће се створити својство. Изотропна анхистереза намагнетисаности је једнако и тренутно стварање магнетног својства у истим правцима у металу. Изотропна хистереза намагнетисаности је једнако и са кашњењем стварање магнетног својства у истим правцима у металу. Анизотропна анхистереза намагнетисаности је неједнако и тренутно стварање магнетног својства у различитим правцима у металу. Анизотропна хистереза намагнетисаности је неједнако и са кашњењем стварање магнетног својства у различитим правцима у металу. Реманентна намагнетисаност је стварање магнетног својства које преостаје након демагнетизације. Пермеабилна намагнетисаност је стварање пропустљивог магнетног својства. Пермитивна намагнетисаност је стварање непропустљивог магнетног својства. Хомогена намагнетисаност је стварање магнетног својства исте густине. Хетерогена намагнетисаност је стварање магнетног својства различите густине. Атракциона намагнетисаност је стварање привлачног магнетног својства. Репулзиона намагнетисаност је стварање одбојног магнетног својства. Адхезиона намагнетисаност је стварање лепљивог магнетног својства. Ригидна намагнетисаност је стварање чврстине за магнетно поље. Вектор намагнетисаности је кретање створеног магнетизма. Сила намагнетисаности је стварање магнетопокретачке силе за кретање створеног магнетизма. Спонтана намагнетисаност је када метал без ротације добија магнетне особине. Намагнетисаност сатурације је процес засићења магнетизације материјала. Орбитална намагнетисаност је магнетизација настала кружним кретањем честица. Термонамагнетисаност је процес настанка температуре при магнетизацији.

Пропустљив метал пролази кроз пропустљиво магнетно поље. У магнетним материјалима, магнетизација генерално не зависи линеарно од спољног магнетног поља. Могуће је магнетизовати магнетне материјале до засићења. Због ове магнетне засићености и магнетне заосталости, пропустљивост такође није константна. За мала поља, пропусност је знатно већа него у близини засићења. Поред тога, магнетизација зависи од претходне магнетизације, каже се да имају меморију. Пермеабитизација је немогућност стварања пропустљивости због пермеабилног отпора. Пермеабитилни отпор je oтпор стварању пропустљивости. Пермеабилизација је стварања пропустљивости због постојања магнетног својства у пољу за стварање пропустљивости. Пермеабилни отпор је oтпор нестајању пропустљивости. Апсолутна пермеабилност је цела пропустљивост материјала или вакуума. Релативна пермеабилност је делимична пропустљивост и делимична непропустљивост материјала или вакуума. Иницијална пермеабилност је улазна пропустљивост када је ниска вредност густине поља. Егзитна пермеабилност је излазна пропустљивост када је ниска вредност густине поља. Инкрементална пермеабилност је повећање величине пропустљивости кроз материју или вакуум. Инкрементална пермеабилност може бити фиксна или променљива и може се постепено или тренутно променити. Фиксна инкрементална пермеабилност повећава се тренутно или постепено и само једном. Променљива инкрементална пермеабилност повећава се тренутно или постепено и више пута. Декрементална пермеабилност је смањење величине пропустљивости кроз материју или вакуум. Диференцијална пермеабилност је различитост пропустљивости при разним условима . У анизотропним материјалима, магнетна пропустљивост углавном зависи од смера. Ова магнетна анизотропија се може описати као тензор пропустљивости . Ознака као тензорски ниво погодна је само у ограниченој мери за снимање магнетне анизотропије магнетних материјала. Конкретно, анизотропија је нелинеарна. Овде је неопходна дефиниција аналогна оној за диференцијалну пропусност. Пропустљивост је скаларна константа материјала само у случају да су дате линеарност и изотропија. Пермеабилна константа је зависност пропустљивости материје од пропустљивости вакуума. Константа вакуумске пермеабилности означава непромењен празан простор пропустљивости. Пермеабилни рацио је однос густине магнетног флукса према јачини магнетног поља у вакууму.

Пермеација магнетног метала је пропуштање магнетног метала. Пермеабилност магнетног метала је мера пропустљивости магнетног метала. Цео магнетни метал пропушта поље је апсолутна пермеација магнетног метала. Мера пропустљивости целог магнетног метала је апсолутна пермеабилност магнетног метала. Магнетни метал делимично пропушта и не пропушта поље јесте релативна пермеација магнетног метала. Мера пропустљивости дела магнетног метала је релативна пермеабилност магнетног метала.

Пермеација магнетне адхезије је пропуштање магнетног својства за лепљење. Пермеабилност магнетне адхезије је мера пропустљивости магнетног својства за лепљење. Магнетно својство за лепљење делимично пропушта исту густину метала или различиту густину метала.

Пермеација магнетног поља је пропуштање унутрашњег и спољашњег магнетног својства за привлачење или одбијање. Пермеабилност магнетног поља је мера пропустљивости магнетног поља. Магнетно поље пропушта цео метал је апсолутна пермеација поља. Мера магнетног поља да пропушта цео метал је апсолутна пермеабилност поља. Поље пропушта исту густину целог метала или различиту густину целог метала. Магнетно поље делимично пропушта метал је релативна пермеација поља. Мера делимичног пропуштања метала је релативна пермеабилност поља. Поље делимично пропушта исту густину метала или различиту густину метала.

Пермеација вакуума је пропуштање вакуума магнетног метала или метала. Пермеабилност вакуума је мера пропустљивости вакуума кроз магнетни метал или метал.

Пермеација ваздуха је пропуштање магнетног поља кроз ваздух. Пермеабилност ваздуха је мера пропустљивости ваздуха.

Пермеација метала је пропуштање метала у спољашњем магнетном пољу. Пермеабилност метала је мера пропустљивости метала. Цео метал пропушта магнетно поље јесте апсолутна пермеација метала. Мерење површине целог метала да пропушта магнетно поље јесте апсолутна пермеабилност метала . Цео метал пропушта исту густину поља или различиту густину поља. Метал делимично пропушта магнетно поље јесте релативна пермеација метала. Мерење делимичног пропуштања магнетног поља јесте релативна пермеабилност метала . Метал делимично пропушта исту густину поља или различиту густину магнетног поља.

Пермеабилитет је пропустљивост магнетног флукса. Пермеанса магнета је количина пропустљивости магнетног флукса. Пермеанса магнетног метала је мера пропустљивости магнетног флукса кроз магнетни метал. Пермеанса ваздуха је мера пропустљивости магнетног флукса кроз ваздух. Пермеанса метала је пропустљивост магнетног флукса кроз метал.

Mагнетна поларизација је кроз привлачно примењено магнетно поље магнетизацијом настаје ново привлачно поље које се зове монопол. У одбојном пољу настаје магнет са одбојним пољем. Магнетни монопол јесте магнет са једним полом. Mагнетна поларизативност је мера створене количине привлачног или одбојног магнетног поља кроз примењено привлачно или одбојно магнетно поље. Вектор поларизације је кретање новоствореног привлачног или одбојног магнетног поља кроз примењено привлачно или одбојно магнетно поље. Mагнетан поларизитет је мера брзине кретања новоствореног привлачног или одбојног магнетног поља кроз примењено привлачно или одбојно магнетно поље. Тензор поларизације је пропустљивост новоствореног привлачног или одбојног магнетног поља кроз примењено привлачно или одбојно магнетно поље. Поларизабилност P` је мера пропустљивости новоствореног привлачног магнетног поља кроз примењено привлачно магнетно поље. Поларизација зависи од пермеабилности, магнетизације и врсте магнетног поља. Поларизацион рацио је однос привлачног примењеног магнетног поља и новог привлачног поља. Поларизацион рацио је однос пропустљивости створеног магнетног поља и пропустљивости примењеног магнетног поља. Поларизацион рацио је однос непропустљивости створеног магнетног поља и пропустљивости примењеног магнетног поља. Поларизацион рацио је однос пропустљивости створеног магнетног поља и непропустљивости примењеног магнетног поља. Поларизацион рацио је однос непропустљивости створеног магнетног поља и непропустљивости примењеног магнетног поља.

Mагнетна мемрисција је унутрашње магнетно поље кроз намагнетисаност. Mагнетна мемрибилност је мера пропустљивости унутрашњег магнетног поља кроз намагнетисаност. Мемристанса је мера пропустљивости магнетног флукса кроз намагнетисаност.

Mагнетна сатурација (засићење) је коначна количина магнетизма која може постојати у магнету. Mагнетна сатуративност (засићеност) је количина пропусног магнетизма која може постојати у магнету. Сатуранса је засићеност магнетног флукса кроз метал. Изнад сатурације настаје непробојно поље. Сатурацивност је немогућност засићења метала због сатурационих отпора. Сатурациони отпор је отпор који настаје због релативног капацитета. Сатурациони отпор је отпор који настаје због релативне пропустљивости материје или вакуума. Сатурациони отпор је отпор који настаје због непропустљивости материје или вакуума. Сатурациона константа је зависност засићења од апсолутног капацитета магнета. Сатурациона константа је зависност засићења од апсолутне пропустљивости материје. Сатурациона константа је зависност засићења од апсолутне пропустљивости вакуума. Сатурациона константа је зависност засићења од непропустљивости материје. Сатурациона константа је зависност засићења од непропустљивости вакуума.

Метал који се може магнетизовати јесте магнетик. Метал који се не може магнетизовати јесте димагнетик. Димагнетизација је немогућност магнетизације због магнетних отпора. Магнетни отпор је непропустљивост метала или поља. Магнетни отпор је непостојање пермеабилности. Магнетни отпор је непостојање сусцептибилности. Магнетни отпор је непостојање количине магнетизма.

Пермитиција магнетног метала је непропуштање магнетног метала. Пермитивност магнетног метала је мера непропустљивости магнетног метала. Метал магнета не пропушта цело магнетно поље јесте апсолутна пермитиција магнетног метала. Мера непропуштања целог метала магнета јесте апсолутна пермитивност магнетног метала. Метал магнета не пропушта део магнетног поља јесте релативна пермитиција магнетног метала. Мера непропуштања дела метала магнета јесте релативна пермитивност магнетног метала.

Пермитиција магнетног поља је непропуштање унуташњег и спољашњег магнетног поља. Пермитивност магнетног поља је мера непропустљивости магнетног поља. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте апсолутна пермитиција магнетног поља. Мера непропуштања целог метала јесте апсолутна пермитивност магнетног поља. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте релативна пермитиција магнетног поља. Мера делимичног непропуштања метала јесте релативна пермитивност магнетног поља.

Пермитиција метала је непропуштање метала. Пермитивност метала је мера непропустљивости метала јесте. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте апсолутна метална пермитиција. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте апсолутна метална пермитивност. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте релативна метална пермитиција. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте релативна метална пермитивност.

Пермибилитет је непропустљивости магнетног флукса кроз магнетни метал и ваздух. Пермитанса је мера непропустљивости магнетног флукса кроз магнетни метал и ваздух. Пермитанса магнетног метала је мера непропустљивости магнетног флукса кроз магнетни метал. Пермитанса ваздуха је мера непропустљивости магнетног флукса кроз ваздух. Пермитанса је збир пермитансе магнетног метала и пермитансе ваздуха. Пермитизација је стварање непропустљивости. Пермитициона константа је непромењена зависност непропустљивости и отпора непропустљивости. Пермитивни вакуум је непропустљивости магнетног флукса кроз вакуум магнетног метала и ваздуха. Пермитивни празан простор је непропустљивости магнетног флукса кроз празан простор магнетног метала и ваздуха.

Интеракција магнетног поља и створеног магнетног поља.

Нестајање намагнетисаности и магнетног поља[уреди | уреди извор]

Демагнетизација је делимично или коначно нестајање магнетизационог магнетног својства. Постоје две врсте демагнетизација: демагнетизација сталних магнета (тзв. додирна демагнетизација) и демагнетизација привремених магнета (тзв. недодирна демагнетизација). Магнет се враћа у првобитно стање и постаје метал. Демагнетизациона константа је зависност ригидности од топлоте при којем нестаје поље. Демагнетизациона константа је зависност пропустљивости од топлоте. Када нестане пропустљивост настаје реманенција. Киријева температура је температура топлоте изнад које одређени материјали губе трајна магнетна својства која се могу (у већини случајева) заменити створеним магнетизмом. Киријева температура означава реверзибилни фазни прелаз магнетних материјала у њихов метални облик високе температуре. Киријева температура је једнака производу Киријеве константе и Вајсове константе.

У материјалу који је претходно био магнетичан, магнетизација материјала је (приближно) директно пропорционална створеном магнетном пољу. Међутим, ако се материјал загрева, та се пропорционалност смањује: за фиксну вредност поља, магнетизација је (приближно) обрнуто пропорционална температури. Ову чињеницу описује Киријев закон. Магнетизација је пропорционална Киријевој константи и индукционом магнетном пољу, а обрнуто пропорционална температури.

је магнетизација
је индукционо магнетно поље
је температура
је киријева константа

Ову везу је експериментално открио (постављањем резултата на тачно претпостављени модел) Пијер Кири. Задржава се само за високе температуре или слаба магнетна поља. Као што показују деривати, магнетизација се засићује на ниским температурама или јаких поља. Својства која директно утичу на Киријеву температуру јесу велика Киријева температура и различит материјал Киријеве температуре . Киријева тачка је тачка прелаза из стања магнета у стање метала. Киријев фазни прелаз је температура због које се претходно магнетизован метал не може поново магнетизовати. Киријева константа је зависно својство материјала које повезује материјалну магнетну сусцептибилност и температуру. Температура и осетљивост су константне за сваки материјал посебно.

Вајсова константа је константна количина својства која нестаје демагнетизацијом. Кири-Вајсов закон описује магнетну осетљивост магнета, који је био магнетичан, изнад Киријеве тачке.

је сусцептибилност
је киријева константа
је апсолутна температура
је киријева температура

Кири-Вајсова температура описује нестајање магнетне осетљивости услед температуре. Критични експоненти γ описују понашање физичких величина у близини непрекидних фазних прелаза или Киријеве температуре. Нелова температура је температура хлађења изнад које материјали губе трајна магнетна својства. Дегаусирање или размагнетисавање је процес смањења или уклањања остатка магнетног поља. Због магнетне хистерезе, није могуће редуцирати магнетно поље до нуле, па дегаусирање обично ствара веома мало "познато" поље које се назива пристрано поље. Две врсте демагнетизација јесу демагнетизација сталних магнета и привремених магнета. Демагнетизација сталног магнета је физичка (додирна) демагнетизација, демагнетизација привременог магнета је не физичка демагнетизација. Mагнетна реманенција је остајање створеног магнетизма након демагнетизације привременог магнета. Mагнетна реманентност је количина остајања створеног магнетизма након демагнетизације привременог магнета. Реманентивност је непостојање реманенције код неких метала. Реманентни отпор је отпорност апсолутне пропустљивости остатка својства. Реманентни отпор је отпорност релативне пропустљивости остатка својства. Реманентни отпор је отпорност променљиве пропустљивости остатка својства. Реманентни отпор је отпорност непроменљиве пропустљивости остатка својства. Реманентна константа је зависност реманенције од јачине коерцитивног поља. Реманентна константа је зависност реманенције од јачине коерцитивне силе. Реманентна константа је зависност реманенције од демагнетизације. Реманентна константа је зависност реманенције од величине пропустљивости. Реманентна константа је зависност реманенције од степена демагнетизације. Реманентна константа је зависност реманенције од величине непропустљивости. Mагнетна коерцитација је задржавање створеног магнетизма након демагнетизације привременог магнета. Коерцитација спречава делимичну или коначну демагнетизацију. Mагнетна коерцитивност је мера количине задржаног створеног магнетног својства након демагнетизације сталног или привременог магнета.

је коерцитивност
је јачина коерцитивне силе
је реманентност

Коерцитивна сила или Присилна сила је сила због које је могуће задржавање створеног магнетног својства након демагнетизације привременог магнета. Јачина коерцитивне силе је мера силе због које је могуће задржавање створеног магнетног својства након демагнетизације привременог магнета. Коерцитивно поље је магнетно поље у коме је могуће задржавање створеног магнетног својства након демагнетизације привременоѓ магнета. Коерцитанса је количина магнетног флукса која остаје у коерцитивном магнетном пољу. Сила коерцитивног поља је јачина поља потребна за задржавање магнетног својства у металу. Јачина коерцитивног поља је мера јачине поља потребне за задржавање магнетног својства у металу. Коерцитивна пермеабилности је мера пропустљивости због које је могуће задржавање створеног магнетног својства након демагнетизације привременог магнета. Коерцитивна пермитивност је мера непропустљивости због које је немогуће задржавање створеног магнетног својства након демагнетизације привременог магнета. Јачина коерцитивне густине поља HcB је мера јаке густине поља потребне за задржавање магнетног својства у металу. Јачина коерцитивне пермеабилности поља H је мера јаке пропустљивости поља потребне за задржавање магнетног својства у металу. Коерцитивна константа је непромењена зависност количине задржаног створеног магнетног својства након демагнетизације привремених магнета и коерцитивне силе. Коерцитивна константа је зависност количине задржаног створеног магнетног својства након демагнетизације привремених магнета и коерцитивног поља. Коерцитивна константа је зависност количине задржаног створеног магнетног својства након демагнетизације привремених магнета и релативне пермеабилности. Коерцитивни капацитет је капацитет задржаног створеног магнетизма након демагнетизације. Магнет се може демагнетизовати јесте демагнетик, магнет се не може демагнетизовати јесте супер магнетик. Демагнетни отпор је спречавање делимичне или коначне демагнетизације сталних магнета. Постоје четири врсте демагнетних отпора. Изотермални отпор је процес у којем су температура магнета и количина магнетног својства константне, не мењају се при топлоти или хладноћи. Изобарски отпор је процес у којем је притисак у магнету и магнетном пољу константан и не мења се са променом притиска у вакууму. Изнад највеће количине магнетизације ствара се притисак. Изохорни отпор је процес у којем се магнетне честице у магнету не могу уништити услед експлозије и имплозије коју стварају додир гаса у вакууму и ваздуха изван вакуума. Хемијски отпор је процес у којем хемијска средства штите магнет од демагнетизације.

Поново стварање намагнетисаности и поља[уреди | уреди извор]

Понављање магнетизације није могуће код сталних магнета јер нестаје сусцептибилност због топлоте. Понављање магнетизације је могуће код привремених магнета. Ремагнетизација или Магнетна редукција је поново стварање магнетне адхезије и магнетног поља. Магнетна редуктивност је мера количине поново стварене магнетне адхезије (намагнетисаност) и магнетног поља. Редуктанса је поново стварање магнетног флукса. Магнетизација поново намагнетисаног материјала не зависи само од снаге спољног поља, већ и од претходне историје магнетизације. Кружење хистерезе пролази кроз циклус хистерезе. Магнет који може поново стварати магнетну адхезију и магнетно поље зове се редукциони магнетик.

Магнетодинамика[уреди | уреди извор]

Кретање магнетне адхезије

Физичка величина магнетне адхезије је Намагнетисаност.

Кретање магнетног поља

Магнетно поље се креће кроз метал и из метал. Магнетомоторни отпор је отпор због којег није могуће кретање магнетног поља. Магнетомоторна сила се користи за покретање, кретање и заустављање поља. У магнетном колу креће се унутрашње магнетно поље. У затвореном колу унутрашње магнетно поље креће кроз метал. У отвореном колу, језгру са ваздушним процепом креће се магнетни флукс. Унутрашње поље креће кроз метал и спољашње поље креће кроз ваздух. Флукс је збир унутрашњег и спољашњег поља. Магнетна кондукција (провођење) је провођење унутрашњег магнетног поља кроз проводник. Магнетна кондуктивност (проводљивост) је мера количине проводљивости унутрашњег магнетног поља кроз проводник. Пермеабилност кондуктансе је пропустљивост проводљивости материјала. Кондуктанса је мера количине проводљивости или кретања магнетног флукса.

Кондуктанса проводника је мера количине проводљивости магнетног флукса кроз проводник (магнетни метал). Кондуктанса ваздуха је мера количине проводљивости магнетног флукса кроз ваздух.

Магнетна резистенција (непровођење) је отпор непровођења магнетног поља кроз проводник. Магнетна резистентност (непроводљивост) је мера количине отпора непроводљивости магнетног поља кроз проводник. Резистанса је мера количине непроводљивости или кретања магнетног флукса.

Резистанса проводника је непроводљивост магнетног флукса кроз проводник. Резистанса ваздуха је непроводљивост магнетног флукса кроз ваздух. Магнетни капацитет је највећа количина магнетног поља која може постојати у проводнику. Магнетна капацитивност је мера највеће количине магнетног поља у проводнику. Капацитет количине флукса зависи од магнетомоторне силе . Капацитанса је мера највеће количине магнетног флукса. Пермеабилност капацитета је пропустљивост највеће могуће количине која може постојати у проводнику. Постоје два типа капацитета: апсолутни капацитет и релативни капацитет.

Елементи магнетног кола јесу кондуктор (проводник), резистор (отпорник), капацитор (кондензатор), релуктор, пермеатор, индуктор, мемристор, реманентор, сусцептор, пермитор, жиратор, транзистор, трансформатор, изолатор, циркулатор, генератор (извор).

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]