Некропола са стећцима Гвозно

С Википедије, слободне енциклопедије
Некропола са стећцима Гвозно
Светска баштина Унеска
Званично имеНекропола стећака Гвозно
МестоКалиновик, Босна и Херцеговина Уреди на Википодацима
Координате43° 34′ С; 18° 26′ И / 43.56° С; 18.44° И / 43.56; 18.44
Површина027, 71 ha (2.900.000, 7.600.000 sq ft)
Критеријумкултурна: iii, vi
Референца1504
Упис2016. (41. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/1504

Некропола Гвозно, општина Kалиновик, је споменик културе који се на листи 30 средњовековних некропола стећака које су 2016. године проглашене Светском баштином УНЕСЦО-а. На листи су 22 некрополе у Босни и Херцеговини, по 3 у Србији и Црној Гори, а 2 у Хрватској [1].

Локација[уреди | уреди извор]

Гвозно је мало крашко поље на Трескавици, удаљено од Kалиновика око 11 км према северозападу. Некропола је смештена у јужном делу поља, у подножју брда Градац, .

Опис[уреди | уреди извор]

Некропола заузима површину од 46 x 23 м. Састоји се од укупно 87 стећака, од чега 4 сљемењака, 54 сандука, 27 плоча и 2 споменика у облику крста. Евидентирано је 14 украшених стећака [2].

Стећак бр. 3 (167 x 60x 10 цм) је плоча, утонула, богато украшена. На горњој плохи је приказан штит правоугаоног облика. Испод штита се виде делови дугог и правог мача, његова дршка са горње и врх са доње стране штита. На штиту је приказана нека фантастична животиња са разгранатим репом, која овге има хералдички карактер. Приказана је и фигура мушкарца приближно исте висине као штит, са једном руком на боку и другом на мачу и штиту. Ноге су благо повијене, као у покрету. На себи има кратку хаљину или кошуљу која се према дну шири. Испод овога приказа, пластично је изведен крст-розета. Састоји се од четири састављена кружна венца у чијим се пољима налазе још по два концентрична венца.

Стећак бр. 10 (105 x 54 x 33 цм) је мали сандук са постољем. Припада дечијем гробу. На горњој плохи, техником урезивања, приказан је правоугаони штит са мачем испод њега. На штиту су три кружна венца. У доњој половини плохе, испод врха мача, урезан је полумесец, а испод њега лево и десно по један крст – свастика. До полумесеца на левој страни су три полукружна венца, слично као на штиту. На другој страни су линија и круг са шиљастим завршетком. На северној бочној страни приказане су две људске фигуре у покрету, један кружни венац и водоравно постављени предмет. На јужној бочној страни урезани су коњ са коњаником и три фигуре које се држе рукама, као у колу. На западној чеоној страни је урезан крст чији се попречни кракови и горњи усправни крак завршавају круговима. Десно од крста је кружни венац. Супротна деона страна је украшена мотивом у виду усправне стабљике која се при врху рачва и од чије средине према горе иду две спиралне линије [3].

Стећак бр. 42 (163 x 67 x 54 цм) је високи сандук, украшен на горњој и двема усправним странама. На горњој плохи је пластично приказана савијена рука која држи мач. На северној бочној страни пластично је приказана сцена из лова. Распознаје се коњ са коњаником у покрету, испред тога две животиње које подсећају на дивокозе, а затим фигура мушкарца са мачем окренутим према ближој животињи. Испод ове сцене приказане су још три животиње, од којих је средња окренута у супротном смеру од осталих. На северозападној чеоној страни пластично је приказано мушко коло. Три мушкарца на главама носе капе са шиљастим додацима. Ноге су савијене у кољенима, па изгледа да је коло у покрету. Kоловођа је високо уздигао слободну руку. Сцена је врло динамична [4].

И сви остали украшени стећци су са истим или сличним мотивима.

Стећци бр. 86 и 87 су правилно и лепо клесани споменици, висине 180 и 200 цм., у облику крста, без украса. Kрстови су поломљени, преваљени и утонули у земљу.

Између гробова са стећцима су видљиви понегде и гробови који су само оивичени камењем на површини [5]. Један такав гроб је претражен и нађен је људски скелет на 100 цм дубине.

Знатан број стећака оштећен је услед дуготрајног деловања атмосферилија. Стећци су веома угрожени присуством биљних организама, лишаја и маховине. Велики је број утонулих стећака па не постоје коначни подаци о заступљености и разноврсности декоративних мотива.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Stećci”. unescobih.mcp.gov.ba. Архивирано из оригинала 17. 01. 2020. г. Приступљено 2022-06-13. 
  2. ^ Sefik Beslagic (2016-08-27). Sefik Beslagic, Stecci Katalosko Topografski Pregled. 
  3. ^ „Miletić, Nada - Stećci | PDF”. Scribd (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-13. 
  4. ^ „Marian Wencel UKRASNI MOTIVI NA STEĆCIMA | PDF”. Scribd (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-13. 
  5. ^ Sefik Beslagic (2016-08-27). Sefik Beslagic, Stecci Kultura I Umjetnost.