Неготино

Из Википедије, слободне енциклопедије
Неготино
мкд. Неготино
Плоштадот во Неготино.JPG
Административни подаци
Држава  Република Македонија
Општина Неготино
Становништво
Становништво
 — (2002) 13.284
Географске карактеристике
Координате 41°28′59″ СГШ; 22°05′32″ ИГД / 41.48292197364234° СГШ; 22.092349008017123° ИГД / 41.48292197364234; 22.092349008017123Координате: 41°28′59″ СГШ; 22°05′32″ ИГД / 41.48292197364234° СГШ; 22.092349008017123° ИГД / 41.48292197364234; 22.092349008017123
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 155 м
Неготино на мапи Републике Македоније
Неготино
Неготино
Остали подаци
Поштански број 1440
Позивни број 034
Регистарска ознака NE

Неготино, такође архаично срп. Неготин на Вардару (мкд. Неготино) је град у Републици Македонији, у средишњем делу државе. Неготино је седиште и највеће насеље истоимене општине Неготино.

Неготино има велики значај за српску заједницу у Републици Македонији, пошто Срби чине мањину у насељу.

Порекло назива[уреди]

Име Неготино је словенизовано име античког насеља Антигонеа. Старији назив насеља је Неготин (на Вардару).

Природни услови[уреди]

Неготино је смештено у средишњем делу Републике Македоније. Од најближег већег града, Кавадараца, насеље је удаљено 10 километара североисточно.

Насеље Неготино се налази у историјској области Тиквеш. Град је смештен у долини реке Вардар, у средишњем делу Тиквешке котлине. Насеље је положено на приближно 150 метара надморске висине, у равничарском подручју.

Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егеја (жарка лета). Оваква клима је веома погодна за узгој грожђа и за винарску индустрију.

Положај града је изузетно повољан пошто је на путу, који преко Београда моравском и вардарском долином повезује Панонску низију са источним Средоземљем, односно Солуном.

Историја[уреди]

Данашње насеље води порекло од античког насеља Антигонеа, које је настало у 3 веку п. н. е.. Данас на подручју општине Неготино постоји велики број археолошких локалитета.

Данашњи град Неготино је образован у касном средњем веку како занатско насеље.

Дан општине је 8. новембар, дан ослобођења Неготина од фашистичких окупатора 1944. године.

Становништво[уреди]

Неготино је према последњем попису из 2002. године имало 13.284 становника, следећег националног састава:

Попис 2002.‍
Македонци
  
12.994 97,81 %
Срби
  
117 0,88 %
Роми
  
74 0,55 %
Турци
  
46 0,34 %
Власи
  
11 0,08 %
Албанци
  
1 0,00 %
Бошњаци
  
1 0,00 %
остали
  
40 0,30 %
укупно: 13,284

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Знаменитости града[уреди]

Земљорадња, а посебно виноградарство, представља главну економску делатност у општини Неготино. Општина Неготино има годишњу производњу од 20—25 милиона килограма грожђа.

Значајније манифестације које се одржавају у Општини Неготино су „Фестивалот на виното“ (Фестивал вина) који се одржава на Светог Трифуна, 14. фебруара, „Манастирска вечер“ и „Неготински панађур“ који се одржавају на Малу Госпојину, 2023. септембра.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]