Пређи на садржај

Најџел Брус

С Википедије, слободне енциклопедије
Најџел Брус
Брус у филму The Last of Mrs. Cheyney (1937)
Лични подаци
Датум рођења(1895-02-04)4. фебруар 1895.
Место рођењаЕнсенада, Мексико
Датум смрти8. октобар 1953.(1953-10-08) (58 год.)
Место смртиСанта Моника, САД
ДржављанствоУједињено Краљевство
Занимањеглумац
СупружникВајолет Полин Шелтон
Деца2
Рад
Активни период1920—1953.
Веза до IMDb-а

Вилијам Најџел Ернл Брус (енгл. William Nigel Ernle Bruce; Енсенада, 4. фебруар 1895 — Санта Моника, 8. октобар 1953) био је британски глумац.[1] Најпознатији је по улози доктора Вотсона у 14 филмова о Шерлоку Холмсу са Базилом Ратбоном у главној улози, коју је поновио и у радио-серији Нове авантуре Шерлока Холмса. Такође је остао упамћен по својим улогама у филмовима Алфреда Хичкока — Ребека и Сумња — као и у филму Светлости позорнице Чарлија Чаплина и оригиналном филму о Леси, Леси се враћа кући из 1943. године.

Рани живот

[уреди | уреди извор]
Брус са школским крикет тимом 1912.

Брус је био други син баронета сер Вилијама Волера Бруса и његове супруге леди Анџелике Брус, ћерке генерала Џорџа Селбија из Краљевске артиљерије.[2] Рођен је у Енсенади, у мексичкој држави Доња Калифорнија, док су му родитељи били на путовању око света.[3] Његов старији брат био је писац и авантуриста сер Мајкл Брус.

Основно образовање стекао је у Основној школи „Грејнџ” у Стивениџу, а од 1908. до 1912. године похађао је Средњу школу „Абингдон” у Абингдону на Темзи.[4] У Абингдону је био страствени спортиста — играо је за први крикет тим школе, затим за први атлетски тим, као и за други фудбалски тим.

Године 1912, Брус је напустио школу са 17 година и запослио се као помоћник берзанског посредника у лондонском Ситију.[5] Почетком 1914, док је радио у Ситију, добровољно се пријавио у Територијалне снаге британске војске као пешадинац у Почасној артиљеријској чети. По избијању Првог светског рата, почетком августа 1914, мобилисан је са пуком и послат на Западни фронт са 1. батаљоном 18. септембра 1914, у доби од 19 година.[6]

Дана 5. јануара 1915, док је био у рововима код Кемела у Белгији, био је рањен митраљеском ватром у ноге, задобио више рана и прелом десне бутне кости, а потом је евакуисан у Уједињено Краљевство, где је остатак 1915. године провео у болници на опоравку. Децембра 1915. отпуштен је из британске војске као медицински неспособан за даљу службу због трајног оштећења ногу.

У октобру 1916. поново се пријавио у британску војску и прошао обуку у кадетском батаљону у Кембриџу, након чега је јануара 1917. добио официрски чин млађег официра у 10. (Сервисном) батаљону лаке пешадије Самерсета — батаљону за службу у земљи — где је служио као инструктор обуке до краја 1917. године, јер му трајне последице рањавања из 1915. нису дозвољавале повратак на фронт.[7]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Након што је отпуштен из британске војске, Брус је напустио каријеру на Лондонској берзи и посветио се професионалном глумачком позиву. Свој позоришни деби имао је 12. маја 1920. у лондонском Комеди театру, где је играо лакеја у представи Why Marry?. У октобру исте године отишао је у Канаду као сценски менаџер за Хенрија В. Есмонда и Еву Мур, а истовремено је тумачио улогу Монтагјуа Џордана у представи Eliza Comes to Stay. По повратку у Енглеску наставио је турнеју у истој улози. Након тога редовно је наступао на позорници, а осам година касније почео је да ради у немим филмовима.

Године 1926. дебитовао је на Бродвеју као мајор Евелин Батхерст у драми This Was a Man Ноела Кауарда. Током 1930-их више пута се враћао на Бродвеј, играјући Филипа Даунса у представи Lean Harvest (1931), господина Џеливела у комедији Springtime for Henry (1931–1932), Његову екселенцију, гувернера колоније, у мјузиклу Вирџинија (1937),[8] као и В. С. Гилберта у мјузиклу Knights of Song (1938).[9] Последњу улогу поновио је у филму Лилијан Расел (1940).

Године 1934. преселио се у Холивуд. Како је његова каријера напредовала, током друге половине тридесетих година настанио се у Беверли Хилсу. Брус је најчешће тумачио комичне, расејане и добродушне улоге. Током своје филмске каријере појавио се у 78 филмова, међу којима су Острво с благом (1934), Јуриш лаке коњице (1936), Ребека (1940) и Сумња (1941).

Глумио је у два филма од историјског значаја: Беки Шарп (1935), првом дугометражном филму у потпуности снимљеном у Техниколору, и Bwana Devil (1952), првом 3D остварењу. Неуобичајено за њега, у филму Кише долазе (1939) тумачио је омражен лик; овај филм је постао први добитник Оскара за специјалне ефекте.

Доктор Вотсон

[уреди | уреди извор]
С лева на десно: Најџел Брус, Евелин Анкерс и Базил Ратбон у филму Шерлок Холмс и тајно оружје (1942).

Брусова најпознатија улога била је улога доктора Вотсона у филмском серијалу о Шерлоку Холмсу (1939–1946), у којој је глумио заједно са својим пријатељем Базилом Ратбоном, који је тумачио Холмса. Брус је играо Вотсона у свих 14 филмова из серијала, као и у преко 200 радио-епизода у оквиру програма Нове авантуре Шерлока Холмса.[10] Иако Вотсон у филмовима често делује као старији од двојице јунака, Брус је у стварности био три године млађи од Ратбона.

Иако је за већину гледалаца управо Најџел Брус обликовао њихову представу о доктору Вотсону, пуристи прича Артура Конана Дојла дуго су замерали што је лик у филмовима приказан као интелектуално слабији и неспретнији од свог књижевног узора. У оригиналним делима, Вотсон је био интелигентан и способан човек (иако не генијалан као Холмс), док је Брусов приказ учинио лик добродушно смотаним. (Надимак који је произашао из тог приказа био је „Boobus Britannicus” — „британска будалетина”).[10] Писац Лорен Д. Естлман је о Брусу написао:

„Ако би се у некој сцени појавила канта за прање пода, његова нога би сигурно завршила у њој; а ако би, неком ироничном игром судбине и вољом редитеља Роја Вилијама Нила, успео да наиђе на важан траг, можете бити сигурни да би се у исти тај траг обрисao нос и потом га бацио.”[11]

Ратбон је, међутим, високо ценио Брусову интерпретацију лика, изјавивши да је „Вотсон један од најомиљенијих филмских ликова”. Филмски историчар Дејвид Паркинсон написао је да је Брусова „ујачка присутност” представљала савршену противтежу Ратбоновом брзом и свезнајућем Холмсу.[12] Историчар Алан Барнс додаје да је, упркос критикама, Брус у великој мери рехабилитовао лик Вотсона, који је до тада био споредан у филмским адаптацијама Шерлока Холмса: „После Бруса, готово је незамисливо јеретички приказати Холмса без њега.”[13] У радио-серији је Брусу, ипак, било дозвољено да прикаже способнију и сналажљивију верзију лика.

Филмски серијал са Ратбоном и Брусом окончан је након смрти продуцента и редитеља Роја Вилијама Нила 1946. године. Од тада, већина савремених адаптација прича Артура Конана Дојла о Шерлоку Холмсу — нарочито од седамдесетих година 20. века — намерно одступа од популарног стереотипа и приказује Вотсона верно оригиналу, као способног и храброг човека од акције.

Породица

[уреди | уреди извор]

Брус је био ожењен од 1921. године па све до своје смрти са британском глумицом Вајолет Кембел (рођеном Вајолет Полин Шелтон),[14] коју је из милоште звао „Bunny” („Зека”). Имали су две ћерке:

  • Џенифер, која се 1944. године удала за Џеја Гулда III, сина Џеја Гулда II, али се од њега развела 1946.[15]
  • Полин, која се 1946. године удала за британског ваздухопловног аса Алана Џефрија Пејџа.[16]

Брус је такође био рођак у другом колену канадског глумца Кристофера Пламера.[17]

Каснији живот и смрт

[уреди | уреди извор]

Брус, познат пријатељима под надимком „Вили”, био је један од водећих чланова британске филмске заједнице у Лос Анђелесу и капитен (углавном британског) Холивудског крикет клуба.[18] За разлику од неких својих савременика, али заједно са другим британским глумцима као што су Базил Ратбон и Чарли Чаплин, Брус је задржао британско држављанство, упркос дугогодишњем боравку у Сједињеним Државама. Такође је све до смрти остао члан лондонских клубова Garrick и Buck’s. Његов последњи филм, Цели свет за откуп, објављен је постхумно 1954. године.

Брус је преминуо од срчаног удара у Санта Моници, у Калифорнији, 1953. године, у 58. години живота.[19] Његово тело је потом кремирано, а пепео положен у једној капели у Лос Анђелесу.[20]

Године 1947. почео је да пише аутобиографију под насловом Games, Gossip and Greasepaint (срп. Игре, трачеви и шминка), која никада није објављена; међутим, одломци су објављени у часопису The Sherlock Holmes Journal и касније постављени на интернет уз одобрење породице Брус.[21]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Година Српски наслов Оригинални наслов Улога Напомена
1922. Flames of Passion мања улога непотписан
1930. The Squeaker Коли
Escape Констабл
Red Aces Кинсфедер, Т. Б.
Birds of Prey Мајор
1931. The Calendar Лорд Вили Панифорд
1932. Lord Camber's Ladies Лорд Камбер
The Midshipmaid Мајор Спинк
1933. I Was a Spy Скоти
Channel Crossing Најџел Гатри
1934. Coming Out Party Батлер Трун
Stand Up and Cheer! Јустис Динвидл
Murder in Trinidad Бертрам Линч
The Lady Is Willing Велтон
Острво с благом Treasure Island Властелин Трелони
Springtime for Henry Џони Џеливел
The Scarlet Pimpernel Принц од Велса
1935. Беки Шарп Becky Sharp Џозеф Седли
She Хорас Холи
Jalna Морис Вон
The Man Who Broke the Bank at Monte Carlo Иван
1936. The Trail of the Lonesome Pine Мајор Тербер
Under Two Flags Капетан Мензис
The White Angel Др Вест
Follow Your Heart Хенри Форестер
Јуриш лаке коњице The Charge of the Light Brigade Сер Бенџамин Ворентон
The Man I Marry Роберт Хартли
1937. Thunder in the City Војвода од Гленавона
The Last of Mrs. Cheyney Лорд Вили Винтон
1938. The Baroness and the Butler Мајор Андрос
Kidnapped Нил Макдоналд
Суец Suez Сер Малколм Камерон
1939. Баскервилски пас The Hound of the Baskervilles Др Џон Вотсон
Авантуре Шерлока Холмса The Adventures of Sherlock Holmes
Кише долазе The Rains Came Лорд Алберт Ескет
1940. The Blue Bird Господин Лагжури
Adventure in Diamonds Пуковник Џ. В. Лансфилд
Ребека Rebecca Мајор Џајлс Лејси
Лилијан Расел Lillian Russell В. С. Гилберт
Susan and God Хачинс Стабс
A Dispatch from Reuters Сер Рандолф Першам
1941. Hudson's Bay Принц Руперт
Play Girl Вилијам Макдоналд Винсент
Free and Easy Флоријан Клемингтон
This Woman Is Mine Данкан Макдугал
The Chocolate Soldier Бернард Фишер, критичар
Сумња Suspicion Гордон Кокран „Бики” Твејт
1942. Рокси Харт Roxie Hart Е. Клеј Бенам
This Above All Рамсботом
Eagle Squadron Макинон
Шерлок Холмс и глас страха Sherlock Holmes and the Voice of Terror Др Џон Вотсон
Journey for Margaret Херберт В. Алисон
Шерлок Холмс и тајно оружје Sherlock Holmes and the Secret Weapon Др Џон Вотсон
1943. Forever and a Day Мајор Гароу
Шерлок Холмс у Вашингтону Sherlock Holmes in Washington Др Џон Вотсон
Шерлок Холмс суочен са смрћу Sherlock Holmes Faces Death
Леси се враћа кући Lassie Come Home Војвода од Радлинга
Crazy House Др Џон Вотсон камео
Жена паук The Spider Woman
1944. Follow the Boys сам себе непотписан
Гримизна канџа The Scarlet Claw Др Џон Вотсон
Бисер смрти The Pearl of Death
Gypsy Wildcat Високи шериф
Frenchman's Creek Лорд Годолфин
1945. Кућа страха The House of Fear Др Џон Вотсон
The Corn Is Green Властелин
Son of Lassie Војвода од Радлинга
Жена у зеленом The Woman in Green Др Џон Вотсон
Пут за Алжир Pursuit to Algiers
1946. Ноћни ужас Terror by Night
Обучена да убије Dressed to Kill
1947. Две госпође Керолс The Two Mrs. Carrolls Др Татл
The Exile Сер Едвард Хајд
1948. Julia Misbehaves Пуковник Брус „Бани” Вилоубрук
1950. Vendetta Сер Томас Невил
1952. Hong Kong Господин Лајтон
Светлости позорнице Limelight Импресарио Постант
Bwana Devil Др Ангус Маклин
1954. Цели свет за откуп World for Ransom Гувернер сер Чарлс Кутс објављен постхумно

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Obituary Variety, 14 October 1953.
  2. ^ „Author: Angelica Mary Selby”. Victorian Research. Приступљено 22. 7. 2025. 
  3. ^ „Nigel Bruce-Dr. Watson To You, In 'Sherlock Holmes'”. The Jackson Sun. 3. 11. 1946. стр. 12. Приступљено 16. 4. 2022 — преко Newspapers.com. 
  4. ^ „Register”. Abingdon School. 
  5. ^ Abingdon School register entry for Bruce.
  6. ^ Bruce's WW1 Medal Index Card, The National Archive, Kew, Surrey, England. Archive document code: WO 372/3/140620.
  7. ^ 'Famous 1914–1918', by Richard Van Emden & Vic Piuk (Pub. Pen & Sword, 2009).
  8. ^ Brooks Atkinson (3. 9. 1937). „THE PLAY: 'Virginia' Opens the Season With a Large Musical Drama at the Center Theatre Theatre Units' Plays Tonight”. The New York Times. стр. 13. 
  9. ^ „New Plays on Broadway – 51ST STREET”. Billboard. св. 50 бр. 45. 5. 11. 1938. стр. 17—18. 
  10. ^ а б Matthew E. Bunson (1997). Encyclopedia Sherlockiana. Simon & Schuster. стр. 38. ISBN 0-02-861679-0. 
  11. ^ Estleman, Loren D., "On the Significance of Boswells," introduction to Sherlock Holmes: The Complete Novels and Stories Volume I, Bantam Classic, page vii, ISBN 0-553-21241-9
  12. ^ Parkinson 2004.
  13. ^ Barnes 2011, стр. 256.
  14. ^ „DEATH - VIOLET CAMPBELL”. 12. 1. 1970. 
  15. ^ „1946 Press Photo Mrs Jennifer Bruce Gould appears in Superior Court - Divorce”. Historic Images. Приступљено 22. 7. 2025. 
  16. ^ „The Airmen's Stories - F/O A G Page”. Battle of Britain Monument. Приступљено 22. 7. 2025. 
  17. ^ Plummer 2008, стр. 63
  18. ^ „The story behind the glamorous Hollywood Cricket Club”. BBC. Приступљено 22. 7. 2025. 
  19. ^ Turner Classic Movies
  20. ^ 'Famous 1914–1918', by Richard Van Emden & Vic Piuk (Pub. Pen & Sword, 2009).
  21. ^ Fanning, Stuart (poster) (зима 1998). Utechin, Nick, ур. „Excerpts from Games, Gossip and Greasepaint”. Sherlock Holmes Journal. 19 (1). Приступљено 12. 8. 2007. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Најџел_Брус&oldid=30506184”