Небојша Дугалић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Небојша Дугалић
Nebojša Dugalić.jpg
Небојша Дугалић
Датум рођења(1970-05-17)17. мај 1970.(49 год.)
Место рођењаКраљево
СФРЈ
Занимањефилмски и позоришни глумац, режисер, професор глуме
IMDb веза

Небојша Дугалић (Краљево, 17. мај 1970) је српски глумац, редитељ и професор глуме.

Биографија[уреди]

Рођен је 17. маја 1970. године у Краљеву, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду 1994. године у класи проф. др Владимира Јевтовића.

Играо је на сценама Народног позоришта, Позоришта на Теразијама, Београдског драмског позоришта, Југословенског драмског позоришта, Атељеа 212, Звездара театра, Битеф театра, Мадленијанума, Краљевачког позоришта и др.[1]

Од 2001. до 2016. године био је професор глуме на Академији уметности у Београду, а 2017. постаје редовни професор на Факултету савремених уметности.[2]

Остварио је више улога у телевизијским драмама, на радију, филму и телевизији, за које је награђен многобројним наградама и признањима. Члан је Удружења драмских уметника Србије.

Ожењен је глумицом Драганом Дугалић (1971) са којом има петоро деце.

Позориште[уреди]

Остварио је низ позоришних улога, за које је добио следеће награде и признања:

Играо је у једној од најбољих позоришних остварења у Србији протекле деценије, у представи „Златно руно“ Борислава Пекића у режији Небојше Брадића, у коме поред њега наступају Небојша Глоговац и Војин Ћетковић.

Бави се и режијом. Режирао је следеће представе:

Награде[уреди]

На међународном фестивалу „Златни витез“ у Москви 2006. године добио је Златог витеза за глуму у представи „Златно руно“ Борислава Пекића. Златног витеза је добио и 2012. године за монодраму „Реч је о свечовеку“.[3]

Добитник је још два Златна витеза, укупно четири и два Сребрна витеза, четири „Зоранова брка“, три Стеријине награде, „Награде Зоран Радмилоивћ“, „Награде Милош Жутић“ коју додељује Удружење драмских уметника Србије за сезону 2013-2014, награда Народног позоришта за најбоље индивидуално премијерно уметничко остварење за сезону 2013-2014, годишња награда Југословенског драмског позоришта за изузетан допринос високим стандардима пословања те куће, награда града Београда за позоришно стваралаштво за 2013. годину.

Улоге[уреди]

Филмографија глумца Небојше Дугалића
Год. Назив Улога
1990.-те
1992. Театар у Срба
1992. Тито и ја Милиционер 1
1993. Броз и ја (ТВ серија) Милиционер 1
1994. Вуковар, једна прича Војник Далматинац
1995. Крај династије Обреновић Антоније Антић
1997. Горе доле Нешкин љубавник
1997. Враћање Никола Патић
1998. Недовршена симфонија (ТВ) Франц Варфел
1999. Пролеће у Лимасолу Петар Теодоровић
2000.-те
2002. Нетакнути сунцем Јован
2004. Трагом Карађорђа Гаја Пантелић
2004. Смешне и друге приче
2007. Пешчаник Андреас Сам
2008. Звер на месецу (ТВ филм) Арам Томасијан
2007-2008. Заборављени умови Србије Владимир Дворниковић/Милан Влајинац/Никола/Асистент/Јован Бошковић/Сељак
2009. Беса Филип
2010.-те
2002-2015. Вршачка позоришна јесен (ТВ серија)
2010. Грех њене мајке Добривоје
2010. Приђи ближе Професор Марко Арсић
2011. Мирис кише на балкану Доктор Барух
2013. Шешир професора Косте Вујића Јован Јовановић Змај
2013. Врата Србије: Мојсињска Света гора Монах Исаија
2014-2015. Јагодићи: Опроштајни валцер Мирољуб
2015. Бићемо прваци света Владимир Дедијер
2016. Име: Добрица, презиме: непознато наратор
2016. Вере и завере Алберт Султајс
2016. Santa Maria della Salute Симо Матавуљ
2017. Santa Maria della Salute (ТВ серија) Симо Матавуљ
2017. Сенке над Балканом армијски генерал Петар Живковић
2018. Корени Никола Пашић
2018. Јутро ће променити све Душан
2018-2019. Жигосани у рекету Војислав
2018-2019. Беса Премовић
2018-2019. Народно позориште у 10 чинова Наратор
2019. Бела врана Константин Сергејев
2019. Пет Пиги
2019. Моја генерација
2019. Државни службеник (серија)
2020. Страхиња

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]