Негативни и позитивни атеизам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Позитивни атеизам је израз којим се уопштено описују ставови атеиста који истинитом сматрају тврдњу да Богови не постоје. Негативни атеизам је пак израз који се односи на остале облике нетеизма. Кроз историју се ова разлика описивала и изразом јаки и слаби атеизам где се под јаким атеизмом наводио специфични став да богови не постоје, док слаби атеизам представља тек одсуство веровања у богове, без категоричком одбацивања могућности њиховог постојања.[1]

С обзиром на флексибилност израза бог, сматра се како особа истовремено може бити и јак и слаб атеист, у зависности од схватања шта се сматра божанством. Израз је први 1972. године употребио британски филозоф Ентони Флу, али је популарност стекао тек почетком деведесетих година двадесетог века захваљујући Јузнет групи alt.atheism.

Извори[уреди]

  1. ^ Martin, Michael (1990.). Atheism: A Philosophical Justification. Temple University Press, стр. 281. ISBN 0-87722-943-0