Најсар
Најсар Naissaar | |
---|---|
| |
Географски положај | |
Акваторија | Фински залив (Балтичко море) |
Координате | 59° 34′ 00″ С; 24° 31′ 00″ И / 59.566667° С; 24.516667° И Координате: 59° 34′ 00″ С; 24° 31′ 00″ И / 59.566667° С; 24.516667° И |
Геог. регија | Северна Европа |
Држава/е | ![]() |
Округ | Харјума |
Геофизичке карактеристике | |
Површина | 18,6 км² |
Макс. дужина | 8 км |
Макс. ширина | 3,5 км |
Макс. висина | 27 м |
Највиша тачка | Куниламаги |
Демографија | |
Становника | 3 |
Година пописа | 2011. |
Густина нас. | < 1 стан/км² |
Најсар (ест. Naissaar; швед. Nargö; нем. Nargen) средње велико је острво смештено уз северну обалу Естоније, у Финском заливу Балтичког мора. Са површином од 18,6 км² највеће је естонско острво у Финском заливу. Острво је благо издужено у смеру север-југ у максималној дужини од око 8 километара, док је максимална ширина око 3,5 километара. Удаљено је неких око 8,5 километара северно од града Талина, а административно припада округу Харјума.
Највиша тачка на острву је брдо Куниламаги са надморском висином од свега 27 метара. На острву се смењују подручја обрасла четинарским шумама са стеновитим и каменитим голетима. Према подацима са пописа становништва из 2011. на Најсару су живела свега 3 становника, иако је пре Другог светског рата на острву живело око 450 становника шведског порекла.
Током совјетске владавине над Естонијом на острву се налазила војна база и приступ острву је био строго забрањен.
Острво је данас значајно туристичко подручје. Реновиране су све некадашње шведске куће, а обновљена је и у рад пуштена и ускотрачна пруга која саобраћа преко целог острва. Први светионик саграђен је 1788, док је садашњи светионик висок 47 метара саграђен 1960. године.