Најроби

Из Википедије, слободне енциклопедије
Најроби
енгл. Nairobi
Nairobi Montage A.jpg
Колажни приказ градских знаменитости Најробија
Застава
Застава
Административни подаци
Држава  Кенија
Покрајина Најроби провинција
Основан 1899.
Становништво
Становништво
 — 2009. 3.375.000
 — густина 4.509/км2
Географске карактеристике
Координате 1°17′00″ ЈГШ; 36°49′00″ ИГД / 1.283333° ЈГШ; 36.816667° ИГД / -1.283333; 36.816667Координате: 1°17′00″ ЈГШ; 36°49′00″ ИГД / 1.283333° ЈГШ; 36.816667° ИГД / -1.283333; 36.816667
Ндм. висина 1661 м
Површина 696 км2
Најроби на мапи Кеније
Најроби
Најроби
Најроби на мапи Кеније
Позивни број 020
Провинција Најроби
енгл. Nairobi Province
свах. Mkoa Nairobi
Положај
Држава  Кенија
Админ. центар Најроби
1°17′00″ ЈГШ; 36°49′00″ ИГД / 1.283333° ЈГШ; 36.816667° ИГД / -1.283333; 36.816667
Површина 696 km2
Становништво 2009
 — Број ст. 3.375.000
 — Густина ст. 4509 ст/km2
Број округа није подељена на дистрикте

Најроби (/nˈrbi/; IPA[naɪˈroːbi]) главни је град Кеније, као и главни град административне области Најроби. Име града потиче од масајске фразе Enkare Nairobi, са значењем „хладна вода”, што се односи на реку Најроби која тече кроз град. Сам град има популацију од 3.138.369, док метрополитанско подручје има популацију од 6.547.547. Град се популарно назива Зеленим градом на Сунцу.[1]

Најроби су основале 1899. године колонијалне власти у Британској источној Африци, као железнички депо на Угандској железници.[2] Град је брзо растао и заменио је Махакос као гравни град Кеније 1907. Након независности 1963, Најроби је постао главни град Републике Кеније.[3] Током Кенијског колонијалног периода, град је постао центар за колонијине индустрије кафе, чаја и сизала.[4] Град лежи на реци Галана у јужном делу земље, на надморској висини од 1.795 m (5.889 ft).[5]

Са популацијом од 3.36 милиона 2011. године, Најроби је други најнасељенији град у региону Афричких великих језера након Дар ес Салама у Танзанији.[6][7] Према попису из 2009, у административној области Најроби, 3.138.295 становника је живело на површини од 696 km2 (269 sq mi).[8] Најроби је 10. по величини град у Африци, ако се узме у обзир становништво његових предграђа.

Најроби је дом за хиљаде кенијскиј бизниса и преко 100 великих међународних компанија и организација, укључујући УНЕП и УНОН. Најроби је развијено средиште пословања и културе. Најробска берза хартија од вредности (NSE) је једна од највећих у Африци и друга по дужини постојања на континенту. Она је четврта у Африци у погледу величине пословања, са капацитетом обављања 10 милиона трансакција дневно.[9]

Наjробијева метрополитанска регија[уреди]

Naјrobiјева јужна предграђа. У позадини је Вилсонов аеродром

Најроби се налази унутар ширег Најробског метрополитанског региона, који се састоји од 5 од 47 округа Кеније, и који ствара око 60% прихода целокупне нације. Најробски окрузи су:

Област Округ Површина (km2) Популација
Попис 2009
Градова/вароши/општина у окрузима
Центар Најробија Најробски округ 694.9 3,138,369 Најроби
Северни метро Округ Киамбу 2,449.2 1,623,282 Киамбу, Тика, Лимуру, Руиру, Карури, Кикују, Руака, Кахава
Северноисточни метро Округ Муранга 2,325.8 942,581 Гатанга, Кандара, Кенол/Кабати, Муранга
Јужни метро Округ Каџиадо 21,292.7 687,312 Каџиадо, Олкеџуадо, Бисил, Нгонг, Китенгела, Кисеријан, Онгата Ронгај
Источни метро Округ Мачакос 5,952.9 1,098,584 Кангундо-Тала, Мачакос, Галана
Тотално Најроби метро 32,715.5 7,490,128

Извор: Најроби метро Кенијски попис

Историја[уреди]

Аутохтоно становништво на подручју данашњег Најробија је етничка група Масаи. На Масаи језику име града има значење „хладна вода".[10] С обзиром да је Кенија до стицања независности била британска колонија, Британци су 1899. године засновали град као станицу на прузи од Момбасе до Кампале. Новостворено насеље је 1907. године постало главни град британске колоније источна Африка, а од 1963. престоница независне Кеније.

Административна подела[уреди]

Град Најроби главни град Кеније. Административно подручје града је истовремено и једна од осам провинција на које је подељена Кенија, суседне провинције су Централна, Источна и Раседна долина. Карактеристично је да провинција Најроби има облик рибе.

Нижа административне јединица од провинције у Кенији је дистрикт. Најроби је 2007. године подељен на три дистрикта, али су они укинути 2009. године одлуком врховног суда о смањењу број дистрикта у Кенији са 254 на 46.

Нижа административна јединица од дистрикта је на division енглеском тј. tarafa на свахилију. Ових јединица у Најробију има осам (Централни Најроби, Дагорети, Ембакаси, Касарани, Кибера, Макадара, Вестлендс и Пумвани), а оне су подељене на 50 локација (locations) које представљају градске четврти Најробија.

Привреда[уреди]

Најроби представља пословни, трговински и туристички центар на државном и међународном нивоу. У централном пословном делу града Central Business District се налази налази сконцентрисан пословни простор у високим пословним зградама које доминиарају центром града. Ту је и Конгресни центар Џомо Кенијата погодан за конгресни туризам. У делу града Гигири се налази велики комплекс Уједињених нација са канцеларијама агенција и програма из УН система, а два програма ту имају своје седиште УНЕП - Програм УН за заштиту животне средине и УН Хабитат - Програм УН за насеља. Поред конгресног туризма Најроби нуди могућности за разне друге видове туризма, а најчешће је почетна станица за сафари туристе у разним деловима Кеније који у ову земљу стижу преко Најробија, тачније аеродрома Џомо Кенијата. Индустрија је такође заступљена у Најробију, с тим што је већи број производних погона лаке (текстилна, прехрамбена, дуванска), него тешке индустрије (аутомобилска).

Саобраћај[уреди]

Једини вид градског саобраћајног превоза је матату. Матату је комби за 12 особа, приватно средство превоза у коме се плаћа карта у вредности од 30 до 50 шилинга по особи (0,3-0,5 евра 2010. године). Велики број становника поседује приватне аутомобиле, што због незадовољавајућег градског превоза за вишемилионски град доводи до великих застоја у саобраћају. Матату се користи и за међуградски превоз, као и аутобус, воз и авион. Железница је карактеристична за Најроби јер је оснивање железничке станице и био основни повод за оснивање града. Међународни аеродром Џомо Кенијата се налази 20 килиметар источно од центра Најробија.[11] Поред овог аеродрома у Најробију постоје и два мања аеродрома - Вилсон у делу града Лангата за мање авионе[12] и војни аеродром Мои. Најроби се налази на раскрсници два панафричка друмска коридора. Један се пружа правцем исток запад - од Момбасе до Лагоса. Други се пружа правцем север југ - од Александрије до Кејптауна.

Образовање[уреди]

У Најробију се налази Најроби универзитет организован у 6 колеџа (пољопривреда и ветерина, архитектура и инжењерство, биологија и природне науке, образовање, медицина и најзад уметност и друштвене науке).[13] Најроби универзитет добио је то име 1970. године као наследник раније основаних високошколских установа. Поред Универзитета Најроби који је државна установа у Најробију постоји већи број приватних универзитета.

Географија[уреди]

Град је лоциран на 1°09′S 36°39′E / 1.150° ЈГШ; 36.650° ИГД / -1.150; 36.650 (Nairobi, Kenya) и 1°27′S 37°06′E / 1.450° ЈГШ; 37.100° ИГД / -1.450; 37.100 (Nairobi, Kenya) и покрива 696 km2 (270 sq mi).

Најроби се налази у јужном делу државе у широком појасу према граници са Танзанијом где је сконцентрисан највећи део становништва Кеније. Приметна је велика разлика у густини насељености између северних и јужних делова Кеније где се налази Најроби. Град је смештен на висоравни 1795 метара изнад нивоа мора што ублажава тропску климу и за резултат има умерене температуре током читаве године. Без обзира на велику надморску висину, висораван на којој се Најроби налази оставља утисак равнице. Најближе планине су Нгонг западно од града чији највиши врх достиже 2460 метара надморске висине. Када је ведро из Најробија се могу видети и нешто удаљеније планине Кенија на северу и Килиманџаро на југоистоку, две највише планине у Африци чији врхови се налазе изнад 5000 метара надморске висине.[14] На подручју Најробија се налази неколико мањих речних токова између осталог и река Најроби притока реке Ати.

Река Најроби и њене притоке пресецају округ Најроби. Добитник Нобелове награде за мир Вангари Матаи[15][16][17] се активно залагала за очување природног станишта Карура шуме у северном Најробију, за коју су постојали планови да буде замењена урбаним простором и другом инфраструктуром.[18]

Биогеграфски покривач у Најробију одговара вегетацији саване са веома богатим животињским светом који је добро очуван у Националном парку Најроби који се налази на административном подручју Провинције Најроби.

Клима[уреди]

Према Кепеновој класификацији, Најроби има субтропску висинску климу (Cfb[19]/Cwb). На 1.795 m (5.889 ft) изнад нивоа мора, вечери могу да буду хладне, посебно у јунско/јулској сезони, кад температура може да падне до 9 °C (48 °F). Најсунчанији и најтоплији део године је од децембра до марта, кад је температура у око 25 °C током дана. Просечна максимална температура за овај период је 24 °C (75 °F).[20]

Постоје две кишне сезоне, али падавине могу да буду умерене. Најоблачнији део године је непосредно након прве кишне сезоне, кад су до септембра, временске прилике обично облачне са местимичном кишом. Пошто је Најроби лоциран у близини екватора, разлике између сезона су минималне. Сезоне се називају влажном и сувом. Време изласка сунца и заласка сунца мало варира током године из истог разлога.[21]

Поглед на Најроби и парка Ухуру
Поглед на Најроби и парка Ухуру

Извори[уреди]

  1. Pulse Africa. „Not to be Missed: Nairobi 'Green City in the Sun'. pulseafrica.com. Архивирано из оригинала на датум 28. 4. 2007. Приступљено 14. 6. 2007. 
  2. Roger S. Greenway, Timothy M. Monsma, Cities: missions' new frontier, (Baker Book House: 1989), p.163.
  3. City-Data.com. „Nairobi History”. www.city-data.com/. Приступљено 25. 8. 2008. 
  4. „History – Nairobi”. City-data.com. Приступљено 18. 10. 2010. 
  5. AlNinga. „Attractions of Nairobi”. alninga.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2007. Приступљено 14. 6. 2007. 
  6. „Population Distribution by Political Units”. knbs.or.ke. Приступљено 30. 3. 2015. 
  7. „Major urban areas – population”. cia.gov. Приступљено 18. 11. 2014. 
  8. „Population distribution by province/district and sex: 1979-199 censuses”. Kenya Central Bureau of Statistics. Архивирано из оригинала на датум 14. 3. 2009. Приступљено 20. 3. 2009. 
  9. „Live Trading commences at Nairobi Stock Exchange using a system developed by Millennium Information Technologies, Sri Lanka”. 28. 11. 2017. 
  10. „Порекло имена града”. Nairobi.com (Водич за град). Приступљено 8. 6. 2014. 
  11. Sunday, Frankline. „Aviation sector in new high as passenger numbers hit record 10 million”. 
  12. Muiruri, Peter. „Wilson Airport builds Sh163m tower amidst land grabbing claims”. 
  13. „University of Nairobi Factfile – UNIVERSITY OF NAIROBI”. 
  14. Perceptive Travel. „Nairobi by Degrees”. perceptivetravel.com. Приступљено 14. 6. 2007. 
  15. „The Nobel Peace Prize for 2004”. Oslo: The Norwegian Nobel Committee. 8. 10. 2004. Приступљено 21. 10. 2010. 
  16. Unbowed, p. 291.
  17. The Nobel Peace Prize 2004:Press Release (8 October 2004). NobelPrize.org. Retrieved 3 May 2009.
  18. The East African (2. 11. 1998). „Karura: Are We Missing the Trees for the Forest?”. nationmedia.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2007. Приступљено 14. 6. 2007. 
  19. „Climate: Nairobi – Climate graph, Temperature graph, Climate table”. Climate-Data.org. Приступљено 7. 9. 2013. 
  20. United Nations. „Travel and Visa Information”. unhabitat.org. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2007. Приступљено 20. 6. 2007. 
  21. Gaisma. „Nairobi, Kenya – Sunrise, sunset, dawn and dusk times, table”. gaisma.com. Приступљено 22. 6. 2007. 
  22. „WMO Climate Normals for DAGORETTI 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 7. 7. 2015. 
  23. „Klimatafel von Nairobi-Dagoretti (Obs.) / Kenia” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 31. 8. 2016. 
  24. „Station Nairobi” (на језику: French). Meteo Climat. Приступљено 31. 8. 2016. 
  25. „Klimatafel von Nairobi-Kenyatta (Int.Flugh.) / Kenia” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 31. 8. 2016. 

Спољашње везе[уреди]