Најџела Лосон

С Википедије, слободне енциклопедије
Најџела Лосон
Nigella Lawson in Manilla - 2017 (29946044613) (cropped).jpg
Најџела 2017. године у Манили
Име по рођењуНајџела Луси Лосон
Датум рођења(1960-01-06)6. јануар 1960.(61 год.)
Место рођењаЛондон
 Енглеска
Занимањетв водитељка, кулинарка, новинарка
Активни период1983—данас
Зарада15–25 милиона долара[1]
Деца2
Веб-сајтhttps://www.nigella.com/

Најџела Лосон (енгл. Nigella Lawson) је британска кулинарска водитељка и новинарка. Ради на телевизијама БиБиСи и 24Kitchen.

Биографија[уреди | уреди извор]

Најџела потиче из јеврејских породица и са очеве и са мајчине стране. [2] Лосонова је провела део свог детињства у велшком селу. Морала је да се пресели у школу девет пута у доби између 9 и 18 година и зато је школске године описала као тешке.[3] Похађала је много приватних средњих школа а касније радила у неколико продавница у Лондону. [4] Дипломирала је на Универзитету у Оксфорду добивши диплому средњовековних и модерних језика. Касније је живела у Италији, Фиренци неко време. [5]

Каријера[уреди | уреди извор]

Радила је као новинарка и лекторка до 1985. када је почела да ради као ресторански критичар и дегутастор. [6] Десет година касније је почела да пише колумну о храни у магазину Вог. [7]

Лосонова је још од детињства имала осећај за кување, јер је имала мајку која је исто тако уживала у кувању. [8] Издала је књигу под називом How to Eat (Како јести) 1998. године и продала је преко 300 000 копија у Уједињеном Краљевству. [9] Британски магазин The Sunday Telegraph је књигу прогласио за "највреднији кулинарски водич објављен ове деценије." [10] Две године касније је издала књигу How to be a Domestic Goddess (Како бити домаћа богиња). [11]

Од 1999. године па све до 2001. је имала своју кулинарску емисију Најџелини залогаји која се емитовала на каналу Channel 4. [12] Прва сезоне емисије је имала око 2 милиона гледалаца. [13] Емисија је дала пратећу књигу рецепата, која се такође назива Најџелини залогаји и која је била друга најпродаванија књига у САД 2002. године. [14] [15] Следећа емисија коју је радила за исти канал је била Заувек лето са Најџелом. [16]

Године 2002. је почела да пише чланке о кулинарству за The New York Times те је тиме њена популарност и знање почело да расте чинећи "њену вредност" већ од 2 милиона фунти 2003. године. [17] [18]

Најџела са промоције њене књиге 2004. године

Издала је књигу под називом Гозба: Храна која слави живот 2004. године. [19]

На каналу ITV1 2005. године, је почела да води емисију Најџела у којој је доводила познате личности као госте. [20] Емисија је наишла на углавном негативну критику и након што је у првој седмици изгубила 40% гледалаца, емисија је отказана. [21] [22]

Године 2006. је потписала уговоре са каналима Food Network и BBC Two. На каналу BBC Two је водила емисију Најџелина божићна кухиња а гледаност само прве епизоде је била од 3,5 милиона гледалаца. [23] Њен утицај као коментатор хране показао се и крајем 2006. године, када је након што је похвалила гуску као извор масти за главни састојак Божића, продаја производа у Великој Британији је била значајно повећана. [24]

Следећа емисија коју је водила је била Најџела Експрес. Емисија је поставила успех у гледаности и једна од најбољих емисија канала BBC Two сваке недеље. Прва епизода дебитовала је са 2,85 милиона гледалаца, што је високо изнад просека за канал. Подаци о гледаности друге епизоде показују да је гледало 3,3 милиона а сезона је достигла 3,4 милиона 22. октобра 2007.[25] [26] Попратна књига под истим називом као и емисија, објављена је у Великој Британији у септембру 2007, САД-у у новембру 2007, а у Аустралији 2008. [27]

Лосонова се нашла под критиком када су се гледаоци жалили да је добила на тежини од прве дебитантске епизоде. Гардијан је, међутим, приметио да "храна одговара њеном изгледу - беспрекорној, сјајној и секси". [28] [29]

Књигу Кухиња: Рецепти из срца куће је издала 2010. године.

Емисију Најџелисима: Инстант италијанска инспирација је снимала током 2012. године такође за БиБиСи. У емисији је кувала италијанске рецепте које је научила током паузе између средње школе и студија. [30]

Најџела у Лондону 2012. године

У јесен 2015. је почела са емитовањем емисија Једноставно Најџела где је кувала, како она то назива, "утешну и једноставну храну". [31]

Појава и стил[уреди | уреди извор]

Иако је Лосонова уживала у успешној каријери у кувању, она није школовани кувар и не воли да је називају "славном куваром". [32]Она себе не сматра куварицом или стручњаком у својој области. Кроз њене телевизијске програме, она наглашава да куха за своје задовољство, за уживање, и да је кување терапија.[33] Кад одлучује који ће рецепт бити приказан у њеним књигама, она заузима став наводећи: „Ако је то нешто што не желим да наставим да једем након што сам сита, онда не желим рецепт .. . Морам да осећам да желим поново да скувам ствар ". [34]

Лосонова је усвојила лежеран приступ кувању, рекавши: "Мислим да кување треба да буде забавно и породично. ... Мислим да је мој приступ кувању заиста опуштен и није крут. Нема правила у мојој кухињи. " Једна уредница, наглашавајући техничку једноставност Најџелиних рецепата, приметила је да" њена јела не захтевају ниједну детаљну припрему на коју се позива већина ТВ кувара ". [35]

Најџела је постала позната по свом интимном начину представљања јела, иако тврди да "То није значило да желим да буде тако ... Немам талента да освојим другу особу. То је интимно, а не флерт". Препозната по сексуалности презентације и кувања, довела је до тога да Лосонову називају "краљицом порно хране". [36]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Била је у браку са колегом новинаром Џоном Дајмондом од 1992. до 2001. када је он умро од рака једњака.[37] Из тог брака Најџела има ћерку и сина. Најџела је имала депресију после тог смртног случаја. [38]

Удала се по други пут са британским бизнисменом Чарслом Сачијем.[39] Били су у браку од 2003. године до 2013. године. [40]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „How rich is Nigella? - Yahoo Finance UK”. web.archive.org. 2. 4. 2015. Приступљено 17. 11. 2019. 
  2. ^ „Unsavoury truth about Nigella's family is revealed”. The Independent (на језику: енглески). 27. 9. 2006. Приступљено 17. 11. 2019. 
  3. ^ „BBC NEWS | UK | Nigella Lawson: A sweet and sour life”. web.archive.org. 12. 10. 2007. Приступљено 17. 11. 2019. 
  4. ^ „Whats sauce for the goose is sauce for a tasty empire”. The Sunday Times (на језику: енглески). 24. 12. 2006. Приступљено 17. 11. 2019. 
  5. ^ „Guardian Unlimited Books | By genre | Interview: Nigella Lawson”. web.archive.org. 19. 6. 2004. Приступљено 17. 11. 2019. 
  6. ^ „BBC NEWS | UK | Nigella Lawson: A sweet and sour life”. web.archive.org. 12. 10. 2007. Приступљено 17. 11. 2019. 
  7. ^ „Inside Story: Celebrity chefs - Media, News - The Independent”. web.archive.org. 26. 1. 2011. Приступљено 17. 11. 2019. 
  8. ^ „A modest goddess - Times Online”. web.archive.org. 6. 9. 2011. Приступљено 17. 11. 2019. 
  9. ^ „Hot Dish - New York Times”. web.archive.org. 12. 10. 2007. Приступљено 17. 11. 2019. 
  10. ^ „Take one leek . . . - Telegraph”. web.archive.org. 7. 1. 2019. Приступљено 17. 11. 2019. 
  11. ^ „Guardian Unlimited Books | By genre | Interview: Nigella Lawson”. web.archive.org. 19. 6. 2004. Приступљено 17. 11. 2019. 
  12. ^ „Shane Watson loves girl-schmoozing | Columnists | guardian.co.uk”. web.archive.org. 10. 5. 2017. Приступљено 17. 11. 2019. 
  13. ^ Staff, Guardian (26. 9. 2000). „Who's cooking? TV's army of chefs”. The Guardian. Приступљено 17. 11. 2019. 
  14. ^ „Nigella Bites by Nigella Lawson | The digested read | Guardian Unlimited Books”. web.archive.org. 12. 10. 2007. Приступљено 17. 11. 2019. 
  15. ^ Chittenden, Maurice (16. 11. 2003). „Nigella dishes up her goddess diplomacy”. The Sunday Times (на језику: енглески). Приступљено 17. 11. 2019. 
  16. ^ „Nigella Lawson | Metro.co.uk”. web.archive.org. 10. 11. 2009. Приступљено 17. 11. 2019. 
  17. ^ „BusinessWeek Online:Chewing the Fat with Nigella Lawson”. web.archive.org. 24. 9. 2015. Приступљено 17. 11. 2019. 
  18. ^ „BBC NEWS | Entertainment | Showbiz | Grossman's sauces top brand league”. web.archive.org. 7. 1. 2009. Приступљено 17. 11. 2019. 
  19. ^ „Observer review: Feast by Nigella Lawson | By genre | Guardian Unlimited Books”. web.archive.org. 12. 10. 2007. Приступљено 17. 11. 2019. 
  20. ^ „60 SECONDS: Nigella Lawson”. Metro (на језику: енглески). 5. 12. 2006. Приступљено 17. 11. 2019. 
  21. ^ „Nigella joins the BBC | Special reports | MediaGuardian.co.uk”. web.archive.org. 12. 10. 2007. Приступљено 17. 11. 2019. 
  22. ^ „Nigella TV ratings take a tumble”. 15. 7. 2005. Приступљено 17. 11. 2019. 
  23. ^ „BARB”. web.archive.org. 12. 7. 2008. Приступљено 17. 11. 2019. 
  24. ^ Smithers, Rebecca; correspondent, consumer affairs (12. 12. 2006). „Nigella effect sees goose fat sales soar”. The Guardian. Приступљено 17. 11. 2019. 
  25. ^ „BARB”. web.archive.org. 12. 7. 2008. Приступљено 17. 11. 2019. 
  26. ^ „Hell's Kitchen turns up the heat | Overnights | MediaGuardian.co.uk”. web.archive.org. 12. 10. 2007. Приступљено 17. 11. 2019. 
  27. ^ „People - Entertainment - smh.com.au”. web.archive.org. 18. 12. 2008. Приступљено 17. 11. 2019. 
  28. ^ „Television - News - Nigella Lawson criticised for weight gain - Digital Spy”. web.archive.org. 13. 2. 2008. Приступљено 17. 11. 2019. 
  29. ^ „Review: Nigella Express by Nigella Lawson | Jamie at Home by Jamie Oliver | Books | The Observer”. web.archive.org. 24. 7. 2008. Приступљено 17. 11. 2019. 
  30. ^ „Nigella Lawson talks to Simon Schama - FT.com”. web.archive.org. 2. 5. 2014. Приступљено 17. 11. 2019. 
  31. ^ „Nigella Lawson: I don’t have to be novel because novelty is often inedible | Media | The Guardian”. web.archive.org. 15. 1. 2018. Приступљено 17. 11. 2019. 
  32. ^ „British sensation Lawson says cooking should be about fun, family | Oakland Tribune | Find Articles at BNET”. web.archive.org. 20. 12. 2008. Приступљено 17. 11. 2019. 
  33. ^ „WELCOME TO NIGELLA'S WEBSITE”. web.archive.org. 5. 12. 2009. Приступљено 17. 11. 2019. 
  34. ^ „Guardian Unlimited Books | By genre | Interview: Nigella Lawson”. web.archive.org. 19. 6. 2004. Приступљено 17. 11. 2019. 
  35. ^ „Nigella Bites, Britain's Cooking Goddess Meets Charlie Rose - CBS News”. web.archive.org. 3. 9. 2008. Приступљено 17. 11. 2019. 
  36. ^ „Nigella Feasts - TV Reviews - TV & Radio - Entertainment - theage.com.au”. web.archive.org. 11. 2. 2008. Приступљено 17. 11. 2019. 
  37. ^ Farndale, Nigel (13. 5. 2001). „A woman of extremes”. Приступљено 17. 11. 2019. 
  38. ^ „Hot Dish - New York Times”. web.archive.org. 12. 10. 2007. Приступљено 17. 11. 2019. 
  39. ^ „BBC - Press Office - Jonathan Ross & Nigella Lawson”. web.archive.org. 5. 1. 2009. Приступљено 17. 11. 2019. 
  40. ^ „Nigella Lawson and Charles Saatchi granted divorce in 70-second hearing”. web.archive.org. 19. 10. 2013. Приступљено 17. 11. 2019.