Невер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Невер
франц. Nevers
Nevers - Palais ducal.jpg
Војводска палата
Грб
Основни подаци
Држава  Француска
Регион Бургоња
Департман Нијевр
Становништво
Становништво (2011-01-01) 36.210[1]
Густина становништва 2089,44 ст./km²
Географске карактеристике
Координате 46°59′34″ СГШ; 3°09′42″ ИГД / 46.992899° СГШ; 3.161659° ИГД / 46.992899; 3.161659 Координате: 46°59′34″ СГШ; 3°09′42″ ИГД / 46.992899° СГШ; 3.161659° ИГД / 46.992899; 3.161659
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 167 — 238 m
Површина 17,33 km²
Невер на мапи Француске
Невер
Невер
Невер на мапи Француске
Остали подаци
Градоначелник Дени Турио
Поштански код 58000
INSEE код 58194
Веб-сајт www.nevers.fr/

Невер је град у средишњој Француској. Налази се 260 километара југоисточно од Париза. Град има 36.210 становника. Налази се на обали реке Лоаре. Ту се налази и катедрала Светога Сира из 13. века. Осим тога ту је и црква Светога Стефана из 11. века.

У римско доба Невер се називао Noviodunum или Nevirnum. У доба Хлодовеха ту се налазила бискупија. Гроф од Невера је 1100. учествовао у крсташком рату. Када је изумрла мушка лоза Пјер де Куртено је 1184. дошао у посед Невера. После тога Невером владају фландријски грофови, па бургундијске војводе, затим клевски грофови и војводе Гонзага. Краљ Француске Франсоа I је 1538. грофовију Невер унапредио у војводство Невер. Карл Гонзага је 1659. продао Невер кардиналу Мазарену. Мазарена наслеђује његов рођак, тако да Невери долазе у посед породице Манчини, чији потомци и данас носе титулу војвода од Невера.

Мост на Лоари, стари град и катедрала Св. Сира

Географија[уреди]

Клима[уреди]

Клима (Невер)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 6,2
(43,2)
8,2
(46,8)
11,8
(53,2)
14,9
(58,8)
18,9
(66)
22,2
(72)
25,0
(77)
24,5
(76,1)
21,4
(70,5)
16,3
(61,3)
10,1
(50,2)
7,0
(44,6)
15,5
(59,9)
Просек, °C (°F) 3,0
(37,4)
4,1
(39,4)
6,8
(44,2)
9,3
(48,7)
13,2
(55,8)
16,4
(61,5)
18,7
(65,7)
18,3
(64,9)
15,4
(59,7)
11,3
(52,3)
6,4
(43,5)
3,8
(38,8)
10,5
(50,9)
Средњи минимум, °C (°F) −0,2
(31,6)
0,0
(32)
1,7
(35,1)
3,7
(38,7)
7,4
(45,3)
10,5
(50,9)
12,3
(54,1)
12,0
(53,6)
9,3
(48,7)
6,2
(43,2)
2,6
(36,7)
0,5
(32,9)
5,5
(41,9)
Количина падавина, mm (in) 66,6
(26,22)
60,7
(23,9)
59,6
(23,46)
55,4
(21,81)
89,8
(35,35)
66,1
(26,02)
53,5
(21,06)
70,8
(27,87)
71,0
(27,95)
68,3
(26,89)
69,2
(27,24)
73,2
(28,82)
804,2
(316,61)
[тражи се извор]

Демографија[уреди]

Демографија
1962. 1968. 1975. 1982. 1990. 2011.
39.085 42.422 45.480 43.013 41.968 36.210

Градови побратими[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]