Пређи на садржај

Неготино

Координате: 41° 29′ 04″ С; 22° 05′ 27″ И / 41.484405° С; 22.090749° И / 41.484405; 22.090749
С Википедије, слободне енциклопедије
Неготино
мкд. Неготино
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаНеготино
Становништво
 — 2002.13.284
Географске карактеристике
Координате41° 29′ 04″ С; 22° 05′ 27″ И / 41.484405° С; 22.090749° И / 41.484405; 22.090749
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина155 m
Неготино на карти Северне Македоније
Неготино
Неготино
Неготино на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1440
Позивни број034
Регистарска ознакаNE
Веб-сајтwww.negotino.gov.mk

Неготино (мкд. Неготино), такође архаично срп. Неготин на Вардару, је град у Северној Македонији, у средишњем делу државе. Неготино је седиште и највеће насеље истоимене општине Неготино.

Порекло назива[уреди | уреди извор]

Име Неготино је словенизовано име античког насеља Антигонеа. Старији назив насеља је Неготин (на Вардару).

Географија[уреди | уреди извор]

Неготино је смештено у средишњем делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кавадараца, насеље је удаљено 10 km североисточно.

Насеље Неготино се налази у историјској области Тиквеш. Град је смештен у долини реке Вардар, у средишњем делу Тиквешке котлине. Насеље је положено на приближно 150 m надморске висине, у равничарском подручју.

Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егејског мора (жарка лета). Оваква клима је веома погодна за узгој грожђа и за винарску индустрију.

Положај града је изузетно повољан пошто је на путу, који преко Београда моравском и вардарском долином повезује Панонску низију са источним Средоземљем, односно Солуном.

Историја[уреди | уреди извор]

Данашње насеље води порекло од античког насеља Антигонеа, које је настало у 3 веку п. н. е.. Данас на подручју општине Неготино постоји велики број археолошких локалитета.

Данашњи град Неготино је образован у касном средњем веку како занатско насеље.

Дан општине је 8. новембар, дан ослобођења Неготина од фашистичких окупатора 1944. године.

Становништво[уреди | уреди извор]

Неготино је према последњем попису из 2002. године имало 13.284 становника, следећег националног састава:

Попис 2002.‍
Македонци
  
12.994 97,81%
Срби
  
117 0,88%
Роми
  
74 0,55%
Турци
  
46 0,34%
Власи
  
11 0,08%
Албанци
  
1 0,00%
Бошњаци
  
1 0,00%
остали
  
40 0,30%
укупно: 13,284

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Знаменитости града[уреди | уреди извор]

Земљорадња, а посебно виноградарство, представља главну економску делатност у општини Неготино. Општина Неготино има годишњу производњу од 20—25 милиона килограма грожђа.

Значајније манифестације које се одржавају у општини Неготино су „Фестивалот на виното“ (Фестивал вина) који се одржава на Светог Трифуна, 14. фебруара, „Манастирска вечер“ и „Неготински панађур“ који се одржавају на Малу Госпојину, 2023. септембра.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]