Невенка Недељковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Невенка Недељковић
Nevenka Nedeljkovic.jpg
Невенка Недељковић (слика са братаничине свадбе, Београд, октобар 2016. године)
Пуно име Невенка Недељковић
Датум рођења (1947-10-14)14. октобар 1947.
Датум смрти 3. јануар 2017.(2017-01-03) (69 год.)

Невенка „Нена“ Недељковић (Јосипдол, Огулин, 14. октобар 1947Београд, 3. јануар 2017), рођена као Невенка Докмановић, била је српски рецитатор, етнолог, лектор и писац.

Биографија[уреди]

Завршила основну школу "Бранко Латас" у Плашком. Гимназију "Ђуро Косановић" завршава у Огулину. Дипломира на Филозофском факултету у Београду на групи за етнологију са дипломским радом "Народно градитељтво у Плашчанској долини". Наступа као рецитатор у бројним приликама и осваја престижне награде. Радни век проводи у Београду радећи повремено и уз прекиде у Етнографском музеју, Манаковој кући, месној заједници на Врачару, а затим као стално запослени коректор у БИГЗ-у. После стручног усавршавања посао у БИГЗ-у наставља као лектор где сарађује са бројним домаћим ауторима. У БИГЗ-у дочекује и пензију. После смрти супруга Мила Недељковића из заоставштине приређује за штампу књиге, а наставља и рад на издавању Српског обичајног календара. Преминула је изненада, од срчаног удара у породичној кући у Београду. Сахрањена је на месном гробљу у Крћевцу поред супруга.

Рецитаторски рад[уреди]

Од малих ногу бива привучена говорној речи и поезији, због чега је још у основној школи била активна у драмској секцији и учествовала у игроказима. За време студија активно учествује у раду академског позоришта КУД-а "Бранко Крсмановић"[1].

Као једна од тада малобројних жена рецитатора, интерпретатор је нових стихова чланова књижевне заједнице "Вук Караџић" на Новом Београду и чест је гост Радничког универзитета "Ђуро Салај", Манакове куће итд. Учестрвује и у оснивању Студија уметничке рецитације Дома омладине у Београду[1].

Победник је на многим смотрама рецитатора међу којима се издвајају:

  • Прво републичко такмичење "Песниче народа мог" 1969. године у Великој Плани[1].
  • Ретко двоструко признање, обе главне награде за бриљантну рецитацију песме "Балада" Мире Алечковић - награду стручног жирија и награду публике на традиционалној смотри песника и рецитатора Југославије, осмом по реду "Горановом прољећу" 1971. године у Загребу, што се тада десило други пут[1].

Етнолошки рад[уреди]

После дипломског рада у коме обрађује народно градитељство у Плашчанској долини, са супругом је ангажована на теренским истраживањима Сјенице и Пештерске висоравни. Активна је у друштву фолклориста. Аутор је сепарата "Значај и потреба изучавања породице у савременој градској средини" објављеног у Етнолошким свескама V, 1984 у издању Етнолошког друштва СР Србије, стр. 11-17.

На одређено време ради у Етнографском музеју и Манаковој кући. Лекторише све етнолошко-историографске публикације објављене у издању породичне издавачке куће, а осим рада на припреми аутор је и бројних прилога у годишњој публикацији "Српски обичајни календар".

После смрти супруга, учествује у организовању тематске изложбе приликом утемељења награде са његовим именом, а из заоставштине приређује књиге "Српске славе - чувари огњишта", Младинска књига 2012. године и "Годишњи обичаји у Срба", Младинска књига 2015. године. Обе књиге излазе у више издања.

Аутор је уводног поглавља књиге "Домаћа куварица - гастрономско благо Србије", Младинска књига 2011. године а осим рада на књигама наставља да приређује за штампу годишњу публикацију "Српски обичајни календар" као и тракасти зидни обичајни календар "Српске славе и празници".

Помаже у покретању и прихвата се посла главног уредника годишњег гласила сабора изворног народног стваралаштва у Тополи - "Саборник" (2014-2016).

Коаутор у зборницима и књигама:[уреди]

  • Етнолошке свеске V (Етнолошко друштво СР Србије, Београд, 1984);
  • Домаћа куварица - гастрономско благо Србије (Младинска књига, Београд, 2011);
  • Српски обичајни календар, годишњак (ЧИН, Београд 1998-2010)

Приредила за штампу књиге:[уреди]

  • Српске славе - чувари огњишта (Младинска књига, Београд, 2012);
  • Годишњи обичаји у Срба (Младинска књига, Београд, 2015);

Главни уредник:[уреди]

  • Гласило сабора изворног народног стваралаштва у Тополи - "Саборник" (2014-2016);

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Политика, недеља, 25. април 1971.

Спољашње везе[уреди]