Негришори

Координате: 43° 50′ 12″ С; 20° 11′ 10″ И / 43.8367° С; 20.1861° И / 43.8367; 20.1861
С Википедије, слободне енциклопедије
Негришори
Споменик ратницима Балканских и Првог рата, борцима НОБ-а и жртвама фашистичког терора
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаЛучани
Становништво
 — 2011.Пад 499
Географске карактеристике
Координате43° 50′ 12″ С; 20° 11′ 10″ И / 43.8367° С; 20.1861° И / 43.8367; 20.1861
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина419 m
Негришори на карти Србије
Негришори
Негришори
Негришори на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаLU

Негришори је насеље у Србији у општини Лучани у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 499 становника.

У непосредној близини гробља у Негришорима које се налази на листи заштићених споменика културе Републике Србије под ознаком СК 1062, пролази деоница Аутопута „Милош Велики”.

Због изградње аутопута срушени су Дом културе и споменик подигнут 1980. године на коме су су била уписана имена палих ратника Балканског и Првог светског рата, палих бораца НОБ-а и жртава фашистичког терора током Другог светског рата.[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Негришори живи 462 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,6 година (43,6 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу има 183 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 998
1953. 985
1961. 855
1971. 749
1981. 696
1991. 628 624
2002. 549 550
2011. 499
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
548 99,81%
Хрвати
  
1 0,18%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „КИНЕСКА КОМПАНИЈА СЕ ИЗВИНИЛА ЗБОГ ОШТЕЋЕЊА СПОМЕНИКА: Санација одмах о њиховом трошку”. Вечерње новости. 23. 3. 2023. Приступљено 25. 3. 2023. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јованчевић, Радослав (1990). Негришори : [хроника села Негришори]. Београд: Одбор за проучавање села САНУ. ISBN 86-7463-016-2. 
  • Недовић, Радисав (1993). Из таме у светлост : дванаест деценија организованог рада на развоју школства, писмености и образовања на подручју: Дучаловића, Ртара, Марковице и Негришора. 
  • Славковић, Јовиша М. (1993). Споменичка баштина Драгачева. Горњи Милановац: Дечје новине. 
  • Славковић, Јовиша М. (2009). Села и вароши Драгачева : хроника. Гуча: Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани "Драгачево". ISBN 978-86-84383-71-8. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева : од половине XV до друге деценије XXI века (2. допуњено изд.). Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]