Небојша Кузмановић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Небојша Кузмановић
Фотографија Небојше Кузмановића
Датум рођења10. Октобар 1962.
Место рођењаГрадачац
 Југославија

Небојша Кузмановић (Градачац, 25. новембар 1962) српски је аутор, уредник и друштвено-политички радник. Обавља функцију директора Архива Војводине. За свој рад добио је неколико националних признања као и награде словачких удружења и Министарства културе Републике Словачке. Члан је Матице српске, Матице словачке, Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.

Биографија[уреди | уреди извор]

Кузмановић је пореклом из Боботе.[1] У Осијеку је завршио средњу економску школу.[2] Основне студије социологије и филозофије завршио је на Филозофском факултету у Новом Саду, где је потом магстрирао на катедри за Српску и упоредно књижевност са темом „Српско-словачке књижевне везе Риста Ковијанића“. Докторску дисертацију „Српско-словачке књижевне и културне везе у доба романтизма“.[2]

Студирао је марксизам и дипломирао је на Катедри за социологију и филозофију на Филозофском факултету у Новом Саду, када је одсек за марксизам преименован. На истом факултету магистрирао је на Одсеку за српску и упоредну књижевност са темом „Српско-словачке књижевне везе Риста Ковијанића“ а потом одбранио и докторску дисертацију „Српско-словачке књижевне и културне везе у доба романтизма“.[2]

Радио је као помоћ главног и одговор уредника новосадског студентског листа „Гаудемаус“ 1988-1989 те као уредник у Књижевној заједници Новог Сада у периоду 1989-1994.[2]

Оснивач је издавачке куће „Источник“.[3] Водио је исту издавачку кућу до 1998. године.

Кузмановић је радио у уредништвима часописа „Кровови“, „Писац“ и „Адреса“. Био је главни уредник „Књижевног клуба ДИС“ из Бачке Паланке.[4]

Оснивач је часописа за културу, књижевност и уметност Сунчаник, чији је био главни уредник. Био је и главни уредник Друштва за науку и стваралаштво Логос.[2]

Своје есеје, приказе и друге радове Кузмановићу објављује у великом броју српских и словачких часописа.[2]

Обављао је послове референта за културу, просветног инспектора и начелника за друштвене делатност општине Бачка Паланка и покрајинског секретара за Културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.[3]

Учествовао је на бројним научним скуповима и конференцијама, попут округлог стола о српско-израелским односима у организацији Центра за антитероризам у Јерусалиму.[5]

Биран је за првог председника Друштва чланова Матице српске у Бачкој Паланци. Члан је Матице Српске, Матице словачке, удружења Адлигат, Удружења књижевника Србије и других струковних и друштвених удружења и организација.

Писао је на тему националног идентитета у време пандемије Ковид-19.[6]

Према речима градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића, Кузмановић је значајно унапредио рад Архива Војводине и учинио га ближим јавности.[7] Током његовог мандата грађен је амфитеатар на простору Архива.[8]

Залаже се за враћање старог имена граду Зрењанину - Петровград.[9]

Хоби му је путовање и планира да обиђе све земље света.[3]

Награде[уреди | уреди извор]

  • Октобарска награде општине Бачка Паланка за област друштвених делатности и за развој мултикултуралних веза и односа[10]
  • Признања Општине Трпиња (РХ) за посебан допринос у очувању културног идентитета и повезивању српске етничке заједнице са Матицом[10]
  • Златне значке КПЗ-а Србије и Министарства за дијаспору Владе Републике Србије[10]
  • Повеље Задужбине „Петар Кочић“ из Бања Луке за допринос и помоћ у развијању међународне културне сарадње[10]
  • Награда „Павле Марковић Адамов”, за допринос у осветљавању српско-словачких веза, 2010.[10]
  • „Даковнy диплом“, највеће признање које додељује Матица словачка у Србији на Словачким народним свечаностима[10]
  • Медаља „Светозар Милетић“, коју додељује Удружење Срба у Словачкој[10]
  • Годишња награде Друштва новинара Војводине „Димитрије Фрушић“[10]
  • Плакета Заједничког већа српских општина у Вуковару[10]
  • Октобарска награда града Новог Сада[1]
  • Почасна медаља 75. годишњице Словачког народног устанка[11]
  • Повеља Капетан Миша Анастасијевић, коју додељују Универзитет у Новом саду, Привредна комора Војводине и Медиа Инвент из Новог Сада[2]
  • Златна медаља за заслуге, Република Србија[2][12]
  • Вукова награда (2020).[13]

Дела[уреди | уреди извор]

Објавио је преко 200 стотине радова и следеће књиге:[2]

  • Боје бунила, песме, То јест, Филозофски факултет, Нови Сад 1989.
  • Душа Србије, зборник беседа Николаја Велимировића, I издање КЗНС 1993, II издање Источник, Невкош, Октоих, Нови Сад–Подгорица 1995; III издање Добрица књига, Нови Сад 2000.
  • Кјеркегорове сфере егзистенције, Кровови, Сремски Карловци 1997. године; II издање: Логос– ДИС, Бачка Паланка 2003.
  • Имитације, зборник филозофских записа Милана Ковачевића, Источник, Нови Сад и Кровови, Сремски Карловци 1998.
  • Бочар, монографија насеља, коаутор, ПМФ Нови Сад и МЗ Бочар 1998.
  • Птоломејски обрт, књига антрополошко-филозофских есеја, ЛДИЈ Ветерник, 1999.
  • Ка словенском истолику, списи о књижевности, Атом Бачка Паланка, Кровови Сремски Карловци, Калеком Београд 2000.
  • Сусретање култура, Српско-словачке књижевно-културне везе Риста Ковијанића, Логос, ДИС, Матица словачка, Бачка Паланка 2004; II издање 2005.
  • Бобота 1269–2005, монографија насеља, коаутор, издавачи Општина Трпиња – Месни одбор Бобота и ДНС Логос, Бачка Паланка 2005.
  • Вредносне оријентације младих, зборник радова, коаутор, ДНС Логос, Бачка Паланка 2005.
  • Stretavanie kultur, Српско-словачке књижевно-културне везе, превод на словачки језик Павел Матух, Матица словачка, ДНС Логос и КК ДИС, Бачка Паланка 2006.
  • Srbi a Slovaci, друго измењено и допуњено издање, Српско-словачке књижевно-културне везе, превод на словачки језик Павел Матух, Матица словачка, ДНС Логос и КК ДИС, Бачка Паланка 2008.
  • Буђење парламентаризма, књига интервјуа и осврта на увођење парламентаризма у Србију и Југославију, Логос, Бачка Паланка 2010.
  • Романтизам у српско-словачким културним везама, Мало историјско друштво, Нови Сад; Друштво за науку и стваралаштво Логос, Бачка Паланка 2011.
  • Српски источници. Истакнуте личности Вуковара, Бачке Паланкеи Белог Манастира, коаутор, Српски културни центар, Вуковар 2015.
  • Српске духовне вертикале. Истакнуте личности бачкопаланачког краја, Градска библиотека, Нови Сад и Друштво чланова Матице српске, Бачка Паланка 2016.
  • Нађмеђерска долина смрти Риста Ковијанића, Прометеј, Нови Сад иSpolok Srbov na Slovensku, Братислава 2016.
  • Филозофске мрвице, Прометеј, Нови Сад 2016.
  • Liberamicorum, огледи и критике о делима Небојше Кузмановића, Прометеј, Нови Сад 2017.
  • Filozoficke omrvinky, Spolok slovenských spisovateľov, Spolok Srbov na Slovensku, Bratislava, Prometej, Novi Sad 2018.
  • Гудовац – Пут злочина, Архив Војводине, Нови Сад, Српско народно вијеће – Архив Срба у Хрватској, Загреб 2019.
  • Колективни идентитети Словака у Србији (значај словачких културних и просветних институција и конфесионалног идентитета за конструисање и рефлексије националног идентитета Словака у Србији), Обшуст Кристијан, Кузмановић Небојша, Архив Војводине, Нови Сад 2019.
  • Нађмеђер – епопеја српског страдања/ Vel'ký Meder – epopéja srbského utrpenia, друго измењено и допуњено издање, Архив Војводине, Нови Сад, Прометеј, *Нови Сад, Удружење Срба у Словачкој, Братислава 2020.

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Фотографија Кузмановића током доделе државних одликовања
    Фотографија Кузмановића током доделе државних одликовања
  • Фотографија Кузмановића са његовим делима; Кузмановић спада у ред водећих експерата за српско-словачке односе
    Фотографија Кузмановића са његовим делима; Кузмановић спада у ред водећих експерата за српско-словачке односе
  • Фотографија са једне од трибина, са Браном Црнчевићем
    Фотографија са једне од трибина, са Браном Црнчевићем
  • Фотографија са патријархом српским господином Иринејом
    Фотографија са патријархом српским господином Иринејом
  • Фотографија Кузмановића
    Фотографија Кузмановића

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Bubalo, Slavko (2020-11-10). „„Čuvanjem dokumenata čuvamo i našu istoriju“”. srbi hr (на језику: српски). Приступљено 2020-12-22. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з User, Super. „Др Небојша Кузмановић”. Архив Војводине (на језику: српски). Архивирано из оригинала 15. 01. 2021. г. Приступљено 2020-12-22. 
  3. ^ а б в „MOJE PUTOVANJE IZ SNOVA: Nebojša Kuzmanović - Sjedinjene Američke Države”. Nadlanu.com (на језику: српски). 2017-08-18. Приступљено 2020-12-22. 
  4. ^ „Nebojša Kuzmanović Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2019-01-30. Приступљено 2020-12-22. 
  5. ^ Lala (2019-11-22). „АРХИВ ВОЈВОДИНЕ ЈЕДАН ОД ОРГАНИЗАТОРА ОКРУГЛОГ СТОЛА О СРПСКО-ИЗРАЕЛСКИМ ОДНОСИМА”. ВОЈВОЂАНСКE (на језику: српски). Приступљено 2020-12-22. 
  6. ^ Lala (2020-04-26). „NACIONALNI IDENTITETI U VREME KORONE”. ВОЈВОЂАНСКE (на језику: српски). Приступљено 2020-12-22. 
  7. ^ „Додељене Октобарска награда и Новембарска повеља Града Новог Сада”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2020-12-22. 
  8. ^ Lala (2019-08-23). „УСКОРО ЗАВРШЕТАК РАДОВА НА ИЗГРАДЊИ АМФИТЕТРА У АРХИВУ ВОЈВОДИНЕ”. ВОЈВОЂАНСКE (на језику: српски). Приступљено 2020-12-22. 
  9. ^ „ДР НЕБОЈША КУЗМАНОВИЋ: НАЦИОНАЛНА ПОЛИТИКА СРБА И СТРАНПУТИЦЕ ЖАРКА ЗРЕЊАНИНА”. Petrovgrad.org (на језику: српски). 2018-04-12. Приступљено 2020-12-22. 
  10. ^ а б в г д ђ е ж з „Biografija”. Dr Nebojša Kuzmanović (на језику: енглески). 2019-05-22. Приступљено 2020-12-22. 
  11. ^ „SLOVAČKI NARODNI USTANAK: Počasna medalja direktoru Arhiva Vojvodine Nebojši Kuzmanoviću”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2020-12-22. 
  12. ^ User, Super. „The President of the Republic of Serbia Awarded the Director of the Archives of Vojvodina Dr. Nebojša Kuzmanović with a Gold Medal for His Achievements”. Archives of Vojvodina (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 08. 2020. г. Приступљено 2020-12-22. 
  13. ^ „Objavljena imena dobitnika Vukove nagrade”. N1. Приступљено 25. 2. 2021. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Небојша_Кузмановић&oldid=27422762”