Неделино
| Неделино буг. Неделино | |
|---|---|
| Град | |
Поглед на Неделино | |
|
Застава | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Област | Смољанска област |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 4.549 (2.010 ) |
| — густина | 105 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 27′ 00″ С; 25° 04′ 59″ И / 41.45° С; 25.083° И |
| Апс. висина | 526 m |
| Површина | 43,33 km2 |
| Веб-сајт | |
| www.nedelino.bg | |
Неделино (буг. Неделино) град је у Републици Бугарској, у јужном делу земље, седиште истоимене општине Неделино у оквиру Смољанске области.
Географија
[уреди | уреди извор]Положај: Неделино се налази у јужном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 290 km југоисточно, а од обласног средишта, Смољана град је удаљен 55 km југоисточно.
Рељеф: Област Неделина се налази у области средишњег дела планинског ланца Родопа. Град се сместио у веома узаној долини Неделинске реке, на приближно око 530 метара надморске висине.
Клима: Због знатне надморске висине клима у Неделину је оштрији облик континенталне климе са планинским утицајима.
Воде: Кроз Неделино протиче истоимена Неделинска река горњим делом свог тока.
Историја
[уреди | уреди извор]Област Неделина је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.
Крајем 14. века област Неделина је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова. Током османске владавине месно бугарско становништво је већим делом исламизовано.
1912. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.
Становништво
[уреди | уреди извор]По проценама из 2010. године Неделино је имало око 2.500 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари, делом и муслимански Помаци. Остатак су махом Роми. Последњих две деценије град има сталан пад становништва због удаљености од главних токова развоја у држави.
Претежан вероисповест месног становништва је ислам, а мањинска православље.