Нађа Тешић

С Википедије, слободне енциклопедије
Нађа Тешић
Датум рођења(1939-06-08)8. јун 1939.
Место рођењаУжице, Краљевина Југославија
Датум смрти20. фебруар 2014.(2014-02-20) (74 год.)
Место смртиЊујорк, САД
НародностСрпкиња
Занимањекњижевница, професор филмске режије, сценарија и француске књижевности

Нађа Тешић (Ужице, 8. јун 1939 — Њујорк, 20. фебруар 2014) била је српска и америчка књижевница, професор филмске режије, сценарија и француске књижевности.

Биографија[уреди | уреди извор]

Нађа је рођена у Ужицу, где је завршила основну школу Краља Петра II,[1] да би се 1954. године, са својих 15. година, заједно са мајком и братом преселила у Чикаго, где је већ дуго живео њен отац. Сестра је сценаристе Стојана Стива Тешића.[2]

Због одличних резултата у средњој школи, Нађа је прескочила два разреда и добила могућност да са 17. година постане студент. Одлучила се за студирање на Универзитету Индијана, у истоименом граду, где је студирала руски и француски језик.[3] Након завршетка студија у Индијани, отишла је на усавршавање у Париз, у школу оријенталних језика на Сорбони.

Након усавршавања у Паризу, вратила се у Сједињене Државе, где је почела да предаје француску књижевност на Ратгерс универзитету. У исто време похађала је и Филмску школу, стекаваши тако квалификације да предаје предмете сценарија, режија продукције и пропаганде на Бруклин колеџу.[3]

Заједно са режисером Ериком Ромером је 1963. године креирала филм Нађа у Паризу, са њом у главној улози.

Након повратка у Сједињене Државе, вратила се професорском послу, али је Париз често посећивала, где јој се родио син Стефан.

Нађа се окушала и као писац сценарија и редитељ, створила Филм за мога сина, чији је буџет био 500 долара, а ипак филм је обишао свет и награђен је од стране Пи-Би-Еса. Као асистент на писању сценарија дуго је радила на Бродвеју у Њујорку.

Нађа је била аутор више романа на енглеском језику: Бунтовница у сенци, Родна груда, Умрети у Чикагу и Далеко од Вијетнама за које јој је Фонд за уметност у Њујорку доделио Награду за књижевност. Њене драме После револуције и Жетва игране су широм Сједињених Држава, а на српски језик за сада су преведени романи Умрети у Чикагу и Бунтовница у сенци.[4]

Борба за људска права[уреди | уреди извор]

Нађа је међу првих неколико стотина студената посетила Кубу, након револуције из 1959. године. Била је велики противник империјализма и често критиковала владу Сједињених Држава, нарочито током НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године. Након почетка НАТО бомбардовања СРЈ успоставила је контакт са Ремзијем Кларком, како би ушла у Уједињене нације и говорила о неправди и терору који Сједињене Државе врше бомбардовајући Савезну Републику Југославију.[5] Због целокупне борбе за правду и истину, добила је надимак женски Че Гевара.[3]

Смрт[уреди | уреди извор]

Нађа је преминула од последица можданог удара 20. фебруара 2014. године у Њујорку. У последњим данима о Нађи су бринули њен син Стефан, супруга његог брата Стива, Ребека и најближи пријатељи из Србије.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „БИЛА ЈЕ УЧЕНИЦА ПРВЕ ОСНОВНЕ - ЛЕГЕНДАРНА НАЂА ТЕШИЋ”. Pressonline.rs. Приступљено 2. 11. 2017. 
  2. ^ „Vremeplov (20. februar 2017)”. Радио Телевизија Србије. Приступљено 20. 1. 2017. 
  3. ^ а б в „Nađa Tešić - ženski Če Gevara iz Užica”. Вечерње новости. Приступљено 6. 12. 2015. 
  4. ^ „Умрети у Чикагу - Библиотека уметности и култура”. slglasnik.com. 
  5. ^ а б „Spisateljica Nađa Tešić preminula u Njujorku”. Вечерње новости. Приступљено 21. 4. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нађа_Тешић&oldid=27547062”