Пређи на садржај

Неда Украден

С Википедије, слободне енциклопедије
Неда Украден
На Донаторској вечери СПД „Привредник”
у Загребу (2011)
Лични подаци
Датум рођења(1950-08-16)16. август 1950.(74 год.)
Место рођењаИмотски, ФНР Југославија
Занимањепевачица
Породица
СупружникМилан Билбија
Музички рад
Активни период1967—данас
Жанрзабавна музика, поп, народна, денс
Инструментгитара
Издавачка кућаХит рекордс
Сити рекордс
Гранд продукција
БН рекордс
Остало
Веб-сајтЗванични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Неда Украден (Имотски, 16. август 1950) српска је певачица забавне музике. Каријеру је започела 1967. године. Током 1970-их и 1980-их била је једна од највећих звезда југословенске поп музике, са преко два милиона продатих плоча. Од 2009. велику популарност постиже бројним денс хитовима.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Одрасла је у Сарајеву, мада је због очеве професионалне каријере живела и у другим градовима. Завршила је Правни и Филозофски факултет у Сарајеву, као и средњу музичку школу певања. Током распада Југославије преселила се у Београд 1992, где и данас живи и ради.

Била је удата за Милана Билбију. Од ћерке Јелене има две унуке Неду и Александру и унука Душана.[1] Власник је ресторана „Стар”.

Професионална каријера

[уреди | уреди извор]

Неда је била током 1970-их и 1980-их година једно од највећих имена југословенске популарне музике са етно-поп призвуком, као и једна од највећих звезда тадашњих фестивала.[тражи се извор]

Током вишедеценијске каријере наступала је у свим већим дворанама широм Југославије: Сава центар и Дом Синдиката у Београду, Ватрослав Лисински у Загребу, Тиволи у Љубљани, Универзална сала у Скопљу и др. Сарађивала је са најеминентнијим ауторима, као што су: Кемал Монтено, Арсен Дедић, Ђорђе Новковић, Сеид Мемић Вајта, Рајко Дујмић, Ђело Јусић, Зринко Тутић, Хари Мата Хари и Никола Борота — Радован. Уз бројне награде које је Неда освојила током своје богате музичке каријере свакако треба издвојити Златну птицу „Југотона” за преко два милиона проданих плоча. Редовно наступа по свим земљама бивше Југославије.

Концертима у Сава центру, у Београду 2017. године, и дворани Ватрослав Лисински у Загребу 2018. године обележила је 50 година успешне каријере.[2]

Почеци каријере

[уреди | уреди извор]

Музичку каријеру започела је 1967. када је снимила прву песму за Радио Сарајево. Била је то песма „Игра без краја”, са којом је наступила на првом фестивалу Ваш шлагер сезоне и освојила награду као најбољи дебитант. На Опатијском фестивалу 1975. певала је песму „Срце у срцу” и с том песмом требало је да оде на Евровизију, али је на крају на евровизијско такмичење ипак отпутовала група „Пепел ин кри” након надгласавања у финалу. Неда је у то време наступала с групом „Камен на камен”, а њихов први носач звука звао се једноставно „Неда Украден & Камен на камен”. Године 1976, снимили су другу плочу „Ко ме то однекуд дозива”. Уследиле су плоче „Недине најљепше пјесме” (1977) и „Још те волим” (1979). Године 1981, пратила је, заједно с Јадранком Стојаковић и Исметом Крвавац, нашег представника на Евровизији у Ирској, Сеида Мемића Вајту са песмом „Лејла”.

Повратком у загребачку дискографску кућу „Југотон” Неда је променила свој имиџ, почела радити са Ђорђем Новковићем и Рајком Дујмићем, те 1982. снима албум „То мора да је љубав”, а песме на албуму одисале су чистим попом. Албум је продан у 350.000 примерака и отворио је ново поглавље у каријери Неде Украден. Након успеха ЛП плоче „То мора да је љубав”, Неда наставља сарадњу са истим ауторима. Сви наредни албуми достигли су високе тираже: „Очи твоје говоре” (1984) преко 250.000 примерака, „Хоћу тебе” (1985) са хитом „Зора је” преко 500.000 примерака, „Шај, шај” (1986, за сарајевски "Дискотон") преко 300.000 примерака. Исти континуитет наставили су и наредни албуми „Дошло доба да се растајемо” (1987), „Послужи нас, срећо” (1988), „Поноћ је” (1988), „Добро дошли” (1989), мада је приметно поновно извесно приближавање етно звуку. То време од почетка 1980-их до почетка 1990-их дефинитивно је било у знаку Неде Украден. Поред великих тиража плоча, Неда је добила и бројне награде за певачицу године, хит и плочу године. На Загребфесту 1984. победила је са песмом „Тражи се један Вања” (прва награда стручног жирија). Њен хит „Зора је”, који је написао Ђорђе Новковић, преведен је на тринаест светских језика.

Свој последњи албум за „Дискотон” „Послије нас” снимила је 1990, а на њему су радили млади сарајевски музичари предвођени Хари Мата Харијем. Доласком ратних година Неда се сели у Београд, где је 1992. објавила албум „Видовдан/Нек живи музика”. Током деведесетих је објавила и албуме Љубави жедна и Између љубави и мржње. 1997. је на Будванском фестивалу отпевала песму Ех, да сам тебе слушала. Такође је започела сарадњу са Милићем Вукашиновићем са песмом Нема више јао кад ти кажем ћао. Са том песмом је требало да најави нови албум, међутим због смрти њеног оца Душана је обуставила снимање албума и целу каријеру.

2001. године је за Гранд продукцију објавила албум под називом Нова Неда. 2002. године је у издању исте продукцијске куће изашао албум Живот сам промјенила са нумерама: Као некада, Навикла сам да је лоше, Не да, не да и многи други хитови. 2005. године је учествовала на фестивалу Сунчане скале са песмом Ако се икад сретнемо и на Радијском фестивалу са песмом Коначно коју је написала Недина ћерка Јелена. 2006. је објавила албум Одужи ми се пољупцима. На том албуму је сарађивала са Марином Туцаковић и Гораном Бреговићем. 2009. године је објавила албум Да се нађемо на пола пута са истоименим хитом. На том албуму су се нашле и песме Кад сам код куће, Он па нико и многе друге.

2010. године је снимила дует са хрватским певачем Иваном Заком под називом Тетоважа. 2011. је снимила песму На Балкану који је доживео велики успех и донио јој титулу Краљице Балкана. 2012. је победила са Кемалом Монтеном на Мелодијама Мостара са песмом Ако смо вриједни те љубави. Исте године је објавила нови албум Бити своја. 2013. године су услиједила још 2 велика хита Виљамовка и Добро дошли, шампиони. 2014. године је учествовала у шоу програму Твоје лице звучи познато у којем је имитирала бројне светске звезде попут Тине Тарнер и Бијонсе. Након финала је добила надимак Српска Тина Тарнер. 2015. године је снимила дует са Јасмином Ставросом. 2016. је објавила албум Терапија, а 2018. године компилацију Мојих 50 година - Live in Lisinski.

9. јануара 2020. објављено је да ће бити учесница Беовизије 2020. са песмом Бомба. Наступила је у првом полуфиналу 28. фебруара из којег се пласирала у финале. У финалу Беовизије је била седма од 12 композиција са 9 бодова.

У јуну 2021. објавила је албум "Једном када ово прође".

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Била је 3 године у браку са Миланом Билбијом са којим има ћерку Јелену. Такође има троје унука Неду, Александру и Душана.[3]

  • Зора је
  • Боли, боли
  • Врати се с кишом
  • Срце у срцу
  • Само је небо изнад нас
  • Шај, роде, шај
  • Мајко, мајко
  • Не зови ме у поноћ
  • Очи твоје говоре
  • Остарићу, чекајући на те
  • То мора да је љубав
  • Послужи нас, срећо
  • Дошло доба да се растајемо
  • Шуми, шуми, јаворе
  • Ко те не зна
  • Гдје год био
  • Нисам ти ја било тко
  • Живот сам промјенила
  • Штета баш
  • Срећо моја
  • Да се нађемо на пола пута
  • На Балкану
  • Виљамовка
  • Добро дошли, шампиони
  • Као вино и гитара

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Синглови

[уреди | уреди извор]
  • 2012. — Ако смо вриједни те љубави (дует са Кемалом Монтеном)
  • 2013. — Добродошли шампиони
  • 2013. — Виљамовка
  • 2014. — Нећу прежалити
  • 2014. — Зовите свираче
  • 2014. — Свака друга
  • 2014. — Ноћи у Бразилу (дует са Учитељицама)
  • 2014. — 2 и 22 (дует са Ђомлом КС)
  • 2014. — Нема, нема
  • 2015. — Субота
  • 2015. — Leggiero
  • 2016. — Жуто
  • 2016. — Ако зими јоргован процвјета
  • 2016. — Нема, нема, среће нема (дует са Дејаном Матићем)
  • 2017. — Фаворит
  • 2017. — Бијела кошуља
  • У мом крају” (1975)
  • „Ко ме то однекуд дозива” (1976)
  • „Недине најљепше пјесме” (1977)
  • „Још те волим” (1979)
  • „То мора да је љубав” (1982)
  • „Тајне ствари” (1983) /недовршено/
  • „Очи твоје говоре” (1984)
  • Хоћу тебе” (1985)
  • „Шај, Шај” (1986)
  • „Дошло доба да се растајемо” (1987)
  • „Послужи нас срећо” (1988)
  • „Поноћ је” (1988)
  • „Добро дошли” (1989)
  • „Послије нас” (1990)
  • „Видовдан/Нек живи музика” (1992)
  • „Јоргован” (1993)
  • „Између љубави и мржње” (1995)
  • „Љубави жедна” (1996)
  • „Нова Неда” (2001)
  • „Живот сам промијенила” (2002)
  • „Љубомора” (2004)
  • „Одужи ми се пољупцима” (2006)
  • „Да се нађемо на пола пута” (2009)
  • „Бити своја” (2012)
  • „Терапија” (2016)
  • „Једном када ово прође" (2021)
Спот Година Режисер
Зашто твој телефон шути 1984
Заплешимо 1984
Зора је 1985
Злато моје, Златане 1985
Шај роде шај 1986
Закуни се 1986
Поздрави га соколе 1986
Када дође прољеће 1986
Шуми шуми јаворе 1987
Нино 1987
Дошло доба да се растајемо 1987
Исплест ћу бијели вијенац 1988
За сваку рану 1988
Очи невјерне 1988
Драги ми се жени 1988
Хопа, цупа, срце лупа 1988
Још ме једном загрли 1988
Хеј, љубави ниси друг 1988
Шта ће ми твоје писмо 1988
Како сам ја сретна била 1988
О мама, мама 1988
Боли, боли 1988
Адио љубави 1988
Поноћ је 1988
Добро дошли 1989
Мјесечино 1989
Не мириши зумбуле 1989
Сретан ти рођендан мама 1989
Брига тебе 1989
Била сам му све 1989
Жуто лишће 1989
Проговори тиха ноћи 1989
Мој дилбере 1990
Послије нас 1990
Иди, нећу заплакати 1990
Сок од купина 1992
Осјећаш ли, жена сам 1992
Стале реке 1995
Ти имаш све 1995
Само је небо изнад нас 1996
Било где 1996 Дејан Милићевић
Што ти сина нисам родила 2001 Неда и Маријана
Гдје год био 2001 Дејан Милићевић
Живот сам промјенила 2002
Ако се икад сретнемо 2005 Милан Билбија
Маки маки 2006 Дејан Милићевић
Стварно се исплатило 2006 Дејан Милићевић
Срећо моја 2007 Ведад Јашаревић
Кад сам код куће 2009 Дејан Милићевић
Њежна и безобразна 2009 Николај Нанков
Да се нађемо на пола пута 2009 Ведад Јашаревић
Нај нај 2009 ДМ САТ видео продукција
Тетоважа 2010
Пао снијег по дуњама 2011 Горан Шљивић
Зора је 2011 Nešo je
На Балкану 2012 ДМ САТ видео продукција
Најбољу клуб у граду 2012 ДМ САТ видео продукција
Није ти добро 2012 Дејан Милићевић
Добро дошли шампиони 2013 Дејан Милићевић
Виљамовка 2013 Дејан Милићевић
Нећу прежалити 2014 Андреја Дамјановић
Нема, нема 2014 Дејан Милићевић
Ноћи у Бразилу 2014 OrangeVideos
2 и 22 2014 ДМ САТ видео продукција
Зовите свираче 2014 Горан Шливић
Леђеро 2015 Бојан Стевановић
Субота 2015 Андреј Илић
Љубавник 2016 Ведад Јашаревић
Ако зими јоргован процвијета 2016 Горан Шливић
Жуто 2016 Ведад Јашаревић
Терапија 2016 Дарио Радусин
Нема, нема среће нема 2016 ДМ САТ видео продукција
Калдрма 2017 Горан Шливић
Туђе слађе 2017 Дарио Лепоглавец
Бијела кошуља 2017 Ведад Јашаревић
Као вино и гитара 2018 Дарио Радусин
Волим живот 2018 Ведад Јашаревић
Премало ми је 2019 Ведад Јашаревић
Најтеже је кад се растаје 2019 Дарио Радусин
Бомба 2019 Дарио Радусин
Није поштено 2019 Милан Михајловић
3,2,1,0 2019 LEONA Videos
Ни Дубаи,ни Хаваи 2020 Neo Visuals
За праву љубав 2020 Ведад Јашаревић
Једном када ово прође 2021 Дејан Милићевић
Где ћемо за празнике 2021 Дејан Милићевић
Muchas Gracias 2021 Дејан Милићевић
Лаванда 2022 Стипе Шурлин
Viva L'amore 2023 Neo Visuals
Живи се и умире за љубав 2024

Фестивали

[уреди | уреди извор]
Неда Украден је наступала на преко 20 домаћих фестивала и освајала бројне награде.

Ваш шлагер сезоне, Сарајево:

  • Игра без краја, '67, награда за најбољег дебитанта
  • Кише су пале, '69
  • Ништа више нећу рећи, '70
  • Нови робинзони , '75
  • Ја и ти, '76
  • Пожури ми, драгане, '77
  • Вјеруј ми душо моја, '78
  • Још те волим, '79
  • Ожењен је, '81
  • Не буди ме ноћас, '82, прва награда стручног жирија и награда за интерпретацију - Златни микрофон
  • Не вјеруј, '83, трећа награда публике

Опатија:

  • Срце у срцу (са групом Камен на камен), '75, друго место и специјална награда фестивала
  • Еј, да ми је наћи, '76, награда стручног жирија и посебна награда за најуспешнију песму инспирисану нашим фолклором
  • Алчак, '78
  • Шехерзада, '79
  • Какав ли ће то дан бити, '81
  • Мост, '81 (вече родољубиве песме са Индексима, Кемалом Монтеном и Јадранком Стојаковић)
  • Галеб, '81 (вече родољубиве песме са Махиром Палошем, Кемалом Монтеном и Јадранком Стојаковић)
  • За три дана прође свако чудо, '82

Београдско пролеће:

  • Писма љубави, '78

Омладина, Суботица:

  • Ако желиш крај, '68
  • Понекад, '68, трећа награда стручног жирија
  • Млада мајка, '74

Сплит:

  • Гором и долом, '77
  • Умире љето (Вече далматинске шансоне), '81
  • Чује се глас, '81 (са групом Камен на камен, вече Устанак и море)
  • Довиђења, заборави ме, '83
  • Исплест ћу бијели вијенац, '88

Загреб:

  • Не дам га, не дам, '77, награда за најбољег дебитанта
  • Што си ближе мени, '79
  • Тражи се један Вања, '84, награда стручног жирија

Југословенски избор за Евросонг:

  • Дилема, Загреб '69
  • Све што се одгађа, то се не догађа, Београд '81, седмо место
  • Шај роде, шај, Приштина '86, осмо место

Евросонг:

МЕСАМ:

  • Не може се, натраг више, '84

Славонија, Пожега:

  • Што си нано, удала ме рано, '75, друга награда публике
  • Комушање, '81

Златне жице Славоније, Пожега:

Словенске попевке:

  • Сретан дан (Љубав побједу слави), '75, друга награда публике

Фестивал родољубиве и револуционарне пјесме:

  • Мајка (са групом Камен на камен), '75, трећа награда фестивала
  • Добро је, друже Тито, '77
  • Путови (дует са Кићом Слабинцем), '77
  • Добро је, друже Тито, '77

Пјесма Медитерана, Будва:

  • Ех, да сам тебе слушала ћале, '97

Сунчане скале, Херцег Нови:

  • Ако се икад сретнемо, 2005

Радијски фестивал, Србија:

  • Љубомора, 2004
  • Коначно, 2005

Гранд фестивал:

  • Ево свиће, 2008

Охрид фест:

  • Њежна и безобразна, 2009

Pink music festival:

  • Свака друга, 2014

Хрватски радијски фестивал:

  • Стварно се исплатило, 2008
  • Кад сам код куће, 2009

Мелодије Мостара, Мостар:

Марко Поло, Корчула:

  • Далмацијом загрљени (са клапом Лука Плоче), 2010, победничка песма
  • 2 и 22 (са КС Ђомла), 2014, победничка песма

CMC festival, Водице:

  • Од поноћи (дует са Јасмином Ставросом), 2015
  • Терапија, 2016
  • Фаворит, 2017
  • Као вино и гитара, 2018
  • Најтеже је кад се растаје, 2019
  • За праву љубав, 2020
  • Гдје ћемо за празнике, 2021
  • Лаванда, 2022
  • Живи се и умире за љубав, 2024

Фестивал севдалинке, Тузла:

  • Мене мајка једну има / Све бехара и све цвјета, гошћа ревијалног дела фестивала

Сабор народне музике Србије, Београд:

  • Добитница естрадно - музичке награде Србије за животно дело, 2018
  • Гошћа шесте такмичарске вечери фестивала и добитница Награде националног естрадно - музичког уметника Србије, 2020

Беовизија:

  • Бомба, 2020, седмо место
  • 1985. Само је небо изнад нас — дует са Матом Дошеном
  • 1986. Збогом, невјерна душо — дует са Мишом Ковачем
  • 1987. Имам неку склоност за те — дует са Арсеном Дедићем
  • 1988. Још ме једном загрли — дует са Владом Калембером
  • 1993. Сарајево — дует са Регином
  • 1995. Нема зоре, нема дана
  • 2002. Штета баш — дует са Жељком Самарџићем
  • 2004. Најбоље су цуре — дует са Алком Вуицом и Вуцом
  • 2010. Тетоважа — дует са Иваном Заком
  • 2012. Пао снијег по дуњама — дует са Кемалом Монтеном
  • 2012. Извини — дует са Жељком Васићем
  • 2012. Слободни смо као птице — дует са Златком Пејаковићем
  • 2012. Ако смо вриједни те љубави — дует са Кемалом Монтеном
  • 2014. Ноћи у Бразилу — дует са Учитељицама
  • 2014. 2 и 22 — дует са Ђомлом КС
  • 2015. Од поноћи — дует са Јасмином Ставросом
  • 2016. Нема, нема, среће нема — дует са Дејаном Матићем

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Неда Украден пева, снима и чува унуке („Вечерње новости”)”. 23. фебруар 2012. Приступљено 15. 4. 2013. 
  2. ^ [„Trijumf jedne karijere: Neda Ukraden održala spektakularan koncert u Sava Centru (foto/video) – Gloria[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 26. 04. 2019. г. Приступљено 08. 01. 2018.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) Trijumf jedne karijere: Neda Ukraden održala spektakularan koncert u Sava Centru (foto/video) – Gloria]
  3. ^ https://www.biografija.org/muzika/neda-ukraden/

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]