Нацрт:Магнетика

С Википедије, слободне енциклопедије

Магнетика (енгл. Magnetica) је наука о својствима магнета.

Магнетостатика[уреди | уреди извор]

Поље[уреди | уреди извор]

Магнетизација је спајање линија у пољу.

Магнетисаност је лепљивост метала и магнет.

Магнетизаност је залепљивост метала за магнет.

Магнетизованост је одлепљивост метала од магнет.

Намагнетисаност је налепљивост метала на магнет.

Јачина магнетизације је однос сусцептибилне намагнетисаности и јачине привлачења.

.

Густина магнетизације је густина залепљености метала за магнет.

Јачина магнетног поља је мера силе привлачења метала у пољу.

Јачина се познаје по снажнијој или слабијој залепљености метала за магнет. Мали магнет са малим пољем али великом јачином привлачења може привући огроман метал. Када се искључи јачина није могуће привлачење или одбијање.

Снага магнетног поља описује и мери чврстину магнетног поља. Највећу снагу има непробојно магнетно поље због које је могућа магнетна левитација.

Магнетни векторски потенцијал је могућност кретања магнетизма у магнету или поља око магнета.

Магнетни моменат је ротација магнетизма у магнету или поља око магнета.

Ротациона сила је једнака производу густине магнетизма и магнетног момента.

Магнетни диполни моменат је ротација привлачног и одбојног магнетизма или обртног поља (Теслино јаје).

Магнетизибилиција је однос магнетног момента и густине магнетизма.

Магнетни флукс је мера преношења магнетизма са магнета на метал у течном стању.

је магнетни флукс
је густина магнетизације
је истицање

Магнетна непокретљивост је немогућност ротације магнетног флукса.

Ланчан флукс је повезаност једног магнета и више метала.

Привлачење у пољу[уреди | уреди извор]

Магнетна сусцепција је јачина поља потребна за залепљеност метала. Она је однос магнетизације и јачине привлачења. Магнетна сусцептибилност је мера колико ће износити магнетизација (залепљеност) при одређеној јачини привлачног поља. Магнетна сусцептицитет је за колико треба да се промени јачина поља да би се променила залепљеност. Магнетна сусцептивност је износ јачине поља потребне за износ залепљеност.

Кири сусцептибилност је мера колико ће износити магнетизација (залепљеност) и јачина привлачног поља. Де Хас-ван Алпен сусцептибилност је мера колико ће износити густина магнетизације. Ланжевин сусцептибилност је мера колико ће износити магнетизација (залепљеност). Паули сусцептибилност је мера колико ће износити јачина магнетизације (залепљеност). Ландау сусцептибилност је мера колико износи јачина привлачног уједначеног магнетног поља. Лармор сусцептибилност је мера колико износи држање метала да не падне (магнетна левитација). Ван Влек сусцептибилност је мера колико ће износити густина хомогене магнетизације.

Магнетна ретенција је појава густине залепљености метала за магнет. Магнетна ретентност је мера густине залепљености.

Mагнетна реманенција је остајање залепљености метала за магнет. Mагнетна реманентност је мера остајање залепљености метала за магнет.

Mагнетна риманенција је не остајање метала за магнет када се јачина поља смањи на нулу. Mагнетна риманентност је мера смањења јачине поља на нулу.

Mагнетна сатурација је засићење намагнетисаности у магнету. Mагнетна сатуративност је мера засићења намагнетисаности у магнету. Магнетна сатуратизација је немогућност одлепљивања метала од магнет. Изнад сатурације настаје непробојно поље.

Магнетна перманенција је стално постојање магнетизма који траје или има намеру да траје или остане непромењен на неодређено време. Магнетна перманентност је мера колико постоји магнетизма и услед демагнетизације.

Жирација

Градијенција је промена величине при прелазу из једне у другу тачку домена. Градијент је мера (повећање или смањење) физичке величине при прелазу из једне тачке у другу тачку домена. Градијенција је појава, градијент је физичка величина. Дивергенција Дивергент

Магнетна реконекција[уреди | уреди извор]

Магнетна атракција је привлачење линија у пољу.

Магнетна репулзија је одбијањe линија у пољу.

Магнетна реконекција је непрекидно понављање спајања линија привлачења и претварања у линија одбијања.

Магнетна перманенција је непрекидно кретање линија у пољу.

Магнетна ретенција је излажење линија одбијање из поља.

Магнетна дифузија је спајање две линије привлачења.

Магнетна сепарација је одвајање спојених линија привлачења.

Магнетна тензација је исправљање савијених линија магнетног поља.

Магнетомеханички ефекти[уреди | уреди извор]

Магнетна стрикција λ је промена облика линија у пољу. Продужење (позитивна магнетострикција или дилатација) или скраћење (негативна магнетострикција или контракције). Смер промена дужине не зависи о смеру поља, а величина промене је функција јачине поља. У лонгитудиналном смеру дешава се дилатација (ширење) кад је у трансверзалном смеру контракција (скупљање). Лонгитудална магнетострикција је промена дужине метала. Трансверзална магнетострикција је промена висине и ширине метала. Магнетострикциона константа је зависност промене облика метала од јачине поља . Инверзни магнетострикцијски ефекат Вилариј ефекат или магнетоеластични ефекат је појава обрнуте магнетострикције, који се састоји у промени магнетизације магнета под утицајем механичких деформација (истезање, торзија, савијање итд.). Механички утицај на магнетостриктивни материјал који изазива промену магнетних својства (пермеабилности). Нарочито се може наћи зависност промене температуре магнетног материјала од магнетострикције засићења . Феромагнети који, када се магнетишу, смањују величину (негативна магнетострикција), смањују магнетизацију приликом истезања (негативан магнетоеластични ефекат). Супротно томе, истезање феромагнета са позитивном магнетострификацијом доводи до повећања њихове магнетизације (позитиван магнетоеластични ефекат). Када се компримова, знак магнетоеластичног ефекта мења се у супротно. Вајдеман ефекат је увртање облика линија у пољу услед заједничког деловања уздужне струје у металу и уздужног магнетног поља. Матеучи ефекат заслужан за смањење димензије облика линија у магнетном пољу. Термодинамички је инверзан Вајдемановом ефекту. Гвилем ефекат повезан је са тенденцијом да се претходно савијени облик линија у пољу, направљен од магнетостриктивног материјала, изравна, када се подвргне магнетном пољу примењеном у правцу осе метала.

Обртно магнетно поље[уреди | уреди извор]

Ротирање само поља је пример Теслиног јајета.

rot H =
rot B =

Лагранжово магнетно поље

Хамилтоново магнетно поље

Пермеабилизација је кретање једне тачке или линије кроз другу. Магнетна пермеабилност је мера пропустивости магнета или једне тачке кроз другу.

Иницијална пермеабилност је улазна пропустивост када је ниска вредност густине поља. Инкрементална пермеабилност је повећање величине пропустивости материје. Инкрементална пермеабилност може бити фиксна или променљива и може се постепено или тренутно променити. Декрементална пермеабилност је смањење величине пропустивости материје.

Магнетна релуктација је непропустивост магнета. Она је отпор излажења магнетизма из магнета. Магнетна релуктивност је мера отпора материјала излажењу магнетизма из магнета.

Mагнетна поларизација описује врсте поља. Mагнетна поларизативност представља мерење полова магнета.

Вектор поларизације је кретање линија привлачења или одбијања. Mагнетни поларизитет . Тензор поларизације је дифузност линија привлачења или одбијања. Поларизабилност је мера пропустљивости полова.

Магнетна пермитиција је однос јачине привлачења и густине магнетизације. Магнетна пермитивност је мера односа јачине привлачења и густине магнетизације.

Нестајање магнетизма у магнету и магнетног поља[уреди | уреди извор]

Демагнетизација је нестајање магнетизма у магнету. Демагнетизаност је мера нестајања магнетизма у магнету. Киријева температура је температура топлоте изнад које одређени материјали губе спољашња и унутрашња магнетна својства. Нелова температура је температура топлоте изнад које одређени материјали губе унутрашња магнетна својства. Кири-Вајсова температура је температура топлоте изнад које одређени материјали губе спољашња магнетна својства. Фермијева температура је температура топлоте изнад које одређени материјали постају лепљивији. То је могуће при нижим температурама. Температура блокаде је температура топлоте због које није могућа демагнетизација магнета. Паулијева температура је температура топлоте изнад које нестаје пропустљивост због које је немогућа демагнетизација. Шубников-де Хас температура је на ниским температурама одређени материјали имају повећану јачину привлачења у пољу због великог отпора. Халова температура је на ниским температурама одређени материјали имају јаку привлачност у пољу због слабог отпора. Температура сатурације је температура топлоте изнад које се уклања сатурација. Киријева температура је једнака производу Киријеве константе и Вајсове константе.

Киријева константа је не мењање магнетне сусцептибилности (залепљеност и јачина привлачења) и температуре.

Вајсова константа је не мењање магнетне пермеабилности и температуре.

У материјалу који је претходно био магнетичан, магнетизација материјала је (приближно) директно пропорционална магнетном пољу. Међутим, ако се материјал загрева, та се пропорционалност смањује: за фиксну вредност поља, магнетизација је (приближно) обрнуто пропорционална температури. Ову чињеницу описује Киријев закон. Магнетизација је пропорционална Киријевој константи и густини магнетног поља, а обрнуто пропорционална температури.

За низак ниво магнетизације, магнетизација парамагнета прати оно што је познато као Киријев закон. Овај закон указује на то да је сусцептибилност χ, парамагнетних материјала обрнуто пропорционална њиховој температури, већ да материјали постају магнетнији (лепљивији) на нижим температурама. Математички израз је:

Киријев фазни прелаз је температура због које се предходно магнет не може поново демагнетизовати.

Гаусација је процес смањења магнетизма у магнету које остаје након демагнетизације. Гаусаност је мера смањења магнетизма у магнету које остаје. Дегаусација је процес елиминисања магнетизма у магнету које остаје након демагнетизације. Дегаусаност је мера елиминисања магнетизма у магнету које остаје.

Mагнетна коерцитација је јачина размагнетисања магнета (магнетног поља). Mагнетна коерцитивност је мера јачине размагнетисања магнета. Коерцитивна поларизација је јачина размагнетисања врсте поља. Јачина коерцитивне густине поља HcB је јачина размагнетисања густине поља.

Магнетна експулзија је нестајање спољашњег магнетног поља при хладној температури. Магнетна импулзија је нестајање унутрашњег магнетног поља при хладној температури.

Магнетна ригидација описује чврстину магнетног поља при одређеној температури. Магнетна ригидност је мера чврстине магнетног поља при одређеној температури.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]