Пређи на садржај

Неботичник (Љубљана)

С Википедије, слободне енциклопедије
Неботичник
Неботичник
Опште информације
МестоЉубљана
Држава Словенија
Време настанка1931—1933

Неботичник (Небодер)[1] [2] [3] је истакнутa високa грађевина која се налази у центру Љубљане, Словенија, и једна је од најпрепознатљивијих градских знаменитости.[4] Њених тринаест спратова успиње се до висине од 70.35 м. Пројектовао је словеначки архитекта Владимир Шубиц за Пензиони институт, инвеститора зграде. Изградња је почела 19. априла 1931. године, а зграда је отворена 21. фебруара 1933.[5] Била је то, по завршетку, највиша зграда у Краљевини Југославији и девета по висини у Европи.[6] Била је и остаће неко време највиша стамбена зграда у Европи.

Првенствено пословни центар, облакодер Неботичник садржи разне продавнице у приземљу и на спрату, а различите канцеларије смештене су од другог до петог спрата. Од шестог до деветог спрата су приватне резиденције. На три горња спрата налазе се кафић, бар и видиковац.[7] Кафић је поново отворен у јулу 2010. године, док су бар и нови ресторан отворени 2. септембра 2010. године. Спратови девети - тринаести су продати на аукцији 12. јуна 2007. године од стране управе Пензијског фонда Аустралијској фирми Terra Australis за € 2,120,000. Компанија се нада да ће облакодеру Неботичник вратити некадашњу славу. [8]

Архитектура

[уреди | уреди извор]
Арт деко спиралне степенице

Зграду Неботичник, првобитно замишљену као осмоспратну грађевину,[4] дизајнирао је Владимир Шубиц, уз помоћ Ладислава Кама, Иве Медведа (павиљон на тераси), Марјана Мушича (тампието (tampietto) на врху), Марјана Северa и Бојана Ступицe (оков у кафићу).[9] Зграду су украсили скулптурама Лојзе Долинара (женска фигура на бочној фасади у висини шестог спрата), Бориса Калина (рељеф изнад главног улаза) и Францa Горшеa (четири бронзане главе у главној дворани). [10] Дизајн је заснован на неокласицистичком и арт-деко стилу, а на горњим спратовима је крунисан пиластрима. Дизајн прати класичну трипартитну поделу високих зграда коју је створио амерички архитекта Луис Суливан (Louis Sullivan) — састављена је од основе дизајниране за интеракцију са улицом и пешацима, хомогенe осовине и врха, на коме је цилиндрична колонада са постављеним стубом за заставу, који је додат након довршетка куле.[11] Фасада је испрекидана равномерно распоређеним правоугаоним прозорима уоквиреним каменом, наглашеним приземљем и првим спратом, као и полукружним прозорима у кафићу на једанаестој етажи.

Улаз у приземљу води у предворје обложено Карстним мермером. Горњим спратовима се приступа лифтом или спиралним степеништем у средишту зграде.[12] Два лифта су брза и воде посетиоце кафића на горњим спратовима, док је трећи спорији и води до стамбених нивоа. Степениште се завршава на десетом спрату.

Фасаду краси скулптура жене висине 4 метра, рад словеначког вајара Лојзеа Долинара. Скулптуре у ложи дизајнирао је словеначки вајар Франце Горше.[11] Западно од зграде Неботичника је шестоспратна стамбена грађевина, коју је пројектовао исти архитекта.

Степениште у Неботичнику

Конструкција

[уреди | уреди извор]

Изградња зграде Неботичника по наруџби Завода за пензије била је контроверзна. Пошто је била прва зграда која је надмашила барокну силуету градских звоника,[11] неки Љубљанчани бојали су се да ће то покварити обрис хоризонта, и зграду су назвали "наказа". Зграда је на месту средњовековног манастира, а док су припремали њен темељ, извођачи радова су наишли на бунар из 13. века. Један стих Отона Жупанчича уписан је у камен темељац на почетку његове изградње 1931. године.[5] Статичке прорачуне урадио је инжењер Станко Димник, који је уједно био и одговорни инжењер.[13][14] Радове је водио главни градитељ Иван Брицељ, директор Љубљанског грађевинског предузећа.[15]

Зграда је изграђена од армираног бетона и садржи многе технолошке елементе који су у то време били иновативни. Има централно грејање помоћу аутоматских горионика на лож уље, а вода се доводи до горњих седам спратова аутоматским пумпама. Кафић има вентилацију под притиском, а топла вода се доводи из подрума.[6]

Најстрожи јапански анти-семизмички критеријуми примењени су током пројектовања зграде, па је она постављена на 16 стубова од којих се сваки протеже 18 метара дубоко у земљиште. Због тога је зграда Неботичника једна од најсигурнијих против земљотреса у Љубљани.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Steves, Rick, & Cameron Hewitt. 2015. Rick Steves Eastern Europe. Berkeley, CA: Avalon Travel.
  2. ^ Stopar, Ivan, & Damjan Prelovšek. 1992. Walks in Old Ljubljana: A Guide to Its Culture and History. Ljubljana: Marketing 013 ZTP, p. 180.
  3. ^ Rogers, Tony. 2013. Conferences and Conventions: A Global Industry. New York: Routledge, p. 220.
  4. ^ а б „Hotel-Mons.com - Architects”. Приступљено 1. 1. 2008. [мртва веза].
  5. ^ а б Bukovec, Alja (April—May 2011). „Nebotičnik”. Adria Airways In-Flight Magazine (на језику: Slovenian и енглески): 80—87. ISSN 1318-0789.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  6. ^ а б Ifko, Sonja (1995), „Recent Slovenian Architecture”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2007. г. Приступљено 3. 12. 2007. , University of Ljubljana, pp. 13..
  7. ^ „Ljubljana.si - Skyscraper”. Архивирано из оригинала 06. 06. 2008. г. Приступљено 3. 12. 2007. ..
  8. ^ "„Australian Slovenian Buys Top Floors of Ljubljana Landmark”. Приступљено 1. 1. 2008. " Chamber of Commerce and Industry of Slovenia..
  9. ^ „Vrh ljubljanskega Nebotičnika spet v starem sijaju”. Mojdom.Dnevnik.si. 24. 9. 2010. Архивирано из оригинала 18. 04. 2013. г. Приступљено 31. 03. 2020. 
  10. ^ Grgič, Jožica (27. 7. 2010). „Fantastičen pogled na vse strani mesta” [A Fantastic Look on All Sides of the City] (PDF). Delo (на језику: Slovenian). стр. 18. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. 
  11. ^ а б в „Slovenia.info - Architectural heritage - Ljubljana, Nebotičnik Skyscraper”. Приступљено 24. 12. 2007. ..
  12. ^ „world66.com - Ljubljana Sights”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 3. 12. 2007.  mentions staircase. Nebotičnik Stairway on Flickr..
  13. ^ Šubic, Vladimir. Mladinska knjiga. 1999. стр. 163. ISBN 9788611153643. 
  14. ^ Mušič, Marjan (1925—1991 (printed ed.). 2009 (electronic ed.)). „Šubic Vladimir”. Slovenski biografski leksikon (на језику: Slovenian). ISBN 978-961-268-001-5.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)[мртва веза]
  15. ^ Gerlica, Slavko (1993). „60 let odprtja letališča v Polju” [60 Years from the Opening of the Airport in Polje]. Naša skupnost (на језику: Slovenian). 34 (7). Ljubljana. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Неботичник_(Љубљана)&oldid=28956821”